3. Albatros ptica
(Diomedea Exulans)
Ovo su nomadske ptice karakteristične za ostrva i
obale na južnoj hemisferi. Neke vrste albatrosa se
mešaju sa galebovima, što i nije čudno, obzirom na
mnoge estetske sličnosti ove dve ptice. Postoji 13
vrsta albatrosa. Raspon krila albatrosa dostiže 3,5 m.
Lutajući albatros je ptica sa najvećim rasponom krila.
Telo albatrosa je pokriveno perjem bele, crne, braon i
sive boje. Ima dug kljun sa oštrim zakrivljenim delom
pri vrhu. Noge su relativno kratke i sa oštrim
kandžama.
4. Ove ptice puno vremena provode
nadlećući okeane i mora. Često
danima prate brodove koji napuštaju
luke. Mornari ih ne ubijaju, jer postoji
verovanje da bi im u tom slučaju sreća
okrenula ledja. Albatrosi spavaju
plutajući na vodi. Na kopno odlaze
uglavnom samo kada ženka položi jaje,
sa ciljem da vode brigu o njemu i
kasnije mladuncu.
5. Aktivni su preko dana i hrane se
različitim vrstama ribe. Ove ptice
praktično nemaju prirodne
neprijatelje. Zanimljivo je da su
albatrosi nesigurni i plašljivi u
prisustvu ljudi. Albatrosi naseljavaju
južnu hemisferu zemljine kugle, od
Antarktika do najjužnijih oblasti. Neke
vrste naseljavaju delove u Severnom
Pacifiku
6. Emu ptica
(Dromiceius Novae Hollandiae)
Emu je posle noja najveća vrsta ptice. Samo jedna vrsta
ove ptice je opstala, a nekoliko vrsta je izumrlo
početkom 19. veka. Izumrle vrste su naseljavale
Tasmaniju i Ostrvo kengura.
7. Visina emua je oko 1,8 m, a težina se kreće oko 60 kg.
Krila su, u odnosu na veličinu ptice, mala, tako da emu
ne leti. Perje emua je uglavnom tamno braon boje.
Perje je svetlije u donjim delovima tela, dok je na
ledjnom delu, na vratu i u predelu glave tamnije. Delovi
vrata i glave koji nisu pokriveni perjem su sivo-plave
boje, a noge su braon boje. Ovo su veoma mirne
životinje i naseljavaju krajeve u kojima se osećaju
bezbednim od neprijatelja.
8. Ženka jaja zakopava u rupe u zemlji
koje iskopava mužjak. Jaja su
zelenkaste boje i 10 cm duga.
Inkubacija traje 2 meseca, a brigu o
jajima i mladuncima vodi uglavnom
mužjak.
9. Emu se hrani lišćem, voćem,
semenkama, cvećem i korenjem
biljaka. Aktivan je preko dana i u prvi
sumrak odlazi na spavanje. U
odredjenim periodima ove ptice
migriraju, najčešće kada presuše izvori
hrane.
10. Ove prelepe ptice naseljavaju zapadne
ravničarske predele Australije. Farmeri
na ovom kontinentu su napravili više
hiljada dugu ogradu kojom pokušavaju
da zaštite svoje useve od emua.
Procenje se da postoji oko 70.000
primeraka ove ptice i spadaju u veoma
ugrožene vrste.
11. Andski kondor (Vultur gryphus) je
vrsta južnoameričkog kondora, jedinog
pripadnika roda Vultur, koji ima
najveći raspon krila od svih ptica na
svijetu (do 3,2 m), osim možda
albatrosa lutalice.
12. Andski kondor u letu iznad klanca Colca u
južnom Peruu
To je veliki crni strvinar s okovratnikom od
bijelog perja i velikom svijetlom skupinom perja
na krilima, osobito kod mužjaka. Glava i vrat su
skoro bez perja i zagasite crvene boje koja zna
porumeniti promjenom raspoloženja ptice.
Mužjaci imaju resicu na vratu i tamnocrvenu
krijestu na glavi. Za razliku od drugih grabljivica,
mužjak (11-15 kg) je veći od ženki (6-14 kg).
Prosječnom težinom od 10,7 kg andski kondor je
poslije dalmatinskog pelikana (11,5 kg) najteža
ptica letačica, i zasigurno najteža kopnena ptica
letačica.
13. Kondor je uglavnom strvinar koji se hrani strvinama, i
to većih životinja kao što su jeleni ili stoka. Seksualnu
zrelost doseže s 5 ili 6 godina i gnijezdi se na visinama
do 5.000 m, obično na nedostupnim rubovima litica.
Obično polaže jedno do dvoje jaja. Kondor je jedna od
najdugovječnijih ptica, te može živjeti do 100 godina u
zatočeništvu.
Andski kondor igra važnu ulogu u folkloru i mitologiji
andskih kultura, te je tako postao nacionalnim
simbolom Perua, Argentine, Bolivije, Čilea, Kolumbije i
Ekvadora.
15. 1. PLAVI KIT je najveća i najteža
životinja na svetu. Može dostići
težinu do 200 tona i dužinu od 30
metara. Hrani se planktonom koji
filtrira iz morske vode, a omiljena
hrana su mu morski račići. Dnevno
pojede oko 40 miliona račića.
Tokom zimskih meseci uopšte ne
jede i živi od svojih masnih rezervi.
16. 2. AFRIČKI SLON je najteža kopnena životinja i druga najviša u
životinjskom carstvu. Njegova težina varira od 3.6 tona do 7.5
tona, dok je najveći ikad zabeleženi slon težio neverovatnih 13.5
tona. Visina mužjaka može dostići 4 metra, dok je visina ženki oko
3 metra. Očnjaci su im razvijeni u kljove, koje mogu zajedno težiti i
do 120 kilograma.
4
17. 3.POLARNI MEDVED je treća najveća kopnena
zver na svetu (posle grizlija i mrkog medveda).
Može dostići težinu od 1 tone i visinu 3 metra.
Njegov glavni plen su morževi, koje ubija
snažnim udarcem po glavi, a od plena koristi
samo kožu i masnoću. Za vreme letnjih meseci
hrani se bobicama i glodarima.
18. 4. MORSKI KROKODIL je najveća vrsta gmizavaca na Zemlji. Prosečan
odrasli mužjak dugačak je od 4.8 metra do 5 metara i težak oko 770
kilograma. Najveći krokodil ikada zabeležen, težio je 1.9 tona i bio je
dugačak 6.3 metra. Morski krokodili imaju moćne čeljusti koje služe za
ubijanje plena: majmuna, divljih svinja, većih guštera, domaće stoke,
ptice, pa čak i čoveka.
19. 5. ŽIRAFA je najviša životinja na Zemlji.
Mužjaci dosežu visinu do 5,8 metara i težinu do
1.4 tona. Rekordna težina mužjaka iznosila je
oko 2 tone, a visina 5.8 metara. Ženke su po
pravilu nešto niže i lakše.
20. 6. NOJ je najveća ptica na
Zemlji. Mužjaci noja su visoki
između 2 metra i 2.75 metara, a
teški su i do 156 kilograma.
Ženke su manje, visoke do 1.90
metara i teške od 90 kilograma
do 100 kilograma.
21. 7. VELIKI SALAMANDER je najveći vodozemac
na svetu. Dostiže težinu od 64 kilograma i dužinu
tela od 1.83 metara. Hrani se rakovima, a u
zarobljeništvu može živeti i do 50 godina.
22. 8. KIT AJKULA je najveća riba na
svetu. Može dostići težinu od 22
tone i dužinu od 13.6 metara.
Najveća kit ajkula ikada bila je duga
12.65 metara i teška neverovatnih
36 tona. Na Zemlji se ova vrsta
pojavila pre 60 miliona godina. Iako
ima velika usta, uglavnom se hrani
planktonima i mikroskopskim
biljkama i životinjama.
23. 9. GOLIJAT BUBA je najveći insekt na Zemlji. Postoje
podaci o uspešnosti gajenja ovih buba, zahvaljujući
hrani bogatoj proteinima (konzervirana hrana za pse i
mačke). Ovi insekti mogu biti dugi oko 11.5 centimetara
i teški 115 grama
24. 10. LIGNJA je najveći
beskičmenjak na Zemlji.
Prosečna dužina je između
6 metara i 12 metara.
Predpostavlja se da kao svi
glavonošci, brzo raste i da
već sa tri godine dostiže
težinu od 500 kilograma.
Pre tri godine uhvaćena je
džinovska lignja koja je
težila neverovatnih 990
kilograma i bila je dugačka
39 metara.
