2. Увод
Коришћење слободног софтвера у настави има велике
могућности, с обзиром на тренд развоја програма.
Потребно је предузети активности:
на информисању наставног кадра о доступним програмима
и њиховој примени и
на локализацији програма и коришћењу, пре свега,
програма који су преведени на српски језик.
3. Врсте програма (по начину
дистрибуције)
Бесплатни програми:
програми отвореног кода (бесплатни и доступни за употребу и
дораду, без икакве надокнаде) и
програми затвореног кода (могу се делити са или без ограничења).
Комерцијални програми:
програми које је потребно одмах платити и
програми који су доступни за коришћење одређени (промотивни
период), па се након тога плаћају (уколико се жели наставити
њихово коришћење).
Могућност даривање ауторима који су потрошили
своје време и уложили своје знање у неки програм.
4. Локализација
Локализација – превод и прилагођеност програма
кориснику у одређеној држави.
Локализацију обилато користе, на пример, Немачка,
Француска, Шпанија, Русија и Кина.
У другу групу спадају Чешка, Словачка, Мађарска,
Турска и Бугарска.
Србија спада у трећу групу, захваљујући, пре свега,
појединцима и организованим групама које преводе
програме.
5. Значај локализације
Разлози локализације:
очување језика и
лакоћа учења програма.
Искуство у раду са ученицима показује ми да је
лакше научити један програм ако је на разумљивом
језику него на неразумљивом или слабо разумљивом.
За очување језика локализација представља спас
(избегавање појмова: сејвовао сам, пејстовао сам итд.).
Негативан пример – изјава: "Пошто су они
(Американци) измислили компјутер све треба да буде
на енглеском!? "
6. Тренутно стање
Некоришћење локализације.
Употреба комерцијалних програма, који нису
плаћени и самим тим подлеже се законским казнама.
Кривица издавача уџбеника - не воде рачуна о
програмима који се користе у настави, тако да
наставници по инерцији користе те програме не
схватајући да чине кривично дело.
Да ли су нам комерцијални програми потребни
у основној школи?
7. Тренутно стање
Велики број комерцијалних програма има своју
бесплатну алтернативу (може се остати на Windows
окружењу и користити остале програме, који су
бесплатни.
Употреба Linux - огромна уштеда.
Пример Берлин, који је прешао на Ubuntu са
Windows-а, или шпанска аутономна покрајина
Андалузија.
Зашто Србија бар не размишља о тој
могућности?
8. Примери слободног софтвера
На следећим слајдовима биће приказави примери
слободног софтвера.
Програми су преведени на српски.
Језик се поставља током инсталације или поставкама
са линије менија.
Приказани програми могу бити веома корисни
у настави у основној школи и заменити
комерцијална (често скупа) решења.
9. Примери
Open Office / LibreOffice -програми за канцеларију.
Садржи софтверски пакет са програмима за обраду текста,
таблице, презентације, шеме и цртеже, базе података...
Предности ОО у односу на Microsoft Office: цртање,
пресловљач, чита (отвара) све из МО, мање датотеке.
Програм, према статистикама, користи преко 58% фирми у
Србији.
10. Примери
7-Zip - архивер датотека.
Преведен је потпуно на српски језик.
Омогућава паковање и слање (могућност шифровања)
датотека. Подржано је дељење великих датотека.
11. Примери
Inkscape - програм за прављење векторских
илустрација (може да замени CorelDraw у већини
случајева).
12. Примери
Sumatra PDF - изузетно InfraRecorder -
брз програм за читање програм за снимање
ПДФ датотека. података на оптичке
медије (алтернатива за
Nero).
ОВДЕ УБАЦИТИ
СЛИКУ ЕКРАНА
13. Примери
Sweet Home - уређење GIMP - најпознатији
ентеријера - просторија у уређивач битмапиране
стану или кући. графике (фотографија и
слика) - алтернатива за
Photoshop.
14. Примери
GeoGebra - бесплатан и Tux Paint - програм
вишеплатформски намењен најмлађем
софтвер за динамичку узрасту - претвара
математику (обједињава рачунар у праву
геометрију, алгебру и сликовницу.
анализу).
15. Примери
Notepad++ - програм Stellarium - бесплатан
који користе преводиоци планетаријум отвореног
рачунарских програма и кода, приказује реалну
програмери. слику неба за задату
локацију и време.
16. Примери
WinMerge - служи за The Rasterbator - за
упоређивање и спајање прављење постера.
датотека. Користан при Једноставан, мали
превођењу.
програм.
17. Примери
FET - за прављење Calibre - за прављење
распореда часова за електронске библиотеке.
школе и факултете. Претвара књиге из
Веома моћан алгоритам. једног формата у други.
18. Примери
CamStudio - снимање Free Plane / FreeMind
неких поступака на -програми за
екрану (израда помоћи). изражавање својих
замисли путем
асоцијација (мапе ума).
19. Примери
iTALC - програм за FreeCAD - спада у групу
надгледање учионице и 3D CAD програма. Ради
кабинета. Могућа је у 2Д и 3Д окружењу и
контрола и управљање представља алтернативу
садржајем екрана, слање комерцијалном и веома
порука... популарном AutoCAD-у.
20. Примери
Wine – покреће извршне Pidgin - програм за
датотеке написане за ћаскање који омогућава
Windows за рад у Linux. пријаву на налоге на
различитим мрежама
истовремено.
ОВДЕ УБАЦИТИ
СЛИКУ ЕКРАНА
21. Примери
BlueGriffon - јасан, Mint - најзаступљенија
визуелни уређивач, за Linux дистрибуција у
креирање веб-страница. свету, са преко 30 000
бесплатних програма.
Можете радити унутар
Windows-а.
22. Примери
Ubuntu - GNU/Linux ReactOS - пројекат
оперативни систем отвореног кода који нуди
направљен за стоне потпуно бесплатан
рачунаре, сервере и нет- оперативни систем
бук рачунаре. заснован на Windows.
ОВДЕ УБАЦИТИ
СЛИКУ ЕКРАНА
23. Примери
Wubi – за преузимање Audacity -програм који
Ubuntu Linuxа и његово омогућава снимање
инсталирање, лако звука и његово уређење.
коришћење, рад са Програм подржава све
огромним бројем познате аудио формате.
програма итд...
24. Примери
Tux Typing - програм за iTest - комплетан алат
учење "слепог" куцања. за прављење тестова за
ученике. Разне врсте
питања, слике,
дефинисање времена
рада ...
25. Примери
Scribus - програм
намењен сфери
издаваштва.
26. Закључак
Приказан је мали избор доступних програма
отвореног кода који се могу користити у настави и за
личну употребу.
Поред упознавања са програмима отвореног кода
веома је битна и локализација, што доприноси
повећању информатичке писмености и великом
искораку у том смеру.
Важна је иницијатива професора информатике који
се залажу за слободан софтвер као и њихов напор да
направе овакву конференцију.
27. Закључак
Кључна улога Министарства просвете - кроз
формирање тела или института који би се бавио овом
тематиком.
Предлог да свака школа преведе један програм и да
га редовно ажурира.
Користи:
наставници који раде тај посао били би награђени
сатима/бодовима који се требају стећи током пет година
усавршавања,
добили бисмо преко 3000 преведених програма.
28. Закључак
Студенти - семинарски рад - упутства за програме.
Израда сајта намењеног свим просветним
радницима, како би били информисани о доступним
програмима и њиховој примени.
Издавачи књига треба да користе и описују само
бесплатне програме, слике треба да буду на српском
језику.
Имена програма треба да буду, поред енглеског,
написана и на српском језику
Угледајмо се на напредније земље и користимо
њихова искуства из области информатике.
29. Литература
1. Синиша Томић, Влатка Пауновић: OpenOffice.org
Приручник за семинар, Хрватска удруга за отворене
суставе и Интернет 2006
2. http://kupole.wordpress.com/
3. http://srbija-net.com/forum/35-programi/21225-l-liz-v-
ni-pr-v-d-ni-pr-gr-i?limitstart=0
4. http://blogsnelle.blogspot.com/
5. http://www.ubuntu-rs.org/
6. http://www.opensource-me.org/site/
7. http://e-pismen.rs/tekstovi/o-jeziku-i-pismu/zasto-
lokalizovati-programe
