3. • Планета Земља је изложена утииајима околних
небеских тела; закони који управљају тим
телима важе и за њу. Зато је неопходно на
почетку упознати основе астрономије, науке о
небеским телима. Али, треба напоменути да су
ииљеви астронома различити од ииљева
географа. Астроном проучава сва небеска тела и
појаве, а географ се интересује само за оне које
утичу на површину Земље.
• Ове звезде, у овом сјају можете видети помоћу
телескопа увече само зими.
4.
5.
6.
7.
8. ЗВЕЗДЕ
По ведрим ноћима без месечине на небу се одједном
може видети две до три хиљаде звезда. Оне нам
изгледају као светлеће трепераве тачке које као да су
причвршћене на небеском своду, на истој удаљености од
нас. У стварности, оне су огромне лопте усијаног гаса које
се налазе на различитим удаљеностима од нас.
• Удаљености звезда тако су огромне да се нашим
земаљским јединицама за дужину које постоје на Земљи
не могу приказати. Зато су астрономи увели примереније
јединице. Једна од њих је светлосна Година. То је пут
који пређе светлост за годину дана, путујући 300 000 км
у једној секунди. Нама најближа звезда (осим Суниа)
удаљена је од Земље 4,3 светлосне године.
9. • Савремена астрономија у стању је да одреди многа
својства звезда. Откривено је да у њиховој
унутрашњости владају температуре и притисци
несхватљиви за наше земаљско искуство.
• Звезде нису непроменљиве и вечне, као ни све остало у
природи. И оне настају, имају свој развојни ток и свој
крај. Већина звезда које видимо слична је Сунцу које је
такође звезда. Али постоје и џиновске звезде, многоструко веће од нашег Сунца. Оне се називају црвени
џинови. Њихова супротност су бели патуљци, који су
стотинак пута мањи од Сунца, али зато имају
неупоредиво већу густину. Међутим, треба знати да
звезде не настају као џинови, нити као патуљци, већ да
су то само фазе у њиховом развоју.
10.
11.
12. МЛЕЧНИ ПУТ И ГАЛАКСИЈА
• У летњим ноћима без месечине, у нашим
крајевима, на небу се лепо види светао магличасти
појас расплинутих граница. То је Млечни пут
(Кумова слама), сачињен од мноштва звезда,
привидно толико међусобно збијених да се голим
оком не могу разликовати.
• Те звезде, као и све друге звезде видљиве голим
оком, затим Сунце и наша планета, сви они
припадају једном звезданом скупу („звезданом
острву") који се назива Галаксија или Галактика.
13. • Звездама „најнасељенији" део Галаксије има
облик диска пречника око 100 000 светлосних
година, а садржи преко сто милијарди звезда.
Овај дискје рашчлањен на спиралне кракове.
Галаксија се обрће око замишљене осе,
једном за око 220 милиона година.
• Наша Галаксија није једина. Савременим
телескопима се опажа око милијарду сличних
звезданих скупова. Међу галаксијама влада
велика шароликост по величини и облику.
14. Приказ галаксије, гледано уравнињеног
диска и „одозго". Сунце је удаљено око 30
000 светлосних година од центра
Галаксије.
('сГ')
15. Фотографија ноћног неба на
којој се поред звезда које
припадају нашој Галаксији,
види и више далеких галаксија
16. •
•
•
•
•
Питања
Шта проучава географија, а шта астрономија?
Шта су то звезде?
По чему се разликују сазвежђе од галаксије?
На шта мислимо када реч „галаксија“ пишемо
великим почетним словом?
• Како се још назива васиона?
17. • Међу небеским телима влада одређени ред.
Звездана материја се згушњава у зве- зде, звезде
се удружују у галаксије, а галаксије у галактичка
јата. Зато су још Стари Грци простор са небеским
телима назвали космос, што значи „ред“ или
„поредак". Наша реч за космос је васиона, а
користи се и реч свемир.
20. • Земља припада Сунчевом систему,
„породици “ у којој влада јасан поредак.
Суние је глава те породиие, држи је у
заједници и обасјава својим зрацима.
• Сунце је звезда. У поређењу са Земљом,
оно је огромно. Његов пречник је већи од
Земљиног 109 пута, а маса преко милион
пута. У поређењу са другим звездама,
Сунце је звезда средње величине.
21. • У језгру Сунца непрекидно се ствара моћна енергија
која се, кроз његов омотач, преноси на све стране у
космички простор. Отуда ми кажемо да Сунце
„сија“. Иако на Земљу доспева само мали део
Сунчевог зрачења, и то је довољно за одржавање
целокупног живота на њој. Сунчево зрачење је
основни извор топлоте на Земљи и покретач
збивања у географском омотачу.
• Око Сунца, под дејством његове привлачне силе,
обилазе сва небеска тела Сунчевог система планете, њихови сателити и милиони тзв. малих
тела Сунчевог система.
22.
23.
24.
25. ПЛАНЕТЕ
• Планете су масивна небеска тела лоптастог облика
која обилазе око неке звезде. Планете Сунчевог
система обилазе око Сунца. Сунчев систем укључује
осам планета. Идући од Сунца, то су Меркур,
Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и
Нептун . Оне не сијају својом светлошћу, него
одбијају Сунчеву светлост. Голим оком могу се
видети Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн као
светле тачке које, за разлику од звезда, не трепере.
Све оне привидно описују сложене путање на
ноћном небу, због чега су добиле назив планете,
што значи звезде луталице.
26. • Што се величине тиче, разликују се мање
планете, типа Земље, и џиновске, типа Јупитера. У групи са Земљом су Меркур, Венера и
Марс, док све остале планете припадају
Јупитеровој групи. У заједничкасвојства планета
као што је Земља сладају њихове мале размере
и мала маса, велика густина, чврста површина,
мали број сателита и одсуство прстенова. За
планете попут Јупитера све је супротно од
претходног.
27. • Планете Земљине групе налазе се ближе Сунцу и
добијају више топлоте. Међу свим планетама
Земља се издваја по томе што се налази тачно на
таквој удаљености где није ни превише хладно ни
превише топло, па на њеној површини може
постојати течна вода - а сходно томе, и живот.
• У Сунчевом систему постоје и небеска тела која су
слична планетама. Астрономи су их сликовито
назвали „планете патуљци.То су, за сада, Плутон,
Церес, Ерида и још два „патуљка". Путања Цереса
се налази између путања Марса и Јупитера, док су
путање Плутона и осталих далеко изван путање
Нептуна. Број планета патуљака није коначан јер је
Ерида, на пример, откривена тек 2003. године
28. • Да ли знате
• да је Сунце 750 пута теже од свих чланица
Сунчевог система спојених у једну „грудву“;
• да се Уран и Нептун могу видети само помоћу
телескопа па се сликовито називају
„телескопске планете";
• да су савремени астрономи открили преко
400 планета ван Сунчевог система.
• да је Плутон до 2006. године убрајан у
планете.
29. •
•
•
•
•
Питања
Која небеска тела чине Сунчев систем?
Зашто је Сунце за нас најважнија звезда?
Шта су то планете?
Које су заједничке одлике планета
Земљине групе?
• По чему се Земља издваја међу осталим
планетама?
30. • САТЕЛИТИ
• Око већине планета Сунчевог система
обилазе њихови природни пратиоци сателити. Има их преко 160, а највише их
кружи око Јупитера и Сатурна.
• Данас око Земље, на висинама од преко
150 км, обилази и мноштво вештачких
сателита најразличитије намене.
31.
32. МЕСЕЦ
• Земља има један природни сателит - Месец. Месец
је чврсто, охлађено, лоптасто небеско тело
полупречника 1738 км. По величини је седми по
реду сателит Сунчевог система. Удаљен је од Земље
384 000 км. За 27,3 дана обрне се једном око своје
осе. Истовремено, он обиђе једном и око Земље, па
је зато увек истом страном окренут према нашој
планети.
• Месец нема атмосферу. Зато се дању прегрејава, а
ноћујако расхлађује. Метеорити несметано
бомбардују његову површину. Нема ни воде, кише
и ветра, па се Месечев рељеф много спорије мења
него рељеф Земље.
33. • У његовом рељефу преовлађују заравњена
пространства тамније боје, која се
сликовито називају „морима“. Остали део
рељефа чине планине и планински венци,
као и многобројни вулкански и метеоритски кратери.
• Месец је једино небеско тело на које је
човек ступио ногом. То се први пут десило
21. јула 1969. године.
34.
35. МЕСЕЧЕВЕ МЕНЕ
• После Сунца, Месец је најсјајнији небески
објекат. Он сија одбијајући Сунчеву светлост.
• Сунце увек обасјава једну Месечеву
полулопту. Месец обилази око Земље (и
заједно с њом око Сунца) па се са Земље виде
различити делови те полулопте. Током једног
месеца Месечев диск стално мења свој лик пролази кроз различите мене или фазе .
Четири главне мене су млад месец, прва
четврт, пун месец и последња четврт.
36. • Месец прође кроз све мене за 29,5 дана.
Тај временски размак је послужио људима
као основа за календарску јединицу коју су
назвали месец.
37. • Млад месец (младина) наступа када се Месец
нађе између Земље и Сунца (положај 1 на сл.
3). Тада је његова страна која је окренута
Земљи у потпуној тами и он се не види. Млад
месец излази и залази заједно са Сунцем.
• Када се Земља нађе између Месеца и Сунца,
види се осветљен цео Месечев диск (положај
5 на сл. 3). Ова мена се назива пун месец
(уштап). Пун месец излази када Сунце залази.
38.
39.
40.
41. МАЛА ТЕЛА СУНЧЕВОГ СИСТЕМА
• Осим планета, патуљастих планета и сателита,
око Сунца обилазе мноштво других небеских
тела која се једним именом називају мала тела
Сунчевог система. У њих спадају астероиди,
комете и метеороиди.
42. АСТЕРОИДИ
• Око Сунца обилази безброј камених громада
чија се величина креће од неколико метара до
хиљаду километара. Кад се гледају телескопом,
личе на звездице па су их астрономи назвали
астероиди („звездолики"). До краја 2002. године
именовано је преко 20 000 астероида. Неке од
астероида открили су наши астрономи и дали им
имена Србија, Београд, Тесла, Миланковић ...
43.
44. КОМЕТЕ
• Комете („космате звезде“ или „звезде репатице“) су небеска тела чији једини чврсти
део представља ледено језгро величине
неколико километара, изграђено од смесе
прашине, и смрзнутих гасова. Сваке године
астрономи телескопима открију по
неколико комета. Комете видљиве голим
оком нису тако честе. Најпознатија је Халејева комета.
45.
46. • Путања комета веома је издужена.
Приближавањем Сунцу њихово језгро од леда
се загрева, а од издвојених гасова и прашине
настаје дуг, светао реп. Реп је окренут супротно
од Сунца. Својом необичном појавом комете су
некада изазивале страх код људи.
47. • Хејл-Бопова комета која се над нашим
крајевима лепо видела голим оком у
пролеће 1997. године. Поново ће се
вратити тек кроз 3 000 година.
48. МЕТЕОРОИДИ
• Међу планетарним простором Сунчевог система креће
се мноштво чврстих тела најразличитије величине која
се називају метеороиди. По уласку у Земљину атмосферу они сагоревају, остављајући светао траг. Због тога се
у народу некада говорило да је „пала звезда“. Ове
појаве се називају метеори.
• Када су метеороиди велики и ако не из- горе потпуно у
атмосфери, они доспевају на површину Земље. Тада се
називају метеорити. По свом саставу метеорити могу
садржати делове стена, или метала, или су мешовити.
Сви ови састојци постоје и на Земљи, а њихова старост
одговара старости Земље. То сведочи о заједничком
пореклу свих чланова Сунчевог система.
49.
50.
51. • Питања
• Које су разлике између Земље и Месеца?
• У ком се међусобном положају налазе Сунце,
Земља и Месец током младог и током пуног
месеца?
• Како на небу разликујемо прву и последњу
месечеву четврт?
• Које небеске објекте обухватају мала тела
Сунчевог система?
• Шта су то астероиди и где су концентрисани?
• Како се формира реп комета?
• Шта је метеор, а шта метеорит?
52. • Наше Сунце је звезда.
• Све звезде видљиве голим оком припадају нашој
Галаксији.
• Галаксија је звездани скуп од око 100 милијарди
звезда.
• Постоје милијарде галаксија сличних нашој; све оне, са
простором који их обухвата, чине васиону или космос.
• Сунчев систем чине небеска тела (планете, сателити,
астероиди, комете и метеороиди) која обилазе око
Сунца.
• Земља је једина планета Сунчевог система на којој
знамо да постоји живот.
