2. Фазан (лат. Phasianus colchicus) , је широко
распрострањена врста птице из реда кока
(лат. Galliformes). Фазан потиче из Средње Азије,
али још у време античког Рима пренет у Европу.
Ова птица насељава претежно шумарке, ливаде,
пределе око речне обале, поља и њиве на којима се
храни.
Порекло
3. Фазан је велика птица. Обичан фазан дугачак је 90 cm, од
чега половина отпада на реп. Распон крила је до 60 cm.
Боја перја на глави и врату је зелена, са ковним
преливима. Прса као и трбух су му затворено црвене
боје, са попречним смеђе-црвеним пругама. Тежина му је
око 1 kg. Мужјак је већи, понекад и дупло већи од женке.
Његово јарко обојено перје је претежно браон боје, док
је глава зелено-плаве боје. Око очију се налазе пера
црвене боје, а око врата се, код неких подврста, налази
прстен беле боје. Женка, звана кока нема тако
живописан изглед. Има мањи реп и једноставнију боју, а и
мања је од мужјака. Перје јој је сивожућкасте боје, са
белосивим шарама. Фазани лете на кратким дистанцама,
али могу и да брзо трче по земљи.
Карактеристике
4. Брзо се прилагођава условима терена на коме живи.
Већину времена проводи на земљи. Ноћу је на дрвету или
у трсци, на некој џомби. Вид и слух су му невероватно
оштри. Зна да искористи и најмањи заклон, тако да постоје
скоро невидљив.Ако је терен без вегетације, на погодно
место легне и непомичан је, чека да онај који му се
приближава удаљи. Гоњен пред ловцима и псима, пешачи
све до краја шуме или наседа, па се тек тада диже, обично
непосредно испред гоница. Мужјак се зове петао, а женка
кока. Када мужјак полеће обично кокодаче. Лет фазана, и
поред кратких крила је брз и оштар. Глас фазана обично
се чује ујутру и пред вече. Иако има одлично чуло вида и
слуха, као инстикт самоодржавања, ипак спада међу
„глуве” животиње.
Прилагођавање
5. Врсте
Фазан је пољска кока
пореклом из средње Азије
која је данас одомаћена
готово на свим
континентима. На основу
боје перја петлова издвојено
је више десетина раса од
којих је само неколико
ловних. Перје кока је далеко
једноличније и неупадљивије.
Постоји више врста: златни
фазан, сребрни фазан,
краљевски, …
Златни фазан
6. Природни непријатељи фазана су лисица, мачке, јастреб, за
младе још и ласица, соко и твор. Свраке, пацови, јежеви и дивље
свиње пљачкају гнезда. У току лета, поља у којима фазан борави,
пружају довољну камуфлажу, док у зимском периоду остаје на
немилост својих бројних непријатеља. Смањењем животног
простора фазана, њихов број се у нашим крајевима драстично
смањује, због чега се проводи систематско насељавање ових
птица.
Природни
непријатељи
7. Исхрана фазана се углавном састоји од биљака па су на
списку врхови житарице, потом детелине, пупољци,
бобице, често семенке. Међутим, није искључена и
исхрана инсектима, црвима, жабама, пољским
мишевима, пужевима и инсектима сличним горе
наведеним. Уз храну, ове животиње, узимају и ситне
каменчиће који им у стомаку служе за варење хране,
односно млевење. Првих шест недеља храни се углавном
инсектима, затим једе ларве, пужиће, жабе, гуштере,
мравља јаја. Поред тога, једе у мањим количинама зелену
храну и семење. Хоће веома често да лови змије, због
чега је популаран код народа.
Исхрана
8. Популација фазана се смањује углавном због
губитка станишта и прекомерног лова. Сматра се
да је око 80 одсто фазана, који се улове старо само
неколико месеци, тако да нема своје потомство.
Неповољни временски услови, интензивно гајење
култура и коришћење пестицида су, такође узроци
смањивања њихове популације. Код нас је из тог
разлога веома развијен систем вештачког узгоја
фазана и потом њихово пуштање у ловиште као
одраслих птица.
Угроженост
9. Насељавање
Због тога што се ова птица
лако прилагоди где год да
се нађе, фазан је једна од
најпознатијих птица на
свету. Њихова природна
станишта су доста
разнолика, тако да се могу
наћи од низијских шума па
све до високопланинских
шума и висоравни.
Насељава готово сва
ловишта у нашој земљи.