2. У бабињама може доћи до мањих или већих компликација које захтевају
пажњу љекара, његу и терапију бабињаре.
Компликације могу бити посљедица:
1. Инфекције унутрашњих и спољашњих полних органа
2. Инфекције трбушних органа, трбушне марамице
3. Генерализоване септичне инфекције
4. Инфекције на дојкама (рагаде, запаљење везивног и жљезданог ткива)
3. Узрочници инфекција у бабињама:
1. Стрептококе
2. Стафилококе
3. Бацил коли
4. Пнеумококе
5. Бацил протеуса
Веома је опасна инфекција тетанусним спорама и бацилом.
4. Компликације на дојкама
Набреклост дојки:
- Јавља се пар дана након порођаја или након прекида трудноће.
- Дојке су увећане, спонтано болне, топле и на додир осјетљиве.
- Треба их редовно празнити дојењем дјетета и измузањем.
- Стављати на њих топле облоге и симптоми и набреклост дојки кроз пар
дана нестају(одржавање лактације)
5. Полигалактија:
- Повећана секреција млијека (првих дана по порођају)
- Траје кратко, продукција млијека се смањује на потребну мјеру.
Хиперлактација:
- Продужено дојење (дуже од 9 месеци по порођају)
Хипогалактија (смањена количина лучења млијека)
Агалактија (одсуство лучења млијка)
У првом случају дијете треба прихрањивати, а у другом случају вјештачки
хранити.
- Добро пражњење дојки представља одличан начин за побољшање
секреције млијека, па се измузање препоручује у случајевима
хипогалактије.
7. Рагаде (прскотине на брадавицама) представљају осетљиве линеарне
дефекте епитела брадавица које настају у току дојења
Обуставити дојење,лактацију одржавати измузањем
Лијечење:ланолинске масти са антибиотицима,сулфнамидима и вит.Д,А
који помажу епителизацију
8. Пуерперални маститис
Запаљење дојке може се јавити у сваком животном добу жене.
Маститис је доста честа компликација, јер су тада и најповољнији услови
за инфекцију дојке.
Фактори који олакшавају продирање микроорганизама у овај орган су:
1. Недовољно његоване и за у трудноћи неприпремљене дојке.
2. Недовољно пражњење дојки.
3. Продужено дојење без довољно поштовања основних принципа хигијене
Изазивачи запаљења су:
СТРЕПТОКОКЕ, СТАФИЛАКОКЕ, ПНЕУМОКОКЕ, БАЦИЛ КОЛИ.
Пут ширења инфекције:
УСХОДНИ, КАНАЛИКУЛАРНИ, ЛИМФОГЕНИ, ХЕМАТОГЕНИ.
9. ПАРЕНХИМАТОЗНИ МАСТИТИС
Код маститиса насталог усходним каналикуларним путем, инфекцијом
бивају најприје захваћени изводни каналићи млијечне жлијезде, а затим
и само жљездано ткиво, такозвани паренхим дојке, одакле се
запаљенски процес врло брзо преноси на околно масно и везивно ткиво.
ИНТЕРСТИЦИЈАЛНИ МАСТИТИС
У првом моменту захвата везивно и масно ткиво дојке, а тек секундарно
може да пређе и на жљездани паренхим.
Може настати лимфогеним и хематогеним путем.
Код овог типа запаљења долази до појаве тврдине, која је болна и изнад
које кожа постаје едематозна, сјајно црвена, фиксирана и осјетљива.
10. КЛИНИЧКА СЛИКА
Болесница има високу температуру са језом и грозницом. Обољела дојка
је увећана, натечена, у почетку чврста, хиперемична, топла и осјетљива.
Спонтани болови на додир се појачавају.
Према локализацији апсцес дојке може бити: ПОВРШАН, МОЖЕ СЕ
РАЗВИЈАТИ ИСПОД АРЕОЛЕ МАМЕ, ДУБОКО У ДОЈЦИ ИЛИ СЕ РАЗВИЈАТИ
РЕТРОМАМАРНО ИЗМЕЂУ ДОЈКЕ И ГРУДНИХ МИШИЋА.
ЛИЈЕЧЕЊЕ
У почетку се спроводи у давању високих доза антибиотика широког
спектра, уз стављање топлих облога на обољелу дојку,(ово лијечење
може довести до излијечења).
Дренирање апсцеса у спољашњу средину,апсцес одмах обавезно
отворити и то инцизијом која се врши лучно, односно полукружно са
доње стране дојке навише до шупљине апсцеса.
Пункције треба понављати више пута, све до постигнутог излијечења.
11. У току маститиса, све до излијечења, дијете не смије да сиса нити да узима
млијеко из обољеле дојке, јер може да се инфицира.
Да би се спријечио прекид лактације, обољелу дојку треба, по могућности,
редовно пажљиво празнити, њежним измузивањем.
НАПОМЕНА:
Пуерперални маститис може бити узрок смањења или потпуног прекидања
лактације у обољелој дојци.
Неправилно третиран маститис може довести до стварања ружних ожиљака
и до врло лошег естетског изгледа.