• Степски сокоје птица која је позната као селица,
мада постоје територије на којима се задржава преко
целе године.
• Дужина тела је од 34-50 cm а распон крила му је 95-
120 cm. Женка је већа од мужјака до 30%, достиже
телесну дужину од 930-1450 gr а мужјак у просеку
има између 440-780 gr.
3.
Изглед
• Шаре настепском соколу нису пругасте него делују
као да су прскане, а боја шара је смеђа. Леђа код
степског сокола су тамно смеђе боје.
4.
Распрострањеност и
станиште
• Степскисоко настањује отворен простор, најчешће
неке литице или дрвеће.
• Има га од источне Европе па преко Азије све до
Манџурије.
• Он је углавном селица, осим у јужним деловима
његовог станишта, зиму проводи у Етиопији, на
Арабијском полуострву, Северном Пакистану или у
западној Кини.
5.
Исхрана
• Степски соколови тако што свој плен хоризонтално
прогони, храни се углавном птицама и глодарима.
Најчешће лови веверице и голубове.
6.
Размножавање
• Леже тридо шест јаја, често се гнезди и на литицама.
• Критично угрожена гнездећа популација. Светска
популација 1990. године процењена је на 8500-12000
парова.
• 2003. године светска популација пада на само 3600-
4400 парова. Све птице грабљивице су заштићене
законом. Главни узрок угрожености степског сокола је
криволов.
7.
• Највећа популацијасокола је у Монголији, Кини,
Казахстану, Украјини и Мађарској.
• Велика популација је била у бившем СССР-у,
међутим услед распада и сиромаштва људи долазе
до илегалне препродаје соколова, тако да је бројност
сокола опала за 90%. Сличан проблем као што је у
државама бившег СССР-а је и у Кини и Монголији.
