томас хобс

1. 1
ТОМАС ХОБС
(1588-1679)

2. 2
ХОБС задатак филозофије
 Заокупљао га је проблем методе научног истраживања
 Покушај да се на систематичан начин (≠ Бекон) одговори на обиље нових
идеја насталих критиком схоластике
 Више се бавио друштвеним проблемима, а не природним, услед бурних
историјских догађаја
 Главна теза: реално постоје само појединачна материјална тела,
а свака промена је само кретање тела
 Филозофија је рационално сазнање појава или последица из
познатих узрока (или обрнуто)
 Обједињење елемената различитих учења:
 емпиризма и механичког материјализма
• све појаве су механичка кретања делића материје
• на опажајима се темељи свеколико наше сазнање
 картезијанског рационализма
• мишљење је у суштини рачунање с произвољним вештачким знацима (речима)
• све радње (чак и вољне) су нужне, јер су резултат ранијих механичких кретања

3. 3
ХОБС сазнање као рачунање
 Рационално сазнање јесте сабирање и одузимање
 Нпр. “четвороугао” = правоугли + једнакостранични
 Предмет филозофије је свако тело:
 чије произвођење појмовно схватамо
 које тако можемо да упоредимо са другим телима
 Филозофија као рационално сазнање узрочно-последичне
повезаности између тела има за циљ:
 научна предвиђања
 коришћење тих предвиђања за потребе практичног живота
 Псеудо-науке:
 Учења о неемпиријским бићима (богу, анђелима итд.) која нису тела:
• не спадају у филозофију
• изазивају страх који је од стране закона:
• допуштен (религија)
• недопуштен (празноверје)
 У историји (природној и политичкој) немогуће је спровести рачунање, па и она
није истинска наука

4. 4
ХОБС теорија сазнања
 На Беконовом трагу, сматра да „наука служи моћи“
 Филозофија проучава тела:
а) природна (филозофија природе)
б) вештачка (филозофија државе)
a) (а+б) човека (најсавршенија природа и основни елемент државе)
 Тело може да постоји независно од наше свести, али не и наша свест
независно од тела
 Сви психички процеси (па и сазнање) почивају на осетима, а осети
нису нешто нематеријално већ промена тела које осећа
 Узрок осета:
 спољашње тело или објект који (не)посредно врши притисак на чуло
 тај притисак се спроводи до мозга где се ствара против-притисак
 тај против-притисак се усмерава према напоље (па изгледа да је фантазам
изван човека)

5. 5
ХОБС политика
 У средњем веку се држава претпостављала појединцу, јер је схватана као
најсавршенија природна заједнице која омогућује моралан и срећан живот
 Нови век доноси схватања:
 о човеку као слободном појединцу (а не политичком бићу)
 о држави као вештачкој творевини (чија је сврха у томе да осигура
одређене потребе појединца)
 Човек је по природи егоиста, а његова основна тежња је самоодржање
 Сви људи по природи:
 јесу једнаки и духовно и телесно (осим нијанси)
 имају једнако право на све ствари
 теже остварењу својих интереса
 због тога се међусобно сукобљавају
 Како сваки представља потенцијалну опасност за другога, природно
се рађа неповерење и страх, а из страха рат.
Отуда у природном стању човек, другог човека доживљава као непријатеља
(homo homini lupus est), јер им се сукобљавају интереси и неминовно настаје борба,
рат – “bellum omnium contra omnes” (стање свеопштех рата )

6. 6
ХОБС природно стање и
природни закон
 Природно стање човека је рат свију против свих
 Природно право је „ограничено“ само моћи појединца да оствари све што
пожели
 Страх од смрти и жеља за мирним и удобним животом подстичу човек да
тражи излаз из тога
 Излаз човек проналази разумом, откривајући природне законе
 Природни закон је такво опште правило које прописује шта човек мора, а шта
не сме чинити да би се успешније одржао у животу
 Основни природни закон је да сви треба да теже миру док год има наде да
се он постигне
 Природни закон и природно право се сукобљавају: природни закон настоји да
ограничи природно право и да створи државу

7. 7
ХОБС политика
 Држава је вештачко тело које настаје када:
 појединци настањени на некој територији пренесу део свога природног
права на једног човека или више њих
 а да им се заузврат осигура миран живот
 Држава је заједничка личност, а носилац те личности је суверен (краљ,
скупштина, неколицина)
 Држава може да има порекло у:
 природи (ратно покоравање)
 институцији (добровољно)
 Суверен има апсолутну власт (и деспотија је мање зло од природног стања):
 одлучује о рату и о миру
 одређује законе
 изабира чланове државног апарата
 одређује религију
 Државу треба поштовати, бар док штити интересе грађана