1. 34. ЖИВОТ У ВОДИ
– УСЛОВИ ЖИВОТА, АДАПТАЦИЈЕ ОРГАНИЗАМА-
водене и амфибијске животиње, водене биљке
лекција је на страни 134-140. уџбеника
2. 2
*САЖЕТАК ЛЕКЦИЈЕ:
-78% Земљине површине заузима вода, водена животна средина обухвата копнене воде, мора и океане
-услови живота у води су: вода је гушћа, кретање кроз њу теже; мање раствореног кисеоника,у њој су растворене
и минералне супстанце;са већом дубином све је мање светлости, нижа је температура, а повећава се притисак
(сила којом вода притиска са свих страна); потисак је сила која утиче на то да се тежина тела у води привидно
смањује,кретање воде: плима, осека, таласи и струје
*прилагођености водених организама на услове у воденој животној средини (на примеру рибе):
1. дишу шкргама
2. пливају помоћу пераја, репно је погонско, док сва остала одржавају равнотежу и усмеравају
3. многе врсте имају витко и издужено тело (то се назива хидродинамичан облик) како би лакше пробијале воду
4. на боковима тела имају органе бочне линије који осећају струјања воде
*рибе и шкољке су ПРАВЕ ВОДЕНЕ животиње јер цео живот проводе у води, али постоје и АМФИБИЈСКЕ животиње
које део живота проводе у води, а део на копну нпр. жабе- пуноглавци живе у води, док је жаба адаптирана на
копнене услове, оне могу и да пливају, а за то им служе пловне кожице између прстију ногу, комарци су такође
амфибијске животиње, постоје и такве животиње које су копнене, али храну проналазе у води нпр. патке
5. воденим биљкама не треба масивно корење јер их вода одржава у усправном положају, а како је она свуда око
њих, могу је узимати и надземним органима, у води су растворене минералне супстанце лако доступне овим
биљкама
*крај бара и језера уочљиве су биљке које расту из воде, тзв. високе барске биљке., код појединих врста листови
плутају, па их називамо плутајућим биљкама, постоје и подводне биљке које не излазе изнад површине воде и
оне опстају до оне дубине до које допире светлост, све набројане биљке за опрашивање користе и струјање воде
*у воденој животној средини, осим биљака, фотосинтезу могу да обављају и једноћелијски организми, као и неки
вишећелијски чија је грађа веома једноставна (немају биљних органа – лист, стабло и корен), и једне и друге
називамо алгама, оне живе најчешће под водом и то само у оним деловима докле допире светлост
*ПЛАНКТОН чине ситни организми на површини воде, он обухвата фитопланктон (једноћелијске алге) и
зоопланктон (ситни рачићи и протисти)
3. 3
-Земљу називамо плава планета јер већи део њене површине заузима вода
(78%)
-водена животна средина обухвата копнене воде (реке, језера и баре),
мора и океане
-у воденој животној средини живи мноштво разноликих организама
прилогођених условима који владају у њој
-услови живота у води су:
*вода је гушћа од ваздуха, па је кретање кроз њу теже;
*у води има много мање раствореног кисеоника него у ваздуху, а у њој су
растворене и минералне супстанце;
*са све већом дубином све је мање светлости и нижа је температура
*са све већом дубином повећава се притисак (сила којом вода притиска са
свих страна);
*потисак је сила која утиче на то да се тежина тела у води привидно
смањује - зато водене животиње могу имати већу масу од копнених;
*кретање воде: плима, осека, таласи и струје-у реци струјање воде је
очигледно,а постоје и морске струје
4. 4
плави кит (на врху) са својих 140 тона највећа је животиња која је
икад живела; већи је и од највећег диносауруса
5. 5
*прилагођености тј. адаптације (особине корганизма којима се
прилагођава и опстаје у условима животне средине) водених организама
на услове у воденој животној средини (на примеру рибе):
1. дишу шкргама, код многих врста шкрге су заштићене шкржним поклопцима
кретање воде
шкрге
3. многе врсте имају витко и
издужено тело (то се назива хидро-
динамичан облик) како би лакше
пробијале воду
2. пливају помоћу пераја, репно је
погонско, док сва остала одржавају
равнотежу и усмеравају
6. 6
4. на боковима тела имају органе бочне линије
који осећају струјања воде,па и она која
изазива грабљивица својим кретањем бочна линија
*сем риба и други организми имају прилагођености за живот у води:
-хидродинамичан облик тела имају делфина и китова, али и ларве жаба
(пуноглавци).
-неке водене животиње живе на дну,нпр. шкољке-дишу шкргама које имају
још једну улогу – издвајају хранљивечестице које доноси вода , шкољка је
причвршћена за подлогу, односно слабо је покретна, ни чула јој нису
развијена јер се од грабљивица штити дводелном љуштуром, коју држи
чврсто затвореном јаким мишићима
7. 7
*рибе и шкољке су праве водене животиње јер цео живот проводе у води,
али постоје и амфибијске животиње које део живота проводе у води, а део
на копну нпр. жабе- пуноглавци живе у води, док је жаба адаптирана на
копнене услове, оне могу и да пливају, а за то им служе пловне кожице
између прстију ногу, комарци су такође амфибијске животиње
*постоје и такве животиње које су копнене, али храну проналазе у води нпр.
патке
8. 8
5. воденим биљкама не треба
масивно корење јер их вода одржава
у усправном положају, а како је она
свуда око њих, могу је узимати и
надземним органима, у води су
растворене минералне супстанце
лако доступне овим биљкама сочивица је биљка која уопште није
причвршћена за подлогу, она плута по
површини воде
*крај бара и језера су биљке које
расту из воде, тзв. високе барске
биљке, код појединих врста листови
плутају, то су плутајуће биљке, а
биљке које не излазе изнад
површине воде и опстају до дубине
до које допире светлост су подводне
биљке
високе барске, подводне и плутајуће биљке
9. 9
*ПЛАНКТОН чине ситни организми на површини воде, он обухвата
фитопланктон (једноћелијске алге) и зоопланктон (ситни рачићи и протисти)
фитопланктон
и зоопланктон