Katarina i Andrea

1. Štitonoše
Katarina Marković
Andrea Barada
VI3

2. Mesto za život
- Ţive većinom u morima.
- Kada doĎe vreme mrešćenja, prelaze u reke.
- Izuzetak je kečiga koja ţivi isključivo u slatkoj vodi.
- Nekada davno, sve su ţivele u slatkoj vodi.

3. Građa tela
- Primitivne građe.
- Telo im pokriva pet nizova koštanih
pločica.
- Praktično nemaju krljušti.
- Skelet im je hrskavičav, samo se u
predelu lobanje obrazuju koštane ploče.
- Telo vretenastog oblika, dok je repno
peraje heterocerkalno (asimetrično) .
- Dišu pomoću škrga.
- Usta se nalaze na donjoj strani glave, i
u njima nema zuba.
- Ispod usta nalaze se izrastaji u vidu
brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula
vida predstavljaju glavne čulne organe
za traţenje hrane.
-Većinom su krupne ribe, do nekoliko
metara.

4. Građa tela
Krljušti:
Krljušti mogu da budu vrlo sitne.
• Uglavnom su postavljene samo u
blizini repa
• Štitonoše imaju ganoidne krljušti
Škrge
• Smeštene u zajedničkoj škrţnoj
duplji
• Zaštićene zajedničkim škrţnim
poklopcem

5. Razmnožavanje
•Kada se razmnožavaju ,
migriraju iz mora u reke,
osim kečige
•Razmnožavaju se najčešće
u jesen.
• Ženke polažu milione
sivkastocrnih jaja koja se
prilepe za kamenje na mestu
razmnožavanja i tu se Đerdap
oplode.
• Posle izleganja iz jaja
mlade jedinke migriraju u
more.

6. Moruna
• Moruna je najveća slatkovodna riba
naše zemlje.
• Postoje podaci da su lovljene morune
teške 2000 kg i dugačke 9 metara. U
današnje vreme primerci su nešto
manji.
• Moruna moţe da ţivi duţe od 100
godina.
• Meso morune je vrlo ukusno.
• Od njene ikre se pravi kavijar i ona se
ne moţe uzgajati u slatkovodnim
ribnjacima, jer deo svog ţivota provodi
u moru.

7. Jesetra
jadranska
• Obična jesetra ima produţeno
telo sa šiljatom njuškom i oštro
sečenim perajima.
• Donja usna je po sredini usečena
i ima četiri brka.
• Na ledjima, bokovima i trbuhu
ima pločice.
• Gornji dio tela joj je crnkaste dunavska
boje, a donji ţućkasto-bele.
• Naraste do 30 kg teţine.
• Ţivi u Crnom i Azovskom moru, a
u reke ulazi na mrest koji pada u
proleće i u jesen.
• Meso joj je odlično, a od ikre se
pravi kavijar.

8. KEČIGA
• Kečiga ţivi u rekama koje se
ulivaju u Kaspijsko, Crno i
Azovsko more, kao i u rekama
koje se ulivaju u Ladoga i Onega
jezera.
• Neprekidno ţivi u slatkoj vodi.
• Glava kečige je karakteristična,
sa izduţenom njuškom i sa
dugim i osetljivim brčićima.
• Maksimalno naraste do 1m i teţi
do 9 kg.
• Zimu preţivljava u potpunom
miru u većim dubinama donjih
tokova rijeka.
• U toku proleća seli se uzvodno
radi parenja.
• Od marta do juna, ţenke poloţe
od 11.000 do 140.000 jajašaca.

9. KEČIGA
• U prvih devet godina što je ţenka starija, to više jajašca
poloţi.
• Nakon tog uzrasta broj jajašca opada.
• Posle oplodnje ţenke napuštaju gnezdo, dok muţjak
ostaje, nastavljajući da se pari sa drugim ţenkama.
• Nakon izleganja mlaĎ se pod uticajem strujanja reke seli
ka ušću.
• Odrasle ribe se hrane ţivotinjama dna i ikrom drugih
riba.
• Noću prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u
vodu. Da bi ovo izveli, okreću se na leĎa, jer su im usta
sa donje strane tela.

10. AMERIČKE VRSTE ŠTITONOŠA