2. Бубамаре (Coccinellidae) обухватају бројне и
разнолике врсте инсеката (има их преко 5.000
описаних) које припадају реду тврдокрилаца и
породици Coccinellidae. Нису опасне за људе и нису
велике — већина је у одраслом добу дуга између 1
и 10 mm. Сматрају се чак кориснима, јер се
хране биљним вашима.
5. Код већине врста тело је овалног облика и као код
свих тврдокрилаца, покрилца су тврда и штите
нежна крила којих има два, а која су спакована
испод покрилаца када буба мирује.
6. Уобичајена представа о бубамари је позната: мала црвена
буба са црним тачкицама и црном главом. Међутим, бубамаре
могу бити разних боја: жуте, наранџасте, скерлетноцрвене или
црне са тачкицама; велики број врста су једнобојне: црне, сиве
или браон. Њихова јарка упозоравајућа обојеност (апосематска
обојеност) углавном служи да би одбила грабљивце. Оваква
одбрана успева углавном зато што сви грабљивци повезују
јарке боје (нарочито црвено-црну и жуто-црну комбинацију) са
отровношћу или гадним укусом. Та обојеност није безразложна,
јер су бубамаре заиста и отровне за мање грабљивце,
попут гуштера или птица, док би човеку било потребно да
поједе много бубамара да би се отровао.
7. Одрасле јединке су у стању да
луче хемолимфу из својих зглобова на
ногама, заједно са својим отровом
жућкасте боје. Отров је уљаст и
непријатног мириса, а буба ће га излучити
ако је нападнута.
8. Бубамаре су углавном грабљивци (хране се
биљним и штитастим вашима), иако постоје
неке врсте (нпр. мексичка пасуљка) које
су пољопривредне штеточине. Све бубамаре
могу се хранити и биљном храном, у случају
да нема довољно ловине. Често се користе
као природни борци против штеточина, али
се дешава да увезене врсте бубамара
надјачају и замене аутохтоне врсте и да
поремете еколошку равнотежу.
9.
10. Већина бубамара се пари у рано пролеће или лето, а
женке полажу легло које броји од пар комада до пар
стотина јаја, у зависности од врсте. Легло се поставља
што је могуће ближе колонији биљних ваши. Код
већине врста, јаја се излегу за око недељу дана
у ларве. Стадијум ларве траје 10-15 дана. Ларве су
обично челичноплаве боје и веома су прождрљиве.
Једна ларва може да поједе више стотина биљних
ваши у току свог развоја. Потом се догађа прелаз
у лутку. Она има изглед смежуране ларве закачене
за лист са пар свиленкастих нити. Читав животни
циклус бубамаре траје од 4-7 недеља.
11.
12. У леглу поред оплођених јаја има и
неоплођених, а она служе као додатни
извор хране за излегле ларве. Однос
оплођених и неоплођених јаја зависи од
доступности хране за ларве.
Бубамаре су углавном униволтне (рађају
један нараштај годишње), мада има
и биволтних (рађају два нараштаја).
13.
14. Бубамара се у Србији сматра срећном бубом;
деца се радују када је нађу или када им слети на
руку или одело, па певају: „Бубамаро, лет, лет, у
широки свет, донеси ми писмо, видели се нисмо,
ја и ујка Паја још од прошлог маја.“
И у другим деловим света се бубамара посматра
на сличан начин, а због своје лепе боје и шара
веома је чест мотив на играчкама, тканинама и
другде. Постојала је чак и видео-игра Lady
Bug (Universal Games, 1981) у којој је бубамара
била у главној улози.
