U narednoj prezentaciji opisan je tetanus; njegova epidemiologija, etiologija, klinička slika, oblici tetanusa, komplikacije, terapija, kao i imunizacija protiv tetanusa.

1. TETANUS
by: Miloš Maljik

2. ZLI GRČ (TETANUS)
• Teška infektivna bolest izazvan prodorom spora Clostridium tetani.
• Kliničkom slikom dominiraju 4 osnovna sindroma:
1. Sindrom neurointoksikacije
2. Sindrom grčeva
3. Sindrom respiratorne insuficijencije
4. Metabolički sindrom
C. tetani pod mikroskopom

3. CLOSTRIDIUM
TETANI
• Uzročnik tetanusa ili zlog grča jeste
Clostridium tetani. To je gram pozitivni
bacil koji živi u anaerobnim uslovima
(ne može da izdrži u prisustvu
kiseonika). Kada se nađe u
nepovoljnium uslovima, ona formira
spore koje su dosta otporne (na
toplotu, antiseptike pa čak i kuvanje par
minuta).
• Na njoj se nalazi mnoštvo flagela i
fimbrija.

4. EPIDEMIOLOGIJA TETANUSA
• Izvor infekcije: domaće životinje (konj, ređe goveče). Uzročnik se nalazi kao
saprofit u digestivnom traktu i fecesom izbacuje u spoljnu sredinu.
• Put širenja: zemljište kao sredina u kojoj se nalaze spore bacila tetanusa ili
predmeti zapraljani zemljištom.
• Ulazno mesto: razne povrede kože i sluzokože, mikroorganizmi ostaju na mestu
prodora, razmnožavaju se, a ako postoje anaerobni uslovi, luče jak egzotoksin, koji
se nervnim putem brzo prenosi do CNS-a izazivajući sve kliničke simptome
bolesti.
• Imunitet posle preležane bolesti ne postoji.
• Epidemiološke karakteristike: ovo je infektivno nekontagiozno oboljenje. Javlja se
svuda, pogotovo tamo gde je razvijeno stočarstvo. Tamo gde se primenjuje
vakcina, tu ga nema.

5. KLINIČKA SLIKA TETANUSA

6. • Inkubacija traje 7-14 dana. Ako je inkubacija kraća, prognoza je slabija.
• Tetanus počinje trizmusom (grčenjem mišića za žvakanje). Obično ujutru bolesnik oseti kako teže
otvara usta. Trizmus se pogoršava, postaje bolan, nekad u toj meri da ne može da otvori usta. Grčevi
zahvatju mišiće lica i ždrela. Čelo je naborano, oči žmirkave, nosno-usna brazda jače izražena. Ovo
naziva risus sardonicus (sardonski smeh). Otežano je gutanje, ponekad i onemogućeno.
• Ukočenost muskulature vrata dovodi do opistotonusa, bolesnik leži svavijen u luku unazad. Grčevi
zahvataju muskulaturu grudnog koša, trbuha i donjih ekstremiteta. Pokreti grudnog koša su
• Paroksizmalni grčevi nastaju u napadima zbog neke draži: svetlost, zvuk, dodir... Napad traje 20-30s
ili čak 1min. Dolazi do trizmusa, grča ždrela i disajne muskulature, opistotonusa. Po prestanku napada
bolesnik je okupan znojem, počinje da diše i uplašeno čeka naredni napad.

7. POLOŽAJ OPISTOTONUS KOD
TETANUSA

8. • Kod teških slučajeva bolesnik može da umre u toku napada usled ugušenja.
• Za vreme bolesti, ovi bolesnici su svesni, gube i do 3-4L znoja dnevno. U slučaju povoljne evolucije
bolesti, prvo popuštaju paroksizmalni, a kasnije i trajni, tonični grčevi. Bolesnik slobodnije diše, otvara
usta, pokreće se sam u psotelji, da bi uskoro došlo do izlečenja.
• Kod svih tetanusnih bolesnika zbog insuficijencije disanja dolazi do metaboličkih promena:
1. Poremećena acidobazna ravnoteža (respiratorna acidoza)
2. Hipotona dehidratacija hiponatremičnog tipa
3. Kolebanje TA, sitan, ubrzan puls, normalan nalaz EKG
4. Ekstrarenalne azotemije (povišena urea)
5. Hipoproteinemija sa hipoalbuminemijom

9. CEFALIČNI (HIDROFOBNI
TETANUS)

10. • Veoma je redak. Javlja se obično posle povreda glave.
• Počinje pojavom paralize n. facialis,a zatim nastaju grčevi ždrelne muskulature i
mekog nepca, uslovljavajući otežano gutanje (podseća na besnilo).
• Kasnije nastaju poteškoće pri disanju, poremećaji čula sluha, vida i mirisa
• Javlja se pojava paralize očnih mišića - ptoza

11. GINEKOLOŠKI TETANUS
• Nastaje posle kriminalnog pobačaja ili nepravilno vođenog porođaja
• Evolucija bolesti je brza, burna, nagla. Dolazi do resorpcije velikih količina toksina iz
povređenog uterusa, u kome postoje anaerobni uslovi i dobra vaskularizacija. U
većini slučajeva završava se smrtno.

12. TETANUS NEONATORUM

13. • Nastaje pri presecanju ili podvezivanju pupčane vrpce nesterilnim predmetima.
• Majka najpre primeti da dete ne može da sisa zbog trizmusa. Uskoro se javljaju
grčevi drugih mišića, praćeni visokom TT. Dete je dispnoično, a zbog pojave
paroksizmalnih grčeva i cijanotično.
• Smrt obično nastupa brzo, ozdravljenje je retko. Smrtnost je oko 80-90%

14. DIJAGNOZA I LEČENJE
• Dijagnoza ne predstavlja problem. Postavlja se na osnovu kliničke slike.
Bakteriološka potvrda nema praktičnog značaja.
• Terapija tetanusa još uvek predstavlja problem. Ona je individualna i određuje se
od slučaja do slučaja, kompleksna je i zato mora biti brza, ali postupna i logična.
Cilj terapije jeste neutralizacija sva 4 sindroma. Ove bolesnike treba hospitalizovati
na odeljenju intenzivne nege infektologije.

15. KOMPLIKACIJE TETANUSA
1. Plućne komplikacije (bronhopneumonije, atelektaza, staza sekreta)
2. Kardiovaskularne komplikacije (kolaps, koronarna insuficijencija, infarkt miokarda,
embolije)
3. Mehaničke komplikacije (frakture i pucanje kičmenih pršljenova, kostiju, pucanje
ligamenata i tetiva, ruptura pojedinih dubokih mišića, ujed jezika, prelom zuba)

16. ZAŠTITA OD TETANUSA
• Aktivna zaštita – postiže se primenom tetanusnog anatoksina apsorbovanog
aluminijum – fosfatom i tetalpanom. Zbog visoke zaštitne vrednosti i bezopasnosti
danas je njegova primena rutinska i univerzalna. Vakcina se daje u vidu dve
injekcije intradermalno u razmaku od mesec dana, a treća nakon godinu dana.
Doze tetalpana su 0,5ml. Ovako stečen imunitet traje 5 do 7 godina. Za primenu
tetalpana ne postoje kontraindikacije.
• Pasivna zaštita – jeste unošenje gotovih antitela, primenjuje se kada je potrebno
brzo dejstvo, tj. Kod povređenih osoba koje pre toga nisu bile vakcinisane. Ovaj
vid zaštite nastaje odmah, ali traje kratko. Pasivna zaštita se primenjuje na 2
načina.

17. ANTITETANUSNA SEROPROFILAKSA
• Postiže se primenom antitetanusnog seruma. Mehanizam njegovog dejstva u
čovekovom organizmu sastoji se od dve aktivne komponente: prva je
neutralizacija slobodnih toksina i sprečavanje njegovog vezivanja za osetljive ćelije,
duga je njegovo nepoželjno dejstvo kao strane belančevine koja stvara
preosetljivost organizma. Mogu nastati razne reakcije (najteža je anafilaktički šok)
• Zaštita posle seroprofilakse nastaje brzo, traje 14 dana.

18. HIPERIMUNI GAMAGLOBULIN
LJUDSKOG POREKLA
• Novijeg je datuma i uspešno se primenjuje u većem broju zemalja, a u nekima je
potpuno zamenio seroprofilaksu. Prednosti ovog vida zaštite nad seroprofilaksom
su sledeće:
1. Zaštitni period je duži (4-6 nedelja)
2. Ne daje neželjene reakcije
3. Efikasniji je od ATS oko 100 puta
4. Efikasna preventivna doza je 250j
• Ponekad se koristi kombinacija aktivne i pasivne zaštite, npr. Kod osoba koje nikad
nisu bile vakcinisane, a direktno su ugrožene, zaštita od tetanusa zbog povrede...

19. Antitetanusna seroprofilaksa Hiperimuni gamaglobulini