Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Ćelijske organele, Hemija, Darko Stevanović, Jelena Franeta, Gimnazija Aleksinac

1. -Hemija-
Struktura atoma
Darko Stevanović I4
Aleksinačka gimnazija
Aleksinac
Profesor: Nebojša Lazarević
1

2. Teorije o strukturi atoma
 Danas se vrlo pouzdano zna o izgledu atoma,kao i o materijama koje ga
čine,medjutim ako bismo se vratili u 19. vek,videli bismo da taj put do otkrića nije bio
ni malo lak. Kroz dugi niz godina naučnici su se bavali proučavanjem atoma,na
samom početku su mislili da je nedeljiv,po kojoj osobini je i dobio
ime,medjutim,danas se zna da je on izgradjen od sitnih čestica,koje su izgradjene još
od manjih delića. Kako bih vam što bolje objasnio taj razvitak znanja o atomu
krenućemo redom.
 Prvi naučnik koji je imao jedan od većih uticaja i za kog se smatralo da je u pravu,bio
je Dalton,on je 1804,godine rekao da je atom nedeljiv.
2

3. Tomsonova otkrića
 Godine 1877. Tomson je dokazao da su katodni zraci, u stvari,brzi elektroni. Ono što
je njega zbunilo je bilo to da se atom kao celina pojavljuje u elektroneutralnom
obliku,to je značilo da se u atomu nalaze i pozitivno naelektrisane čestice. Tada je
postavljen prvi model atoma. Prema Tomsonu atomi su složene čestice,sastavljene
od međusobno ravnomerno raspoređenih negativnih i pozitivnih delića.
3

4. Raderford i Bor
 Svojim veoma poznatim eksprimentom Raderford je dokazao da Tomson nije bio u
pravu. On je u tom eksperimentu tanak sloj liskuna bombardovao pozitivno
naelektrisanim alfa cesticama,nakon toga je merenjem i izračuvanjem odredio odnos
propuštenih i odbijenih alfa čestica,i ispostavilo se da to iznosi 1 : 10000. To je
potvrdilo da postoji pozitivno naelektrisano jezgro. Danas znamo da je prečnik atoma
veličine 10-10m ,a jezgra 10-14m.
Raderford
4

5. Razrađivanje Raderfordovog modela
 Ovaj model Raderfora je razradio Nils Bor,on je postavio nove modele atoma. Njegov
model je bilo najlakše objasniti na modelu vodonika. On pretpostavlja da elektron
može da se nalazi u dva stanja. U normalnom,kada se kreće duž dopuštene kružne
putanje po orbitali,ili da bude u pobuđenom stanju,a tada prelazi u neku od sledećih
putanja,sa višom energijom. Ako je elektron u nižem nivou ima energiju E1, a u višem
E2, tada se dobije obrazac E2 - E1 = hv. H-Plankova konstanta,a v – kvant energije koji
će biti ponovo emitovan povratkom elektrona na nižu putanju.
Bor
5

6. Talasno – mehanički model
 Kako se Borov model mogao iskoristiti samo za model vodonika,bilo je neophodno da
se nastavi sa istraživanjem atoma,ali Bor je usmerio mnoge buduće naučnike.
Francuski fizičar Luj de Brolji je 1923.godine izneo svoju hipotezu u kojoj on kaze da
se elektroni ponašaju i kao talasi i kao čestice. Iz toga je on zaključio da talasna
dužina elektrona,tj. njen celobrojni umnožak mora biti jednak obimu kružne putanje, u
suportnom,došlo bi do interferencije talasa i nestanka impulsa elektrona.
 Austrijski fizičar Šredinger je uspeo da iz toga izvede talasnu jednačinu
elektrona,takozvanu Šredingerovu jednačinu.
Šredinger
6

7. Princip neodredjenosti
 Samo 2 godine nakon ovog,nemački fizičar Hajzenberg je zaključio da nije moguće
istovremeno znati brzinu,odnosno impuls i položaj elektrona u prostoru. Za ovaj
njegov princip on je dobio kasnije i Nobelovu nagradu.
 Smatra se da su mnogi naučnici znali za tajne atoma,ali da mnogi od njih nisu imali
dovoljno finansijskih sredstava da svoje radove i objave,tako da su nažalost oni pali u
zaborav.
7

8. Današnja saznanja
 Danas se zna da je atom sastavljen iz pozitivno naelektrisanog jezgra koje se sastoji
iz pozitivnih protona i neutralnih neutrona. U orbitalama se nalaze elektroni,oni se po
njima kreću,a oni elektroni koji se nalaze u u zadnjem sloju se nazivaju valentni
elektroni. Broj protona i broj elektrona u eletronu uvek moraju da budu jednaki,kako
bi atom u celini bio elektroneutralan.
8

9. Periodni sistem
 Nakon saznanja o osobinama atoma,naučnici su se trudili da te elemente,koje grade
atomi pokušaju da razvrstaju. Mnogi od njih su to pokušali,ali prvi koje je bio na
pravom putu bio je Mendeljejev. On je naparvaio Periodni sistem od svega
šezdesetak elemenata,međutim,uočio je neka ponavljanja u tom sistemu i zbog toga
je ostavio prazna mesta za elemente koji nisu tada još uvek bili pronađeni i
ispostavilo se kasnije da on jeste bio u pravu.
9