Милица Милићевић

1. Зелена морска
корњача
Милица Милићевић IV-2

2.  Зелена морска
корњача (лат. Chelonia
mydas)
је гмизавац из реда
Testudines. Једина је
врста у роду Chelonia.
 Раније се подврстом
зелене морске корњаче
сматрала црна морска
корњача, али данас се
научници углавном
слажу да је то посебна
врста која се води
под латинским називом
Chelonia agassizii.

3. Ова врста
је добила
име по
зеленој боји
масти, а не
по боји
коже
оклопа како
то мисли
већина
људи.
Заправо,
оклопи ових
корњача су
маслинасти
или црни.
Распрострањена је у тропским и
суптропским морима широм
света, са две различите
популације у Атлантском и
Пацифичком океану.
Тело ове корњаче је
покривено великим
оклопоm, има пар великих
пераја у облику весла.

4.  За разлику од осталих чланова
ове фамилије, Зелена корњача
је углавном биљојед.
 Одрасли углавном настањују
плитке лагуне, хранећи се
већином разним врстама морске
траве.
 Женке излазе на плажу, копају
гнезда и полажу јаја током ноћи.
Касније, младунци излазе из јаја
и улазе у воду.
 Они младунци који успеју да
преживе, могу да доживе
осамдесет година у дивљини.

5.  Зелена морска
корњача је
означена као
угрожена од
стране ИУНЦ
и ЦИТЕС и
заштићена је у
већини земаља.
Нелегално је хватати их, повређивати или убијати.
Поред тога, многе земље су законом заштитиле
њихова места за гнежђење.
Ипак, корњаче су и даље угрожене људском
активношћу. У неким земљама, корњаче и њихова јаја
се лове ради исхране људи. Загађење индиректно
штети корњачама. Многе страдају од рибарских
мрежа.
Ова
врста се
сматра
угрожен
ом.

6. Атлантска подпопулација Chelonia
mydas се у правилу може срести било где на
целом Атлантском океану.
Местимично се најсеверније могу срести уз
северне обале Канаде у западном
Атлантику, а у источном око Велике
Британије.
Најјужније се појављују у источном
Атлантику око врха јужне Африке, а у
западном до Аргентине. Најзначајнија
гнездилишта су на различитим острвима
у Карипском мору, дуж источних
обала САД и Јужне Америке, и нарочито, на
усамљеним острвима у Јужном Атлантику.
• Места где ова врста полаже
јаја. Црвеном бојом су
обележена главна, а жуто
мање важна гнездилишта.

7. Индопацифичка подпопулација
Ова подпопулација на истоку настањује Тихи океан најсеверније до
јужних обала Аљаске а најјужније све до југа Чилеа. У
западном Пацифику, срећу се најсеверније уз северне обале Јапана,
чак и јужне пацифичке обале Русије, а најјужније све до острва јужно
од Тасманије. Настањују читав Индијски океан.

8. Анатомија и морфологија
Тело јој је спљоштено, на кратком врату је кљунасто обликована глава, а
екстремитети су обликовани као весла и добро прилагођени пливању.
Ова врста корњаче позната је по мењању боје горњег дела оклопа са
старошћу животиње.
Корњаче нарасту до дужине од један и по метар, а просечна тежина
одрасле животиње је око 200 килограма.
Највећа икад измерена морска корњача била је тешка 395 kg.

9. Екологија и начин живота
 Колико је познато, најстарија и најпрецизнија
истраживања живота корњача односе се управо на
врсту зелених морских корњача. Њихов начин живота
драстично се мења са сваким следећим животним
раздобљем. Тако су, на пример, тек излежене малене
корњаче месождери.
 Супротно томе, младе и одрасле животиње обично се
срећу у подручјима с морском травом у близини обала
и биљоједи су.

10. Станиште и прехрана
 Станиште врсте су морски екосистеми.
У зависности од животног доба, зелене морске
корњаче се крећу између три различита станишта.
Као врло младе становници су отворених мора. У
тој доби, животиње су месоједи, и хране се
различитим морским бескичмењацима. У старости
од око 5 година одлазе у приобалне воде, када
постају готово искључиво биљоједи. Хране се
различитим врстама макроалги.
Осим људи, само
неке велике
врсте морских
паса могу јести
одраслу морску
корњачу. За разлику
од одраслих, тек
излежене
корњачице имају на
копну цели низ
предатора. Време
од момента кад
напусте легло до
тренутка кад стигну
до воде је
најопасније у
њиховом животу.

11. Начин живота
За разлику од већине других морских корњача које готово
читав живот проводе у мору, за пацифичке морске
корњаче познато је да повремено током дана излазе из
воде.
Ове животиње прелазе велике удаљености од места која
су одабрале као хранилиште, до плаже на којој су се
положиле јаја.
Познати су случајеви, да је корњача препливала
раздаљину већу од 2.600 km како би у време парења
стигла до плаже где ће положити јаја.

12. Већина карипских зелених морских корњача среће се
ради парења од јуна до септембра. У Француској
Гвајани јаја полажу од марта до јуна, док подпопулација
која долази на обале Пакистана то ради целу годину,
мада малу предност даје месецима између јула и
децембра.
Зелене морске корњаче размножавају се на начин
типичан за све морске корњаче. Парење одређују
женке и најчешће је полиандријско. Након парења које
се одвија у води, женка излази на обалу до црте изнад
досега плиме. Кад нађе мјесто погодно за легло,
задњим екстремитетима ископа јаму у пијеску у које
полаже око 100 јаја величине лоптице за голф. Након
тога, затрпава јаму и враћа се у воду. Развој јаја траје
око два до три месеца.
• Женка
затрпава
јаму у коју је
положила
јаја.

13. Литература
 https://sr.wikipedia.org/sr-
ec/%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1
%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0
 https://www.independent.co.uk/topic/green-sea-turtle?CMP=ILC-refresh
 http://www.takepart.com/article/2016/01/05/green-sea-turtles-florida-
record-nesting-season/