4. ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
ПРИСВОЈНЕ ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ ЗА СВАКО ЛИЦЕ – означавају
припадност субјекту. Она тада замењује све остале присвојне заменице.
Пример: Лазар је јуче пронашао своје књиге.
ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ – показују којем лицу нешто припада. Добијају се као
одговор на питање ЧИЈИ?
Пример: Твоја перница је код мене.
5. ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
Показне придевске заменице су заменице којима се упућује на бића, предмете или
њихове особине. Добијају се као одговор на питање КОЈИ?, КАКАВ? и КОЛИКИ?
Можемо их поделити према томе да ли упућују на појам (КОЈИ?), његову особину
(КАКАВ?) или количину (КОЛИКИ?)
Пример: Желео бих онај сто.
Упитно-односне придевске заменице су заменице које се употребљавају у упитним и
односним реченицама. Код ових заменица често се греши у употреби заменице КОЈИ у
акузативу једнине. Када се односи на нешто живо акузатив гласи КОЈЕГ(А) или КОГ(А), а
када се односи на нешто неживо, акузатив гласи КОЈИ.
Пример: Чије су оно ствари?
6. ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
Одричне придевске заменице су заменице којима се нешто одриче: припадност
неком појму, постојање неког појма или његових особина. Граде се додавањем НИ
- испред упитно-односних заменица.
Пример: Маја је никаква особа.
Неодређене придевске заменице су заменице којима се упућује на неку
неодређеност: припадност неком појму, самог појма или његових особина. Граде
се додавањем НЕ - испред упитно-односних заменица.
Пример: Бићу у Ваљеву неколико дана.
7. ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
Опште придевске заменице су заменице којима се означава
свеобухватност(припадност неком појму, постојања неког појма или његових
особина). Граде се додавањем СВА - испред упитно-односних заменица.
Пример: Свака птица своме јату лети.
Остале придевске заменице су заменице које не спадају у ниједну од претходно
наведених група. Оне имају различита значења. Граде се додавањем И - испред
упитно-односних заменица, или се уз њих употребљавају речи МА, БИЛО, ГОД
које се пишу одвојено.
Пример: Он воли свога брата, какав год да је.