U ovoj prezentaciji opisane su karakteristike reumatoidnog artritisa; njegova etiologija, patogeneza, klinička slika obolelog, testovi za utvrđivanje ove bolesti kao i njena terapija.

1. Reumatoidni
artritis
By: Maljik Miloš

2. Pojam i
karakteristike
• Oboljenje koje spada u grupu
sistemskih zapaljenskih
reumatskih oboljenja.
• Ima hroničan tok.
• Češće se javlja kod žena nego kod
muškaraca, i to u dobu između
20. i 45. godine života.

3. Etiologija reumatoidnog artritisa
– Smatra se da su uzročnici u samom bolesniku, ali na razvoj bolesti deluju i spoljašnji
faktori
– Od unutrašnjih činilaca genetski faktori imaju veliku ulogu u nastajanju
reumatoidnog artritisa. Smatra se da mnogobrojni endokrini, biohemijski i
metabolički činioci mogu učestvovati u nastajanju bolesti.
– Imunološka zbivanja igraju najveću ulogu u patogenezi i etiologiji bolesti.
– U spoljašnje faktore spadaju infektivni agensi (Epstain-Barr-ov virus)
– Hladnoća, vlaga, stres i mikrotraume
– Osobe koje imaju genetsku predispoziciju za reumatoidni artritis ga najčešće
dobijaju.

4. Patogeneza reumatoidnog artritisa
– U osnovi sistemskih bolesti vezivnog tkiva jasna je patogeneza autoreaktivnosti
imunokompetentnih ćelija. Osnovni supstrat predstavlja imuni kompleks nastali
vezivanjem antitela za autoantigen
– Ova antitela nazivaju se reumatoidni faktori. Kako imunoglobulini (IgG) koji su
deo samog organizma postaju antigeni tuđi organizmu, nije poznato.
– Imuna reakcija između promenjenih IgG i autoantitela (reumatoidnog faktora)
dovodi do stvaranja imunih kompleksa, dolazi do manifestacie karakterističnih
simptoma za reumatoidni artritis

5. Patološka
anatomija
• Na zglobovima se razvija zapaljenje
sinovije-sinovitis. Proces počinje na
sinovinskoj kapsuli zgloba. Dolazi
do pojačane eksudacije i ćelijske
infiltracije plazmocita, neutrofila,
eozinofila...
• Stvara se i buja granulaciono tkivo
koje raste prema unutrašnjosti
zgloba, oštećuje hrskavicu i stvara
priraslice.
• U suphondralnoj kosti nastaje
osteoporoza, a zatim granulaciono
tkivo razara i kost i dovodi do
erozija i stvaranja uzura i cista

6. Klinička slika
– Počinje postepeno, umorom, malaksalošću, jutarnjom ukočenošću zglobova.
– Javljaju se bolovi i otoci zglobova koji su obično simetrični i zahvataju sitne
zglobove šaka (proksimalne interfalangealne i metakarpofalangealne)
– Dolazi do deformiteta prstiju – ulnarna devijacija, deformitet u vidu slova Z, a
ostali prsti se deformišu u obliku labudovog vrata. Zahvaćeni su i zglobovi ručja,
lakta i ramena. Dolazi do promene i na zglobovima stopala, kolena, a kasnije i
kukovima.
– Od viscelarnih promena moguće su promene na srcu (perikarditis), fibroze pluća
(granulomatozne lezije), slezini i očima (episkleritis)

7. Deformiteti zglobova šake
Deformitet u obliku vrata
labuda Deformitet u obliku slova Z

8. Dijagnostika reumatoidnog artritisa
– Laboratorijska ispitivanja (nespecifični infikatori): SE (ubrzana), Fibrinogen (povišen),
Fe (serumsko gvožđe sniženo), leukociti (normalni, kasnije leukocitoza). Zbog snižene
vrednosti serumskog gvožđa razvija se hipohromna anemija.
– Potrebno je dokazati prisustvo reumatoidnog faktora (RF). Rade se Latex test i
Waaler-Rose test.
– Latex test: ako se uzmu čestice poliestera (lateksa) obložene F II gama-globulinom,
to je Latex test. Dodavanjem različitih razblaženja bolesnikovog seruma (1:8, 1:16)
određuje se najveće razblaženje koje će dati pozitivnu reakciju i zaključuje se o kojoj
se količini RF radi, tj. Koliki je titar RF.
– Latex test je pozitivan kod 60-80% bolesnika sa reumatoidnim artritisom

9. Pozitivan (levo) i negativan (desno)
Latex test

10. Stadijumi reumatoidnog artritisa
(prema štajnbrokeru)
Anatomski stadijumi Funkcionalni stadijumi
I stadijum – periartikularni otoci mekog tkiva, nema
destruktivnih promena kostiju, laka osteoporoza
I stepen – bolesnik bez smetnji obavlja sve
poslove
II stadijum – osteoporoza sa manjom destrukcijom
suphondralne kosti i suženje zglobnog prostora
II stepen – umereno ograničenje sposobnosti
zbog bolova i smanjene pokretljivosti jednog
ili više zglobova
III stadijum – znaci destrukcije hrskavice i kostiju
(erozije, ciste), deformacije zglobova – subluksacije i
devijacije
III stepen – znatno ograničenje sposobnosti –
bolesnik je sposoban samo za neke aktivnosti
iz dnevnog života
IV stadijum – ima sve karakteristike III stadijuma
(devijacije, subluksacije), ali sa koštanim i fibroznim
ankilozama
IV stepen – vezanost za postelju ili invalidska
kolica, nesposobnost je potpuna ili u velikoj
meri

11. Juvenilni (dečiji) reumatoidni
artritis Reumatoidni artritis na stopalu

12. Lečenje
– U lečenju reumatoidnog artritisa najvažniji cilj jeste očuvanje funkcije zglobova,
osim u slučajevima kad su visceralne manifestacije bolesti veoma izražene.
– Omogućiti bolesniku odmor i mirovanje u postelju
– Kada prođe akutna faza, uključuje se kineziterapija
– Lečenje može biti simptomatsko nesteroidnim antiflogisticima, bazičnom
terapijom, kortikosteroidima, fizikalnom terapijom i hirurški.
– Bitno je i vaspitanje i edukacija bolesnika

13. Simptomatska terapija
– Delovanje nesteroidnih antireumatika je nespecifično, analgetsko i
antiinflamatorno. Primenjuju se:
1. Salicilati
2. Derivati propionske kiseline (brufen)
3. Diklofenak – natrijum (voltaren)
4. Derivati pirazolona (fenilbutazon) – imaju odlično analgetsko, antipiretičko i
antiinflamatorno dejstvo, ali i toksičan efekat na GIT, jetru, kostnu srž...

14. Voltaren i brufen

15. Bazična terapija
– Lekovi koji imunodulacijom mogu da utiču na aktivnost bolesti, da je uspore ili u
potpunosti zaustave.
1. Soli zlata
2. Sintetski antimalarici
3. D – penicilamin
4. Citostatici

16. Soli zlata
– Koriste se u lečenju reumatoidnog artritisa, a mehanizam delovanja nije sasvim
poznat.
– Kontraindikacije za njihovu primenu jesu oboljenja jetre, bubrega, teški
dijabetes, oboljenje hematopoeznih organa
– Daju se najčešće intramuskularno (Tauredon)

17. Soli zlata

18. D-penicilamin
– Daje se u slučajevima fibrozno – proliferativnih promena.
– Kontraindikacije su mu alergija (zajednička i prema penicilinu), oboljenja
bubrega i jetre, hematopoeze, sumnja na sistemski lupus i trudnoća.
– Pri davanju D-penicilamina treba kontrolisati krvnu sliku i mokraću na nedelju
dana, a zatim na 14 dan

19. D-penicilamin

20. Sintetski antimalarici i citostatici
– Resochin, Chemochin
– Kontraindikovani su kod psorijaze, jer dovode do pogoršanja promene na koži.
– Jedna od ozbiljnih komplikacija jeste retinopatija i zato je potrebna stalna
kontrola oftalmologa.
– Od citostatika daje se Metotrexat
– Sprečavaju deobu ćelija, imaju antiinflamatorni efekat i imunomodularni efekat.
– Neželjeni efekti jesu leukopenija, megaloblastna anemija, aplazija kostne srži.
– Kombinacija Metotrexata, Antimalarika i Sufosalazina je najefikasnija

21. Resochin i Metotrexat