1. У овом поглављу поновићемо:
1. Од којих најмањих честица је изграђена
супстанца
2. Шта су атоми и каква је њихова грађа
3. Како се симболички приказују хемијски
елементи
4. Шта је Периодни систем елемената
2. Честична грађа супстанце
Супстанца је изграђена од честица.
Које су основне врсте честица које изграђују
супстанцу? Одговор: атоми, молекули и јони.
Развој идеје о честичној грађи супстанце:
Леукип и Демокрит , старогрчки филозофи, (пре
2500 година) – атом је најситнија и недељива
честица
Џон Далтон (18. век) атом је недељив (модел
билијарске кугле)
Савремена теорија –атоми су састављени од још
ситнијих честица- нису недељиви
3. Атом
Шта је атом? Атом је најситнија, електрично
неутрална, честица неког хемијског елемента која
има сва својства тог елемента.
Грађа атома:
4. Атоми свих хемијских елемената су изграђени од језгра и
електронског омотача.
У језгру свих атома, осим изотопа водоника 1H,
налазе се протони р+ и неутрони no који се заједнички
називају нуклеони (nukleus= језгро). (код поменутог
изотопа водоника нема неутрона у језгру!!!)
У електронском омотачу налазе се електрони e-
У једном атому, број протона ( позитивних честица у језгру)
мора да буде једнак броју електрона (негативних честица у
електронском омотачу)
Маса протона је једнака маси неутрона
m(р+)= m(no)
Маса електрона је око 1836 пута мања од масе протона и
неутрона
Целокупна маса атома је сконцентрисана у језгру!!! (језгро
има велику масу а малу запремину а електронски омотач има
малу масу а велику запремину )
5. Грађа језгра атома
Атомски број (Z) представља број протона у језгру
атома. Сви атоми једног истог хемијског елемента
имају исти атомски број. (Нпр. Атомски број
кисеоника је 8. То значи да сви атоми кисеоника
имају 8 протона у свом језгру.) Z= N (р+ )
Масени број (А) представља збир броја протона и
броја неутрона у језгру. Масени број је увек цео
број. А= N (р+ ) + N (no )
Атосмки и масени број се пишу испред симбола
елемента (атомски доле, масени горе):
Изотопи су атоми једног истог елемента који се
разликују по масеном броју односно по броју
неутрона у језгру. Нпр. У природи постоје три
изотопа водоника(разликују се по масеном броју):
6. Грађа електронског омотача
Електронски омотач је део атома у коме се крећу
електрони. Електрони се крећу у просторима који се
налазе на одређеној удаљености од језгра и називају се
енергетски нивои (n).
Атоми садрже до 7 енергетских нивоа који се
обележавају бројевима од 1 до 7 или великим
словима абецеде K, L, M, N, O, P, Q.
У сваки енергетски ниво може да стане одређен број
електрона (K=2, L=8, M=18, N=32, O=32, P=18, Q=8)
Распоред електрона по енергетским нивоима назива се
електронска конфигурација атома
Електрони који се налазе у последњем енергетском
нивоу атома (валентни ниво) називају се валентни
електрони!!!
7. Пример грађе атома угљеника:
Z= 6 А= 12
у језгру се налази 6 протона
У језгру се налази 6 неутрона
У електронском омотачу се налази 6 електрона (К=2,
L=4)
8. Како се обележавају атоми?
Атоми се обележавају хемијским симболима.
Хемијски симболи представљају почетна слова
латинских назива елемената. Хемијски симболи имају
квалитативни и квантитативно значење.
Квалитативно –који хемијски елемент означава
Квантитативно- колико атома означава
нпр. 6Н – означава шест атома водоника
10 Р- означава десет атома фосфора
Не –означава један атом хелијума, односно
хемијски елемент хелијум
број који се пише испред симбола назива се
коефицијент!
9. Неки од важнијих елемената и њихови симболи:
Назив
елемента
хемијски
симбол
Назив
елемента
Хемијски
симбол
Водоник H Натријум Na
Кисеоник O Калијум K
Сумпор S Калцијум Ca
Фосфор P Магнезијум Mg
Азот N Гвожђе Fe
Угљеник C Алуминијум Al
Хлор Cl Бакар Cu
Бром Br Сребро Ag
Јод I Злато Au
Флуор F Олово Pb
Силицијум Si Цинк Zn
10. Шта је релативна атомска маса?
Релативна атомска маса елемента је број који
показује колико пута је стварна маса атома тог
елемента већа од 1/12 масе атома угљениковог
изотопа С-12, односно од унифициране јединице
масе.
Релативна атомска маса је већа од стварне масе
атома
Релативна атомска маса не мора да буде цео број
Релативна атомска маса нема јединицу
11. Периодни систем елемената
Дмитриј Иванович Мендељејев-творац ПСЕ
У периодном систему елементи су поређани по својим
атомским бројевима идући од мањих ка већим (атомски
број уједно је и редни број елемента у ПСЕ)
18 колона (групе)
7 редова (периоде)
Сви елементи у једној групи имају слична хемијска
својства јер имају исти број валентних електрона!!!
(број валентних електрона одређује својства елемената)
У једној периоди својства се мењају идући с лева на
десно . Број периоде у којој је елемент одговара броју
енергетских нивоа у електронском омотачу његовог
атома. Свака периода почиње металом а завршава се
племенитим гасом.
12. Елементи су у ПСЕ подењени на :
МЕТАЛЕ ( СА ЛЕВЕ СТРАНЕ ПСЕ)
НЕМЕТАЛЕ ( СА ДЕСНЕ СТРАНЕ ПСЕ ОСИМ
ВОДОНИКА) ,ИМА ИХ 10
МЕТАЛОИДЕ ( ИЗМЕЂУ МЕТАЛА И НЕМЕТАЛА)
ПЛЕМЕНИТЕ ГАСОВЕ (18. ГРУПА)
Метали у валентном нивоу имају 1,2 или 3 електрона
Неметали у валентном нивоу имају 4,5,6 или 7
електрона
Племенити гасови у последњем нивоу имају 8
електрона осим хелијума (Не) који има 2
13. Пример :
одреди распоред електрона и групу и периоду у којој
се налазе следећи елементи:
11Na, 3Li, 6C, 19K
11Na K=2 L=8 M=1 натријум је у првој групи ПСЕ, јер
има један валентни електрон, и у трећој периоди јер има
три енергетска нивоа (K, L, и М)
3Li K=2 L=1 литијум је у првој групи ПСЕ јер има
један валентни електрон и у другој периоди јер има два
енергетска нивоа (К и L)
6C K=2 L=4 угљеник је у четрнаестој (IV a) групи
ПСЕ јер има 4 валентна електрона и у другој периоди јер
има два енергетска нивоа (К и L)
19K K=2 L=8 M=8 N=1 калијум је у првој групи ПСЕ,
јер има један валентни електрон, и у четвртој периоди јер
има четири енергетска нивоа (K, L, М и N)