6. Jajnik (ovarium)
● Jajnik je parna zenska polna zlezda,
oblika badema, koja je smestena u
maloj jamici, koju gradi trbusna
maramica. Ova jamica se nalazi u
predelu gde se racva zajednicka
bedrena arterija. Jajnik je elasticnim
vezama labavo povezan za susedne
organe, tako da prati pokrete
materice.
7. ● Jajnik je prednjom ivicom, na kojoj se nalazi
ulazno polje jajnika (hilum ovarii), pomocu
svoje peteljke (mesovarium) spojen sa
sirokom matericnom vezom (lig. latum uteri).
Jajnik je posebno povezan (lig. ovarii
proprium) sa rogom materice. Jajnik je
izgradjen od epitelnog omotaca i jajnickog
tkiva (stroma ovarii). Epitelni omotac, u vidu
jednoslojne celijske opne, pokriva jajnicko
tkivo. Jajnicko tkivo (stroma ovarii) sastoji se
iz 2 dela: spoljasnjeg (cortex ovarii) i
unutrasnjeg (zona vasculosa).
9. Jajovod (tuba uterina)
● Jajovod je misicno-sluzokozni kanal, dug od
14 do 16 cm, koji se proteze od matericne
duplje do jajnika, u gornjem delu siroke
matericne veze. Njegova uloga je da prihvati
zrelu jajnu celiju i da je sprovede do
matericne duplje. Pocetni deo jajovoda je
povezan sa matericnom dupljom preko
unutrasnjeg, matericnog otvora jajovoda
(ostium uterinum tubae), prolazi kroz
debljinu zida materice, i nastavlja se jednim
suzenim delom (isthmus tubae uterinae).
10. ● Najduzi deo jajovoda je prosiren u
vidu ampule, a njegov zavrsni deo se
sve vise siri i dopire do gornjeg pola
jajnika, gde se nalazi prostran trbusni
otvor jajovoda (ostium abdominale
tubae). Od zavrsnog dela jajovoda,
oko njegovog trbusnog otvora, polaze
produzeci cija je uloga da prihvate
izbacenu jajnu celiju.
13. Materica
● Materica je mišićno-sluzokožni unutrašnji polni
organ žene. Njena uloga je da obezbedi optimalne
uslove za rast i razvoj ploda tokom trudnoće.
Takođe, ona ima ulogu tokom porođaja u
istiskivanju ploda u spoljašnju sredinu i rađanju
deteta.
● Na materici se razlikuju telo materice, suženje
materice i vrat materice. Deo vrata materice koji je
dostupan pregledu golim okom se naziva grlić
materice i nalazi se na unutrašnjem kraju vagine
koja ga obuhvata svojom ivicom.
14. ● Materica ima svoju šupljinu. Preko kanala grlića,
materica je poveezana sa vaginom i spoljašnjom
sredinom. Sa druge strane, preko jajovoda
materična šupljina je u kontaktu sa trbušnom
dupljom. Povezanost trbušne duplje sa spoljnom
sredinom je specifičnost ženskog pola. Kod
muškaraca ne postoji direktna povezanost ova dva
prostora.
● Šupljina materice je obložena sluznicom koja se
naziva endometrijumom. Svakog meseca, pod
dejstvom polnih hormona, sluznica materice
zadebljava i nakuplja hranljive materije u svoje
ćelije. Tako se priprema da se u nju usadi oplođena
jajna ćelija. Ukoliko jajna ćelija ne bude oplođena,
sluznica materice se odljušti i izbacuje sa krvlju. Ta
pojava se naziva menstruacija.
17. Usmina (vagina)
● Velike stidne usne pokrivaju i štite ulaz u vaginu, a male
usne su smeštene ispod njih. Dlake stidnog predela su
prirodna zaštita.
● Velike i male usne su ponekad nejednake veličine što ne
mora biti nikakav problem. Međutim, pojedinim ženama to
predstavlja psihički ili fizički problem – ako se taru o
pantalone i gaćice, pa izazovu bol i upalu. Prevelike ili
nejednake polne usnice se mogu hirurški korigovati ako
postoji veća fizička ili psihička potreba za tim.
● Himen je tanka sluzokožna opna koje se nalazi na
spoljašnjem otvoru vagine. On delimično zatvara ulaz u
vaginu i tako je štiti od uticaja iz spoljašnjosti, ali
istovremeno omogućava izlazak menstrualne krvi. Može
imati različite oblike. Najčešće je oblika polumeseca, a
može imati i dva ili više manjih otvora.
18. ● Pri prvom seksualnom odnosu himen se raskida, što
može biti praćeno slabim bolom i oskudnim
krvarenjem. Himen je ponekad tako elastičan da
uopšte ne dolazi do njegovog raskidanja prilikom
seksualnog odnosa. Ginekolog može pregledom
utvrditi da li je himen ceo.
20. ● Grudi (lat. mamma), žlezda karakteristična za ženski
pol, po kojoj je nazvan čitav rod sisara. Nalazi se na
prednjoj strani grudnog koša na granici kosti i
hrskavice četvrtog rebra.Grudi su genetski apokrina
kožna žlezda.[1][2] Grudi ženskog novorođenčeta
ne razlikuje se od grudi muškog novorođenčeta.
Jedna i druga neposredno nakon rođenja izlučuju
sekret pod uticajem hormona prolaktina. Do početka
puberteta se muške i ženske grudi razvijaju jednako,
a onda se muške grudi u pravilu dalje ne razvija,
dok se ženska pod uticajem ženskih polnih hormona
razvija i njen razvitak završava tek za vreme
trudnoće i dojenja.
21. ● Grudi žene su složena tubuloalveolarna žlezda,
izgrađena od 20 do 25 pojedinačnih žlezda. Svaka
od njih zajedno s vezivnim i masnim tkivom
izgrađuje po jedan režanj. Režnjevi su međusobno
podeljeni gušćim vezivnim tkivom, a svakom režnju
grudi pripada jedan glavni odvodni kanal (ductus
lactiferus), koji završava levkastim proširenjem na
bradavici (porus lactiferus).
● Grudi polno zrele žene se ciklički menjaju zavisno
od menstrualnog ciklusu.
22. ● Bradavice grudi (mamilla mammae) i pojas koji je
okružuje (areola mammae) pokriveni su nežnom i
jače pigmentiranom kožom. Epidermis bradavice i
areole kod žena je jače orožen (kao zaštita kod
dojenja). Vezivno tkivo bradavice sadrži veliki broj
krvnih i limfnih žila i glatkih mišićnih stanica, koje
su smeštene kružno i uzdužno oko odvodnih kanala,
a radijalno i transferzalno na bazi bradavice. Tokom
trudnoće se znatno povećavaju žlezdani elementi na
račun vezivnog tkiva zahvaljujući delovanju
estradiola i progesterona, a promene su vidljive od
drugog meseca trudnoće.
23. Postoje 4 morfoloska tipa dojke:
● Spljosteni oblik (velika povrsina baze, a mala visina
dojke)
● Oblik polukugle (povrsina baze otprilike jednaka
visini dojke)
● Kruskoliki oblik (visina dojke veca od promera baze)
● Ciganska dojka (oblik je takodje kruskolik, ali je
bradavica dojke upravljena vrlo jako prema dole)
