2. Ефектори-скелетни мишићи
Грађа скелетних мишића
Мишићне ћелије су издужене (мишићна влакна)
Попречна пругавост-специфичан распоред миофибрила (актин и миозин)
А појас-танки и дебели филаменти (у средишту је Н зона)
I појас- само танки филаменти (у средишту је Z мембрана)
Саркомера-дужинска јединица миофибрила (простор између две Z мембране)
3. Ефектори-скелетни мишићи
Специфичан распоред протеинских молекула у мишићној ћелији
Актин-протеински молекул од два спирално увијена ланца (танке нити)
Миозин-протеин који има филамент и миозинску главу (дебеле нити)
Тропомиозин-регулаторни протеин који спречава везу актин-миозин
Тропонин-регулаторни протеин који омогућује везу актин-миозин
4. Ефектори-скелетни мишићи
Механизам мишићне контракције
Након догађаја у нервно-мишићној синапси, генерише се акциони потенцијал у
мишићној ћелији
То доводи до отварања волтажно-зависних канала за Ca+
Ca+ се ослобађа из саркоплазматског ретикулума и везује за тропонин
Мења се конформација актина и омогућује веза актин-миозин
5. Ефектори-скелетни мишићи
Механизам мишићне контракције
За миозинску главу се везује АТР који се хидролизује до АDР+Рi (1)
У таквом стању високоенергетски миозин се везује за актин (1)
Долази до завеслаја чиме се скраћује саркомера, а ADP и Pi се ослобађају (2)
Након тога долази нов молекул АТР-а који раздваја актин и миозин (3)
Долази до хидролизе АТР-а до АDР+Рi (4)
Циклус се понавља све док има довољно Ca+
Мишићни тетанус-максимална контракција
6. Ефектори-скелетни мишићи
Замор мишића
Мишићи троше АТР који настаје у ћелијском дисању
При недостатку О2, мишићи разграђују глукозу и настаје млечна киселина
Анаеробно дисање је енергетски мање ефикасно
Залихе АТР-а се исцрпљују
Уколико нема залиха АТР-а долази до грчења мишића
7. Ефектори-скелетни мишићи
Особине мишића и замор
Тзв. црвени мишићи се спорије замарају јер су богати крвним судовима
Крвотоом се доставља довољно кисеоника (мишићи руку, ногу)
Тзв. бели мишићи се брже замарају, јер су слабије прокрвљени од црвених
Грудни мишићи код птица (бело месо)