1. Тема реферата: Ендемске и угрожене врсте Србије
Odonata (вилински коњици)
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Odonata
Вилински коњици (Odonata) су
ред филогенетски старих крилатих инсеката. Заједно
са редом водених цветова (Ephemeroptera) и неколико
изумрлих редова убрајају се у парафилетску групу
Paleoptera.
2. Особине представника реда
Представник фамилије Coenagrionidae
Вилински коњици имају велике, округле главе, скоро
потпуно прекривене добро развијеним фацетованим
очима, ноге које су прилагођене хватању плена у лету,
два пара провидних дугачких крила и
издужени абдомен. По брзини кретања, вилин коњиц
се налази међу рекордерима не само у свету инсеката
него и у целом животињском царству. У грациозном
лету изнад воде углавном остварује брзину од
тридесетак километара на час. Међутим на краћим
раздаљинама, може из места да јурне брзином од 90
километара на час. Ентомолози (стручњаци за
инсекте) кажу да он може да полети „пуним гасом“
брзином од 135 километара на сат и због тога је добио
епитет „бржи од ветра“. Природњаци кажу да је вилин
коњиц један од најлепших инсеката на свету. У
његовим крилима прелива се спектар дугиних боја.
Тело вилиног коњица је танко и издужено, понекад не
дебље од игле или длаке. Има дугачке, назубљене
ноге, али му оне не служе за ходање, већ само да би
се њима причврстио за стабљику изнад воде и зграбио
плен у лету. Посебно очаравају његове крупне очи,
које испуњавају готово целу његову главу. Пажљивим
посматрањем, научници су открили да се свако око
овог иснекта састоји од 30.000 простих очију.
3. Историја
Вилини коњици спадају међу најстарије познате
инсекте на Земљи чији су фосилни налази старији од
300 милиона година. Ови инсекти су старији од
диносауруса за 100 милиона година, а од птица за 150
милиона година. Преци су им били вероватно највећи
инсекти који су икада летели, са распоном крила преко
70 cm. Иако су данашње врсте знатно скромнијих
димензија, они и данас спадају у ненадмашне ловце
којима готово да нема равних у природи. Већ
стотинама годинама ови инсекти постоје у облицима
сродним и врло сличним онима које данас познајемо.
Најстарији фосилни налази припадају изумрлој групи
Protodonata, а потичу из топлих шума Карбона.
4. Станиште
Вилински коњици су током ларвеног стадијума водени
или полуводени организми, најчешће воде
предаторски начин живота на дну (у бентосу). И
као одрасле јединке углавном се налазе близу
водених површина, мада неке врсте шире своју област
активности и на сушне пределе. Одрасле јединке
вилинских коњица су веома успешни предатори.
5. Размножавање и настанак
Женка вилиног коњица полаже јаја у води или близу
воде, врло често на биљкама које плутају или израњају
из воде. Док полажу јаја, женке неких врста вилиног
коњица уроне потпуно у воду како би нашле
најпогодније место за јаја. Већину свог животног века,
вилин коњиц проведе у облику ларве (нимфа), испод
воде користећи унутрашње шкрге за дисање. У
стадијуму ларве, може живети чак и 5 година! Код
мањих врста овај стадијум може трајати између 2
месеца и 3 године. Када је ларва спремна да се
преобрати у одраслу јединку, она се у току ноћи пење
уз стабљике биљака и излази на површину. Љуска
ларве пуца на слабијим местима иза главе и одрасла
јединка тада измили напоље, чекајући да сване дан.
Одрасле јединке неких већих врста могу живети и до 4
месеца.
6. Распрострањеност
У свету има, како наводе ентомолози, око 450 врста
вилиних коњица. Сви они живе око слатких вода.
Велика већина њих су корисни, јер једу друге инсекте,
најчешће штетне. Ипак има и штетних врста чије ларве
у води прождиру рибљу млађ. Налази се углавном око
плитких језера са слабијом вегетацијом. Будући да
више од пола свог живота проводе као ларва,
најчешће се може срести на дну омањих језера или
река где се храни.
7. Угроженост
Вилински коњици су храна већим рибама које их лове
док лете ниско изнад воде и птица које су довољно
брзе да их улове. Значајан број врста данас је
угрожен, а велики број врста бележи стални пад
бројности. С обзиром да прву фазу животног циклуса
проводе у води, они су осетљиви на загађење воде,
исишивање и деградацију водених станишта и
уништење вегетације у стаништима. С друге стране,
одраслим инсектима потребна су различита копнена
станишта и вегетација у фази сазревања, лова и
парења, те су овисни о речним коридорима,
травњацима и шумама.
