Традиционална четворострука подела судова Судови по квантитету Судови по квалитету . Судови по релацији . Судови по модалитету

1. ВРСТЕ СУДОВА

2. Традиционална
четворострука подела судова
1. Судови по квантитету
2. Судови по квалитету
3. Судови по релацији
4. Судови по модалитету

3. 1. Судови по квантитету
• Овим судовима одређујемо количину коју
изричемо субјектом, тј. мислимо све или
само неке
• универзални, општи
• партикуларни, посебни и
• сингуларни, појединачни.

4. Судови по квантитету
• Универзалним судом, субјекат мислимо у
целом обиму:
• Сви ученици су присутни; Ниједан кит није риба
• Сви С су П ; Ниједно С није П
С П
С П

5. Судови по квантитету
• партикуларним судом тврдимо да предикат
припада само једном делу субјекта.
• Неки инсекти су отровни ;
• Неки С су П
• Неки возови нису путнички
• Неки С нису П
С П
С П
С
С

6. Судови по квантитету
• У сингуларним судовима, субјекат је појам
појединачног бића, предмета, појаве.
• (субјекат у свом обиму има само једног
члана)
• Сократ је филозоф
• С је П С П

7. 2. Судови по квалитету
• Овим судовима потврђујемо или поричемо
везу између субјекта и предиката.
• Делимо их на:
• афирмативне, потврдне
• негативне, одречне и
• лимитативне, бесконачне.

8. Судови по квалитету
• Афирмативни судови потврђују везу
субјекта и предиката
• Сви сисари су кичмењаци
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ

9. Судови по квалитету
• Негативни судови поричу (негирају) везу
субјекта и предиката
• Ниједан сисар није инсект
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ

10. Судови по квалитету
• Лимитативни судови имају афирмативну
копулу, али негативан предикат.
• Раскрсница је непрегледна
СУБЈЕКСУБЈЕКААТТ КОПУЛАКОПУЛА ПРЕДИКАТПРЕДИКАТ

11. Комбинована подела по
квантитету и квалитету
• Универзално-афирмативни:
Сви С су П, С а П , „а",
• Партикуларно-афирмативни:
Нeки С су П , С i П , „i“
• Универзално-негативни:
Ниједан Сније П, Се П , ,,е"
• Партикуларао-негативни:
Неки С нису П, СоП , „о ".

12. УНИВЕРЗАЛНИ
АФИРМАТИВНИ
НЕГАТИВНИ
ПАРТИКУЛАРНИ
А Е
I O

13. Потврдна копула
Affirmo (потврђујем)
Сви С су П С a П
Неки С су П С i П

14. Одречна копула
Nego (одричем)
Ниједан С није П С e П
Неки С нису П С o П
СВИ / НИЈЕДАН – универзални квантификатор
НЕКИ – партикуларни квантификатор

15. Квантификатори
СВИ/НИЈЕДАН – универзални квантификатор
НЕКИ – егзистенцијални квантификатор
П П С

16. 3. Судови по релацији
• категорички,
• хипотетички и
• дисјунктивни

17. Судови по релацији
категорички
• Судове у којима повезаност субјекта и предиката
није ничим условљена називамо категоричким
(грч. од катхегорикос - који изриче, тврди).
• Њихова општа форма је:
• С јесте П (С а П)
односно,
• С није П (С е П)

18. 3. Судови по релацији
хипотетички
• Судове у којима је однос између субјекта и
предиката нечим условљен називамо
хипотетичким.
• Њихова општа форма гласи:
"Ако је АБ, онда је ВГ".
АНТЕЦЕДЕНС
(УЗРОЧНИК)
КОНСЕКВЕНС
(ПОСЛЕДИЦА)

19. 3. Судови по релацији
дисјунктивни
• Судовима којим исказујемо везу два
предиката са једним субјектом и судове у
којима предикат се повезујемо са једним од
два наведена субјекта, називамо
дисјунктивним.

20. 3. Судови по релацији
дисјунктивни
• Први суд можемо схематски приказати помоћу
,,С је П1 или П2", - Ајвар је љут или благ
• други помоћу
„С1 или С2 је П". - Петар или Марко је кувар

21. 4. Судови по модалитету
• проблематички,
• асерторички и
• аподиктички.

22. 4. Судови по модалитету
проблематички
• Судове у којима се одређена веза између
субјекта и предиката поставља само као
могућа или вероватна називамо
проблематичким.
У таквим судовима запажамо реч можда или
вероватно.
• Примери:
• Милан је можда стигао.
• Он се вероватно сада одмара.

23. 4. Судови по модалитету
асерторички
• Асерторичким судовима исказујемо да
нешто јесте тако како исказујемо ( премда
не мора нужно бити тако)
Пример:
“Дан је сунчан” ; “Јелена јe врeдна”
Субјекат и предикат у овим судовима нису
у нужној вези. Они могу, али не морају
увек бити у вези.

24. 4. Судови по модалитету
аподиктички
• Судове којима тврдимо да нешто нужно јесте
(мора бити) онако како јесте називамо
аподиктичким.
• Примери:
• „Све живо мора умрети" и
• „Гвожђе нужно тоне".
• Реч „мора" у првом суду и реч „нужно" у другом суду имају
сличну функцију. Оне кажу да исказани однос између субјекта
и предиката у овим судовима заиста постоји и да је нужно
онакав какав јесте.