Kolubara

2.  Uvod
 Gornji tok
 Donji tok
 Vodostaj
 Rešenja sprečavanja poplava
 Promene
 Rečna mreža

3.  Kolubara je reka u zapadnom delu Srbije,
desna pritoka Save, dugačka oko 123km.
Nastaje od Obnice I Jablanice u Valjevu. Sliv
Kolubare je oko 3 600m2 i u njemu se nalaze
bogata nalazišta lignita. Dolinom Kolubare
prolazi železnička pruga.

4.  Kolubara nastaje od dve reke:
-Jablanice(21,5 km)
-Obnice(40km)
 One se spajaju uspred Valjeva na 193m
nadmorske visine.Njihove doline su uske I
duboke oko 200m. Kod Valjeva dolina
Kolubare se naglo širi u Valjevsku kotlinu.

5.  Sa desne strane Kolubari pritiču Ljig i Peštan sa
Turijom, a sa leve Tamnava sa Ubom. U slivu
Tamnave se nalaze bogata nalazišta lignita.
Kolubara je dugačka 86,5km, a prosečna visina
je 206m. Pripada rekama sa kišno-snežnim
režimom.

7.  Pri naglom otapanju snežnog pokrivača i
obilnijim prolećnim padavinama nastaju velike
poplave u aluvijalnim ravnima Kolubare i
njenih velikih pritoka.
 Pri najvećim poplavama pod vodom se nađe
oko 1 800 hektara obradivih površina u dolini
Ljiga, oko 920 hektara u gornjokolubarskom
basenu do 660 hektara u dolini Kladnice i 1 300
hektara u dolini Uba,a do 2 070 hektara u
plitkoj dolini Tamnave.

9.  Da bi se smanjile posledice katastrofalnih
poplava u dolini Kolubare, a manje i potpuno
sprečile, obavljeni su veliki hidromelioracioni
radovi nizvodno od ušća Ljiga. Radi
ubrzavanja oticanja vode u Savu,spojeno je
krivudavo korito Kolubare sa znatno manje
krivudavim koritom Peštana kod sela Cvetovca
pa ona od 1965.godine otiče koritom svoje
pritoke.

11.  Peštan i Turija,čija su ušća bila nizvodnije od
ušća Tamnave,utiču sad u Kolubaru
19,odnosno 12 km uzvodnije,pa su za toliko
kraći njihovi tokovi.Istovremeno,Tamnava je
postala duža za 1,5 km,jer do novog ušća teče
starim koritom Kolubare.

12.  U slivu Kolubare prosečna gustina rečne mreže
je mala i iznosi 410 m/km². Najgušću rečnu
mrežu ima sliv Klaničke reke 750 m/km², dok
je u slivu Peštana samo 200 m/km². Njena
veličina zavisi od litološkog sastava,reljefa i
padavina,koji u slivu Kolubare nisu baš
povoljni za obrazovanje vodotoka.Veliki broj
vodotoka su aktivne bujice i prema nekim
procenama, ima ih preko 700. Intenzivnom
erozijom naročito su ugroženi gornji delovi
slivova Tamnave, Uba i Ljiga.

14. Radile: Jovana Trivun i Anđela Mandić