Gvozdeni puk

2. Prica o gvozdenom puku.
 Na krvlju natopljenim obalama Bregalnice Topličani su stikli oreol nepobedivih, koji nikad ne uzmiču, i
pravo da jedini među pukovima srpske vojske ponesu ime Gvozdeni.
 Čitava Toplica slegla se u centar Prokuplja 7. oktobra 1912. godine. Uz zvuke marša „Drino vodo
hladna” ka Markovom kamenu, pa dalje prema Kumanovu strojevim korakom odlazili su sinovi, braća
i tek venčani supruzi, seljački sinovi koji su gunj zamenili za vojnički šinjel, da „svrše narodnu stvar“
pa da se vrate svojim njivama.
 Pet hiljada cvetvova Toplice, Jablanice i Zaplanja, stari između 21. i 31. godine, vojnici pešadijskog
puka „Knjaz Mihailo“, uzdigutih glava su kretali da „svete Kosovo“. Majke, sestre, deca i ostareli očevi
ispratili su ih sa zebnjom u srcu, nadajući se brzoj pobedi i srećnom povrataku kući. Niko nije ni
sanjao da će svoje najmilije videti tek za osam godina, i to samo one koje je sudbina poštedela
stradanja u ognju i paklu rata. Od kuće su otišli mladići, seljaci. Vratili su se prekaljeni ratnici,
ponosnog držanja i grudi otežalih od silnih odlikovanja. Do povratka ih je vodio dug put.
 Puk „Knjaz Mihailo” je učestvovao u svim bitkama Prvog balkasnog rata: Kumanovskoj, Prilepskoj i
Bitoljskoj. Posle kraćeg zatišja, nakon pobede nad Turcima, došlo je do sukoba sa dojučerašnjim
saveznikom, Bugarskom. Na krvlju natopljenim obalama Bregalnice Topličani su počeli da stiču oreol
nepobedivih, koji nikad ne uzmiču.
 Nakon iznenadnog bugraskog napada puk „Knjaz Mihailo” je među prvima pohitao u pomoć
drugovima iz teško pritisnute Drinske divizije. Pred polazak, komandant jednog bataljona, Jordan
Milovanović, svojim vojnicima je održao govor.
 Pokažite se dostojni svojih predaka, Jug Bogdana, Toplice i Kosančića, budite heroji kakvi beste na
Bitolju. Put za Prokuplje, moji sokolovi, vodi preko Sofije. Za mnom, napred!

Vojnici su uz pesmu krenuli za svojim komandantom.

3. Sa pesmom u smrt idu. Ova vojska mora pobediti!
 Vrhovna komanda im je naložila da zauzmu dobro utvrđen bugarski položaj na znatno
povoljnijem, višem terenu. Mladići iz Toplice su pod kišom kuršuma izvršili naređenje.
Oficiri su predvodili juriš za jurišem. Pred rovovima neprijatelja nikla je humka od tela
srpskih mladića ali je i ona pregažena. Topličani su zauzeli zadatu kotu i herojstvom
stekli pravo da jedini među pešadijskim i artiljerijskim pukovima srpske vojske ponesu
ime Gvozdeni. U toku bitke puk je izgubio komandanta, sve komndante bataljona i
četa kao i polovinu ljudstva. Iz pakla bitke Topličani su izašli ovenčani slavom prvih
među jednakima, najhrabriji među herojima.
 Mir nakon pobede u Balkanskim ratovima trajao je kratko. Ratom izmučena Srbija je
stajala je na putu ogromnoj Austrougarskoj carevini ka ispunjenju njenog decenijskog
cilja – širenja na istok. Srpski vojnici porazili su brojčano nadmoćne i bolje naoružane
austrougarske trupe u bitkama na Ceru i Kolubari. Na njihovom čelu stajao je novi ratni
komandant, pukovnik Milivoje Stojanović Brka. Elitni srpski oficir, unuk ustaničkog
vojvode Petra Dobrnjca, na sopstveni zahtev je došao za komandanta puka pred
početak svetskog rata. Tokom Bregalničke bitke i sam se ovenčao slavom heroja. Na
položaju Retki Buki herojski se držao sa svojim pukom. Komandant Prve armije
prestolonaslednik Aleksandar lično ga je odlikovao skinuvši sa grudi svoju
Karađorđevu zvezdu sa mačevima i stavio mu je na grudi. Gvozdeni komandant za
vojnike gvozdenog srca.
 Tokom Cerske bitke Gvozdeni puk je bio u centru operacija, kod sela Tekeriš. U
krvavoj klanici čiji su tragovi i danas vidljivi na planini ranjenoj rovovima i artiljerijskom
vatrom odlučen je ishod bitke. Srpski vojnici su izvojevali prvu savezničku pobedu u
Prvom svetskom ratu. U njenu slavu oduševljeni srpski narod spevao je pesmu:

4. Ban Jelacic
 Nakon bitke, u zatišju ofanziva, Gvozdenom puku je poveren zadatak da izvidi i ukoliko se ukaže
prilika napadne neprijateljske položaje preko reke Drine. Pukovnik Brka Stojanović je u ovoj operaciji
pokazao svoj talenat. Veštim manevrima Brka je okružio neprijateljski puk „Ban Jelačić“ formacijom u
obliku potkovice, a potom zatvorio obruč iza protivnikovih leđa. Neprijatelj je izgubio preko 500
vojnika a 173 su bila zarobljena.
 Prekaljenim gvozdenim ratnicima Vrhovna komnda je u odsudnim trenutcima Kolubarske bitke dala
zadatak da zauzmu važno strateško uzvišenje Kremenica. Pukovnik Stojanović je ležao bolestan pa
je komandu na terenu poverio svojim nižim oficirima. U nekoliko krvavih juriša Topličani su pokušali
da zauzmu Kremenicu ali su odbijeni uz velike gubitke. Komandant nije mogao da iz kreveta sluša
vesti o pogibiji svojih vojnika. Ustao je i izašao na položaj iako je jedva stajao na nogama od
groznice. Uz komandu „Juriš!” hrabro je poveo svoje junake. Kremenica je pala a pao je i Milivoje
Stojanović Brka. U čast heroja Stanislav Binički je komponovao čuveni „Marš na Drinu“.
 U danima sloma, pred kraj 1915. godine, vojnici Gvozdenog puka su dobili zadatak da čuvaju
odstupnicu srpskim jedinicama i hiljadama izbeglica. Oni su poslednji napustili tlo Srbije i preko
albanskih gudura stigli do mora i spasa na Krfu. Nakon kraćeg oporavka raspoređeni su na Solunski
front. Puk se našao u središtu operacija u borbama za selo Gorničevo kao i prilikom oslobaljanja
Bitolja. U ovim borbama istakle su se i dve žene, vojnici puka, Milunka Savić i engleskinja Flora
Sends, jedine žene odlikovane Karađorđevom zvedom.
 Nakon proboja Solunskog fronta puk je učestvovao u borbama za oslobođenje Niša. Istakao se u
borbama za oslobođenje Aleksinca, Ražnja, Paraćina, Svilajnca, da bi potom prešao Dunav i stigao
do Zrenjanina i Kikinde. Tek sredinom decembra 1918. puk je povučen u Beograd. Tu je ostao sve
do 5. maja 1920. godine. Preživeli vojnici Gvozdenog puka odabrani su da budu gardijska jedinica i
čuvaju kralja, dvor i parlament do zvaničnog formiranja garde. Tek tada, skoro osam godina nakon
mobilizacije, preživeli ratnici su krenuli kućama. Dočekani su sa nevericom, jer su i njihovi najbliži
odavno izgubili nadu da će ih konačno videti.
 Ljude koji su u kućama ostavili sitnu decu na pragu porodičnog doma dočekivali su odrasli momci i
devojke. Toplica je dočekala svoje heroje ali slavlje je svuda bilo pomešano sa tugom. Cena slobode
je bila ogromna. Poginula su tri ratna komandanta puka. U borbama je poginulo 32 oficira i 1239
vojnika, dok je ranjeno 148 oficira i 6942 vojnika. U broj poginulih nisu uračunati oni koji su stradali od
kolere 1913. i tifusa 1915. godine. Njihov broj niko nije prebrojao. Gotovo da nije bilo kuće u Toplici
koja u ratu nije izgubila dva, često i tri muškarca

5. Ban Jelacic
 Simbol žrtve Toplice za slobodu srpskog naroda je sudbina porodice Milačić iz sela
Bela Voda kod Prokuplja. Majka Todora i otac Zaharije ispratili su u rat petoricu
sinova. Kući su se vratila trojica, sa četiri Karađorđeve zvezde i mnogobrojnim drugim
odlikovanjima. Majka ih nije dočekala. Ubili su je bugarski vojnici za vreme Topličkog
ustanka 1917. godine.
 Božidar, poručnik srpske vojske, pao je na Solunskom frontu 1916. godine. Bratimir je
poginuo boreći se u jedinici pod komandom vojvode Koste Pećanca. Obojica su
odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima.
 Đorđe Milačić se vratio iz ratova kao kapetan, noseći na grudima četiri rane, dve
Karađorđeve zvezde i slavu komandanta najelitnije, druge čete Gvozdenog puka.
Jednom prilikom je sam zarobio 45 neprijateljskih vojnika.

6. On može služiti kao primer najveće
hrabrosti i požrtvovanja.
 Četvrti brat Branislav je došao do čina potpukovnika. Najmlađi Dušan je
doktorirao u Francuskoj i kasnije postao direktor Narodne biblioteke.
 Mati je stradala, a u smrti su sa njom, kao počasna straža, herojski pošla i
dva sina. Trojica su ostala, da pošto su izučili strašnu veštinu rata pobeđuju
i u miru, kao nada i zalog budućnosti Srbije. Upravo je Dušan bio simbol te
nade.
 Ratna zastava Drugog pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva
„Knjaz Mihailo” je bila najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci. Kroz puk je
tokom rata prošlo oko 16 000 ljudi. Dvadeset i sedam vojnika i oficira puka
bili su nosioci po Dve karađorđeve zvezde. Još preko 250 oficira i vojnika
poneli su po jedno ovo odlikovanje. Najveće priznanje hrabri Topličani su
dobili 1921. godine kada je kovčeg preminulog kralja Oslobodioca Petra I
Karađorđevića bio prekriven zastavom Gvozdenog puka.

7. Pesma posvećena drugom pešadijskom
puku „Knjaz Mihailo“ koji je dobio naziv
Gvozdeni puk.
 Pukni zoro:
 Da li čuješ mila
moga konja kas,
da li čuješ sa planina
zove te moj glas.
 Zasviraše trube
završi se boj,
zvona zvone, zora sviće
vraćam se rode moj.
 Aj pa, pukni zoro
staru majku probudi,
pa da vidi
ko joj dolazi.
 Aj pa, pukni zoro
moju dragu da ljubim,
bele grudi
da joj zagrlim.
 Kad tamo daleko
vidim odžak siv,
staru šljivu, rodnu njivu
vraćam se kući živ.
 A najboljih nema
odneo ih boj,
čuvala me slika tvoja
vraćam se rode moj.