• Share
  • Email
  • Embed
  • Like
  • Save
  • Private Content
Štitonoše - VI razred
 

Štitonoše - VI razred

on

  • 3,953 views

Katarina i Andrea

Katarina i Andrea

Statistics

Views

Total Views
3,953
Views on SlideShare
2,553
Embed Views
1,400

Actions

Likes
1
Downloads
2
Comments
0

5 Embeds 1,400

http://plavaplaneta.wordpress.com 1396
https://www.google.ru 1
https://www.google.rs 1
http://translate.googleusercontent.com 1
https://www.google.hr 1

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Microsoft PowerPoint

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

    Štitonoše - VI razred Štitonoše - VI razred Presentation Transcript

    • Štitonoše Katarina Marković Andrea Barada VI3
    • Mesto za život- Ţive većinom u morima.- Kada doĎe vreme mrešćenja, prelaze u reke.- Izuzetak je kečiga koja ţivi isključivo u slatkoj vodi.- Nekada davno, sve su ţivele u slatkoj vodi.
    • Građa tela- Primitivne građe.- Telo im pokriva pet nizova koštanihpločica.- Praktično nemaju krljušti.- Skelet im je hrskavičav, samo se upredelu lobanje obrazuju koštane ploče.- Telo vretenastog oblika, dok je repnoperaje heterocerkalno (asimetrično) .- Dišu pomoću škrga.- Usta se nalaze na donjoj strani glave, iu njima nema zuba.- Ispod usta nalaze se izrastaji u vidubrkova, koji, zbog slabo razvijenog čulavida predstavljaju glavne čulne organeza traţenje hrane.-Većinom su krupne ribe, do nekolikometara.
    • Građa telaKrljušti: Krljušti mogu da budu vrlo sitne.• Uglavnom su postavljene samo u blizini repa• Štitonoše imaju ganoidne krljuštiŠkrge• Smeštene u zajedničkoj škrţnoj duplji• Zaštićene zajedničkim škrţnim poklopcem
    • Razmnožavanje•Kada se razmnožavaju ,migriraju iz mora u reke,osim kečige•Razmnožavaju se najčešćeu jesen.• Ženke polažu milionesivkastocrnih jaja koja seprilepe za kamenje na mesturazmnožavanja i tu se Đerdapoplode.• Posle izleganja iz jajamlade jedinke migriraju umore.
    • Moruna• Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje.• Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i dugačke 9 metara. U današnje vreme primerci su nešto manji.• Moruna moţe da ţivi duţe od 100 godina.• Meso morune je vrlo ukusno.• Od njene ikre se pravi kavijar i ona se ne moţe uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog ţivota provodi u moru.
    • Jesetra jadranska• Obična jesetra ima produţeno telo sa šiljatom njuškom i oštro sečenim perajima.• Donja usna je po sredini usečena i ima četiri brka.• Na ledjima, bokovima i trbuhu ima pločice.• Gornji dio tela joj je crnkaste dunavska boje, a donji ţućkasto-bele.• Naraste do 30 kg teţine.• Ţivi u Crnom i Azovskom moru, a u reke ulazi na mrest koji pada u proleće i u jesen.• Meso joj je odlično, a od ikre se pravi kavijar.
    • KEČIGA• Kečiga ţivi u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u rekama koje se ulivaju u Ladoga i Onega jezera.• Neprekidno ţivi u slatkoj vodi.• Glava kečige je karakteristična, sa izduţenom njuškom i sa dugim i osetljivim brčićima.• Maksimalno naraste do 1m i teţi do 9 kg.• Zimu preţivljava u potpunom miru u većim dubinama donjih tokova rijeka.• U toku proleća seli se uzvodno radi parenja.• Od marta do juna, ţenke poloţe od 11.000 do 140.000 jajašaca.
    • KEČIGA• U prvih devet godina što je ţenka starija, to više jajašca poloţi.• Nakon tog uzrasta broj jajašca opada.• Posle oplodnje ţenke napuštaju gnezdo, dok muţjak ostaje, nastavljajući da se pari sa drugim ţenkama.• Nakon izleganja mlaĎ se pod uticajem strujanja reke seli ka ušću.• Odrasle ribe se hrane ţivotinjama dna i ikrom drugih riba.• Noću prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreću se na leĎa, jer su im usta sa donje strane tela.
    • AMERIČKE VRSTE ŠTITONOŠA