Закључивање по аналогији

1. Закључивање поЗакључивање по
аналогијианалогији

2. ПОСРЕДНО ЗАКПОСРЕДНО ЗАКЉЉУУЧЧИВАИВАЊЊЕЕ
 пример аналогијепример аналогије::
Бакар је добар проводник електричнеБакар је добар проводник електричне
струје.струје.
Гвожђе има низ особина као бакар:Гвожђе има низ особина као бакар:
непровидиво је, металног сјаја, састоји сенепровидиво је, металног сјаја, састоји се
из једноатомских молекула, градииз једноатомских молекула, гради самосамо
позитивно наелектрисане јоне.позитивно наелектрисане јоне.
Према томе, и гвожђе мора бити добарПрема томе, и гвожђе мора бити добар
проводник електричне струје.проводник електричне струје.

3. Архимедов закон као пример
аналогијског
закључка

4. АНАЛОГИЈА –АНАЛОГИЈА – посредно закључивањепосредно закључивање
 посредничку везу су одиграли појмовипосредничку везу су одиграли појмови
који представљају скуп особина једногкоји представљају скуп особина једног
телатела
 пошли смо од посебних тврдњи опошли смо од посебних тврдњи о
особинама два хемијска елемента, даособинама два хемијска елемента, да
би закључилли једну исто тако посебнуби закључилли једну исто тако посебну
тврдњутврдњу

5. АНАЛОГИЈААНАЛОГИЈА
Извести један закључак поИзвести један закључак по
аналогији значианалогији значи закључити назакључити на
основу тога што су нека дваоснову тога што су нека два
предметапредмета или врсте предметаили врсте предмета
слични у неким особинама даслични у неким особинама да
морају бити слични и у некојморају бити слични и у некој
другој особинидругој особини..

6. АНАЛОГИЈА - СЛИАНАЛОГИЈА - СЛИЧЧНОСТНОСТ
 једно одједно од најчешћихнајчешћих облика закључивањаоблика закључивања
 на пример,на пример,
 дете које је ујела оса боји се и бубамара идете које је ујела оса боји се и бубамара и
лептира и свих инсекаталептира и свих инсеката
 јасно увиђа сличност свих овихјасно увиђа сличност свих ових
животињица које лете,животињица које лете,
 и на основу тога, по аналогији, закључујеи на основу тога, по аналогији, закључује
да су оне вероватно сличне и у томе штода су оне вероватно сличне и у томе што
уједају.уједају.

7. АНАЛОГИЈА - СЛИЧНОСТАНАЛОГИЈА - СЛИЧНОСТ
у науци се често примењујеу науци се често примењује
аналогија нам може сугерисатианалогија нам може сугерисати
изванредно плодне хипотезе (великиизванредно плодне хипотезе (велики
број значајних проналазака)број значајних проналазака)
на пример:на пример:
аналогијом се дошло до закључка дааналогијом се дошло до закључка да
пара која потискује поклопац лонца можепара која потискује поклопац лонца може
исто тако у већим количинама да покрећеисто тако у већим количинама да покреће
точак једне парне машине.точак једне парне машине.

8. ПРОБЛЕМАТИЧНОСТПРОБЛЕМАТИЧНОСТ
 ззакључак по аналогији је најчешћеакључак по аналогији је најчешће
проблематичне вредностипроблематичне вредности
 сличност два предмета недовољнасличност два предмета недовољна јеје
основа за егзактно закључивањеоснова за егзактно закључивање
 често води мањим или већим заблудамачесто води мањим или већим заблудама
 на пример,на пример,
 Томас РидТомас Рид -- с обзиром на сличност планета ус обзиром на сличност планета у
многим особинама, обртање око Сунца, окомногим особинама, обртање око Сунца, око
осеосе и слично,и слично, можемо тврдитиможемо тврдити да сведа све
планете Сунчевог система, као наша Земља,планете Сунчевог система, као наша Земља,
могу бити настањене живимогу бити настањене живимм бићбићимаима..

9. ЗНАЧАЈ АНАЛОГИЈЕЗНАЧАЈ АНАЛОГИЈЕ
 аналогијааналогија јеје припремилаприпремила темељтемељ на комена коме
је могло да се изградије могло да се изгради научно сазнањенаучно сазнање..
 ккад не располажемо никаквим другимад не располажемо никаквим другим
знањима о предмету, закључивање познањима о предмету, закључивање по
аналогији је једино што нам остаје нааналогији је једино што нам остаје на
располагању.располагању.
 практично проверавање омогућава дапрактично проверавање омогућава да
извршимо раздвајање добрих закључакаизвршимо раздвајање добрих закључака
по аналогији од оних који су погрешни илипо аналогији од оних који су погрешни или
апсурдниапсурдни

10. правила закључивањправила закључивањаа по аналогијипо аналогији
 нису прецизно формулисананису прецизно формулисана
 позитивна аналогијапозитивна аналогија -- својства која сусвојства која су
заједничкзаједничкаа
 негативна аналогијанегативна аналогија -- она по којима сеона по којима се
разликујуразликују
 Закључак по аналогији има утолико већуЗакључак по аналогији има утолико већу
сазнајну вредност уколико је већасазнајну вредност уколико је већа
позитивна, а мања негативна аналогија.позитивна, а мања негативна аналогија.
 на примерна пример,,
 кад је реч о могућности живота на Марсу требакад је реч о могућности живота на Марсу треба
узети у обзир не само заједничке особине саузети у обзир не само заједничке особине са
Земљом, већ и крупне разлике, на пример, нискуЗемљом, већ и крупне разлике, на пример, ниску
температуру и веома ретку атмосферу.температуру и веома ретку атмосферу.

11. ЗАЈЕДНИЧКА И РАЗЛИЧИТАЗАЈЕДНИЧКА И РАЗЛИЧИТА
СВОЈСТВАСВОЈСТВА
 правиправимомо разлику измеђуразлику између
 позитивне аналогијепозитивне аналогије која нам је познатакоја нам је позната
((заједничка својства која смо до једногзаједничка својства која смо до једног
одређеног момента успели да утврдимоодређеног момента успели да утврдимо)) ии
 тоталне позитивне аналогијетоталне позитивне аналогије ((свихсвих
претпостављених заједничких својстава, којапретпостављених заједничких својстава, која
поред познатих обухвата и она заједничкапоред познатих обухвата и она заједничка
својства која претпостављамо да постојесвојства која претпостављамо да постоје))
 правиправимомо разлику и између познате негативнеразлику и између познате негативне
аналогије и тоталне негативне аналогијеаналогије и тоталне негативне аналогије

12. ПОТПУНИЈЕПОТПУНИЈЕ ИСТРАИСТРАЖЖИВАИВАЊЊЕЕ
 Вероватноћа тачности једног закључкаВероватноћа тачности једног закључка
по аналогији бићепо аналогији биће утолико већаутолико већа
уколико смо потпуније истражилиуколико смо потпуније истражили
предмете које доводимо у везупредмете које доводимо у везу..
 У време када је Томас Рид направио својуУ време када је Томас Рид направио своју
претпоставку о животу на другимпретпоставку о животу на другим
планетама, оне су биле још релативнопланетама, оне су биле још релативно
слабо истражене, што је јако смањилослабо истражене, што је јако смањило
вредност његовог закључка.вредност његовог закључка.

13. ЗАЈЕДНИЧКА СВОЈСТВА БИТНИЈАЗАЈЕДНИЧКА СВОЈСТВА БИТНИЈА
 Важан јеВажан је квалитет својставаквалитет својстава којекоје
познајемо.познајемо.
 ппознавање мањег броја значајних својставаознавање мањег броја значајних својстава >>
ппознавање већег броја безначајних случајних својставаознавање већег броја безначајних случајних својстава
 вероватноћа закључивања по аналогијивероватноћа закључивања по аналогији јеје
утолико већа, уколико су заједничкаутолико већа, уколико су заједничка
својства битнија, а различита својствасвојства битнија, а различита својства
небитнија.небитнија.

14. КОНСТАНТНА И НУКОНСТАНТНА И НУЖЖНА ВЕЗАНА ВЕЗА
 Вероватноћа тачности једног закључка поВероватноћа тачности једног закључка по
аналогији утолико је већа уколико постоји већааналогији утолико је већа уколико постоји већа
извесностизвесност да својства која су код оба
предмета заједничка са собом нужно повлаче
и оно својство које се у закључку по
аналогији приписује једном предмету.
 на пример,на пример,
 само из чињенице да Марс има атмосферу не можемосамо из чињенице да Марс има атмосферу не можемо
још закључити да на њему има живих бићајош закључити да на њему има живих бића ((постојањепостојање
ваздуха је нужваздуха је нужаанн ннее и довољан услови довољан услов постојањапостојања животаживота))..
АА из чињенице постојања живота, нужно следујеиз чињенице постојања живота, нужно следује
постојање атмосфере.постојање атмосфере.

15. ТИПИЧНИ ПРЕДСТАВНИКТИПИЧНИ ПРЕДСТАВНИК
 Предмети треба да припадају истом роду,Предмети треба да припадају истом роду,
а предмет од кога се полази треба даа предмет од кога се полази треба да
буде типичан представник свог рода.буде типичан представник свог рода.
 Пример:Пример:
▪ АкоАко,, докдок слушамо музику на радију, а не знамо од ког јеслушамо музику на радију, а не знамо од ког је
аутора, покушамо да погодимо ком правцу и стилу аутораутора, покушамо да погодимо ком правцу и стилу аутор
припада, ми ћемо се послужити упоређивањем музике којуприпада, ми ћемо се послужити упоређивањем музике коју
слушамо са музиком неког другог познатог аутора која је сслушамо са музиком неког другог познатог аутора која је с
њом слична. Вероватноћа тачности закључка биће утоликоњом слична. Вероватноћа тачности закључка биће утолико
већа уколико смо упоређивање извршили са некимвећа уколико смо упоређивање извршили са неким
типичним представником једног одређеног правца.типичним представником једног одређеног правца.

16. ПРОСЕЧНИПРОСЕЧНИ ПРЕДСТАВНИКПРЕДСТАВНИК
 предмет од кога се у закључивању попредмет од кога се у закључивању по
аналогији полази не мора бити типичананалогији полази не мора бити типичан
представник, он може бити и њенпредставник, он може бити и њен
просечан представникпросечан представник, који, који
представља далеко сигурнију основу запредставља далеко сигурнију основу за
закључивање по аналогији негозакључивање по аналогији него
случајно изабрани чланови неког рода,случајно изабрани чланови неког рода,
који могу бити примери изузетка икоји могу бити примери изузетка и
одступања.одступања.

17. ПРОСЕЧНИПРОСЕЧНИ ПРЕДСТАВНИКПРЕДСТАВНИК
□ Типично и просечно каткад се поклапају, али се најчешћеТипично и просечно каткад се поклапају, али се најчешће
разликују.разликују.
Пример: Ђура Јакшић био је типичан, али не и просечан: Ђура Јакшић био је типичан, али не и просечан
представник романтизма у поезији.представник романтизма у поезији.
□ Најсигурнију основу за аналошка закључивањаНајсигурнију основу за аналошка закључивања
представљајупредстављају типични представници, зато што је код њих, зато што је код њих
најпотпуније изражена веза између појединих битнихнајпотпуније изражена веза између појединих битних
својстава која се код упоређивања узимају у обзир.својстава која се код упоређивања узимају у обзир.
□ Међутим, иМеђутим, и просечни представници једне класеједне класе
представљају далеко сигурнију основу за аналошкапредстављају далеко сигурнију основу за аналошка
закључивања негозакључивања него случајно изабрани чланови класе, који, који
могу бити баш примери изузетака и одступања.могу бити баш примери изузетака и одступања.
Пример: Закључци који се по аналогији праве полазећи од: Закључци који се по аналогији праве полазећи од
припадника појединих нација којеприпадника појединих нација које смо случајно срели махомсмо случајно срели махом
нетачни, јер се заснивају на случајним а не просечнимнетачни, јер се заснивају на случајним а не просечним
представницима те нације.представницима те нације.

18. КрајКрај