1. 1 Мајкрософт „Партнер у учењу“ часопис за наставнике http://pilcasopis.wordpress.com
Дигиталне приче
Увод
Занимљиво испричати причу права је уметност. Добри приповедачи успостављају присан контакт са публиком,
својим погледом и говором тела успостављају емотивну везу да би заинтересовали и забавили слушаоце и тако
пренели садржај приче на најбољи начин. Међутим, и ова древна уметност, као и друге, налази нове путеве и
начине изражавања у модерном, дигиталном добу. Дигитално приповедање је нов концепт заснован на старом
принципу и оживљава ову вештину помоћу компјутерски обрађеног текста и мултимедијалног садржаја и,
комбинујући текст, музику, слике, звуке, анимацију и нарацију, ученици свих узраста могу сада сами да
произведу дигиталне приче у видео формату. Компјутер је средство помоћу којег се прича ствара, приказује и
делиса публиком,аистовременоимедиј којегученициодлично познају и вешто користе. Технологија није сама
по себи циљ већ интегрални део ове активности.
Дигиталне приче у настави
Дигиталне приче су генерички процес који користи медије да би се обогатила и усавршила написана прича, тј.
повезују се звук и музика са сликама да се исприча прича. Могу се користити у настави из било ког предмета, на
било ком узрасту и у било којој врсти школе. У својој основи су активан процес који ствара осећај и атмосферу
забаве,промовише употребутехнологије у образовне сврхе, мотивише ученике да искоритсте знања и вештине
које поседују да направе нешто ново, повезује школу са широм заједницом и залазе у све образовне области.
Оне:
ангажујуученике имотивишуих да савладају градиво одређеногшколскогпредмета,
нуде аутентичан, смислени креативанначинда се уради задатак,
пружајупрактичани активанинструкциониформати задовољавајупотребе ученикасаразличитим
стиловимаучења,
промовишугрупнирад,
могу се прилагодитипојединцуи помоћииндивидуализацијиу оквиругрупногзадатка,
пружајумогућносткоришћењамодерних исавремених информационокомуникационихтехнологија и
омогућавајутематскоучење и шире повезивање градива.
Фазе креирања
Процес прављења дигиталних прича се може поделити у три дела:
1. Припрема
Основа сваке дигиталне приче је добро осмишљена и написана прича, тј. добар сценарио и нарација и веома је
важно ученицима на самом почетку ово нагласити као и јасно дефнисати циљ целе активности. За разлику од
писања обичне приче, дигитална има два паралелна фокуса: саму причу и примену технологије. Приликом
креирања садржаја, могу се користити разни графички организатори - концептуалне и мапе ума, временске
линије, ,,монтажни'' обрасци (storyboard) итд... – јер визуелно организовање и повезивање помаже ученицима
да раздвоје важно од неважног и лакше сагледају причу у целини. Неки од њих постоје међу Веб 2.0 алатима
2. 2 Мајкрософт „Партнер у учењу“ часопис за наставнике http://pilcasopis.wordpress.com
попут Cmap и Gliffy законцептуалне имапе ума, XtimelineиDipityзавременске линије и StoryBoard Pro Software
и PDF Pads/Storyboards за,,монтажне''обрасце.Писање сценарија је мање пријатан посао за ученике јер захтева
озбиљан рад и за то се могу користити било који од програма за обраду текста, а можда би најпогоднији за
сарадњу био Мајкрософт Дигитална свеска (OneNote) због своје једноставности и прилагодљивости оваквој
врсти заједничког рада.
Алтернативно вредновање у виду рубрика је пригодније за овакву врсту извођења наставе од класичног,
бројчаног оцењивања постигнућа и са овим начином оцењивања ученике треба упознати у почетној фази рада.
Дигиталне приче се могу вредновати по сегментима попут учешћа у раду, допирноса идеји, употреби
мултимедије, рада на тексту итд... као и по нивоима достигнућа. И за овај део рада на пројекту постоји онлајн
програм који овај процес чини много лакшим и бржим. То је Rubistar, алат за креирање електронски рубрика.
2. Снимање
По завршетку планирања и писања приче, приступа се њеном снимању. У овој фази бирају се аудио и визуелни
елементииснима нарација. За снимање ученичких прича се могу користити дигиталне камере, фотоапарати или
мобилни телефони за видео снимке, као и рачунари са прикљученим микрофоном, диктафони и опет мобилни
телефони за звучне записе. Обрада, уређивање и прављење прича се најчешће врши помоћу програма попут
Windows Live Movie Maker и Photo Story због њихове једноставности. Ученицима треба скренути пажњу да не
претерују са анимацијама и ефектима и тако одварате пажњу од садржаја приче. Осим ова два, постоје и многи
онлајн алати помоћу којих се бирају ликови и окружење, укуцава или говори текст и прича аутоматски чува и
објављује на интернету попут StoryJumper, Storybird, Go!Animate, Animoto, My Story Maker и многих других.
3. Презентација
Могућност представљања свог рада непознатој и удаљеној публици је једна од највећих предности и
мотивационих особина ове врсте рада. Глума или говор уживо могу бити непријатно и стресно искуство за
ученике, нарочито оне повучене и стидљиве, а веома често ни не подразумевају разумевање онога што се
говори, него пуку репродукцију наученог, способност да се говор упамти и чисто, јасно и гласно изрецитује.
Дигиталне приче омогућавају диференцирани рад са децом где се задаци могу поделити и урадити у зависноти
од ученичких способности и стилова учења. Представљање свог рада и демонстрација креативности неком
другом осим другова из разреда или наставнику и учитељу је веома мотивишуће за ученике. Да би се могле
приказати широј публици, дигиталне приче се морају сачувати на рачунару, а потом и на компакт диску или
интернету. Најчешћи сервиси који се користе за овакву врсту услуга су YouTube и TeacherTube.
• планирање приче уз помоћ графичких организатора
• писање сценарија
• упознавање са вредновањем приче
Припрема
•одабир музике и звучних ефеката
•убацивање слика,снимање нарације или видеозаписа
•уређивање снимака (анимације,ефекти...)
Снимање
•чување приче у видеоформату
• приказивање са компакт диска
• постављање на јавни сервис на интернету
Приказивање
3. 3 Мајкрософт „Партнер у учењу“ часопис за наставнике http://pilcasopis.wordpress.com
Фазе креирања дигиталних прича
Примери из праксе
1. Digital Stories - комад,,Кантервилскидух''Оскара Вајдла(The CantervilleGhost, Oscar Wilde) и цртани филм
Анђела Анаконда (Angela Anaconda) у интерпретацији ученика 4. разреда основне школе на часовима
енглеског језика
2. Воскар, део пројекта ,,Стари занати'' ученика две основне школе из Орешковице и Новог Сада
3. Животиње - назив и оглашавање, део лингвистичке онлајн радионице ,,Деца говоре''
Закључак
Дигиталне приче су веома добар начин да се ученици суоче са тешким и неомиљеним наставним јединицама.
Могућност да се градиво обради на особен и креативан начин и при том представи новој, широј и непознатој
публици је иновативан и активан процес који ствара атмосферу ентузијазма, чак и код старијих ученика. Оне
ученицима пружају прилику да се чује и њихов глас и став. Помоћу њих се избегава монотонија на часовима и
ученицису на централном месту у процесу наставе учећи кроз рад и сарадњу са вршњацима, нису више пасивни
примаоци знања, већ креатори и демонстратори онога шта и колико су научили.
Аутор:
Нада Пуртић,
ОШ ,,Жарко Зрењанин'', Нови Сад
