2. Да се подсетимо...
Која се васионска тела налазе у Сунчевом систему?
Како се зове Васионско тело које обилази око Земље?
Колико времена је потребно Месецу да једном
обиђе око Земље?
Да ли се Земља окреће?
3. ГЕОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ
• Земља се не креће
• Земља је у центру
Сунчевог система и
васионе
• око Земље се крећу сва
небеска тела
ХЕЛИОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ
• Земља се окреће око своје
осе
• Земља обилази око Сунца
са осталим планетама
Птоломејев геоцентрични систем Коперников хелиоцентрични систем
4. Прочитао сам да се
Земља креће. Али ми то
кретање не примећујемо.
Да, Земља се
креће, и то
двојако. Та
кретања ми не
примећујемо
због тога што
се ми крећемо
заједно са њом.То је као кад се налазимо у возу са
спуштеним завесама на
прозорима. Тада не примећујемо
да се воз креће. Тек кад
подигнемо завесе, видимо кроз
прозор да промичу предели и
предмети, Изгледа као да се они
крећу, а ми у возу не. Тако нам се
чини да се Сунце, звезде и Месец
крећу око Земље, а да Земља
стоји.
5. Знаш ли да се
непрекидно
крећеш и док
седиш, спаваш
или обављаш
свакодневне
активности?
Како је то могуће?
Зато што наша
планета Земља
никад не мирује; она
се неуморно креће и
око своје осе и око
Сунца, а са њом и
све што се на њој
налази - дакле и ми.
6. Ми, становници Земље, у истој смо ситуацији
као и путник у купеу замишљеног воза. Јер,
Земља се попут чигре обрће око своје
замишљене осе, од запада према истоку, а с
њом и ми, и све око нас. То обртање је
равномерно и ми га не осећамо. Када
дигнемо поглед према небу (као што бисмо у
купеу замишљеног воза подигли ролетне),
опажамо знакове Земљиног кретања: сва
небеска тела, попут Сунца, Месеца, звезда,
привидно се крећу у супротном смеру, од
истока према западу.
7. • Обртање Земље око своје замишљене осе
назива се ротација.
• Ротациона оса пролази кроз центар Земље и
продире ван њене површине у тачкама
Северног и Јужног географског пола.
• Када би се на Северни пол положио часовник,
онда бисмо могли рећи да се Земља обрће у
смеру супротном од кретања казаљке на
часовнику.
• За један дан или за 24 часа Земља се једном
обрне око своје осе (направи једну ротацију). То
значи да се Земља, и свако место на њој, током
24 часа обрне за 360°.
8. • Обртање Земље око своје замишљене
осе назива се ротација.
• Ротациона оса пролази кроз центар
Земље и продире ван њене површине
у тачкама Северног и Јужног
географског пола.
• За један дан или за 24 часа Земља се
једном обрне око своје осе (направи
једну ротацију).
9.
10.
11.
12.
13. • Смена обданице и ноћи
На страни Земље која је окренута ка Сунцу је
обданица, а на супротној, која је неосветљена, је
ноћ.
• Смена обданице и ноћи
Када би Земља само обилазила око Сунца, а не и
око своје осе, онда би једна страна стално била
осветљена а друга тамна као на Месецу.
Граница која дели осветљену од тамне Земљине
половине назива се граница осветљења.
14. Привидно дневно кретање Сунца
• Ротацију Земље не можемо непосредно
опажати, већ само у односу на нека друга
небеска тела.
• Док посматрамо Сунце, запажамо да се оно
помера по небеском своду.
15. Ротациона оса је замишљена права која
пролази кроз центар Земље и њену површину
пробија у тачкама које се називају Северни и
Јужни географски пол. Она је нагнута под
углом од 66,5°.
16. Земља ротира од запада према истоку.
Последице ротације Земље јесу:
1. смена обданице и ноћи
2. привидно дневно кретање Сунца
3. разлике у времену.
17. Снимак звезданог неба
фотоапаратом који је
био три часа усмерен
према Северњачи.
Окрећући се од истока
према западу, све су
звезде оставиле беле
кружне трагове. Центар
тих кругова је тачка у
којој Земљина
ротациона оса продире
небески свод. Звезда
Северњаче је сасвим
близу тој тачки; њена
путања је показана
стрелицом.
20. • Сунчеви зраци осветљавају једну половину
Земљине лопте. То је дневна полулопта.
Друга половина која је неосветљена, назива
се ноћна полулопта.
• Она није оштра, тако да се обданица и ноћ
не смењују нагло, већ уз постепен прелаз.
• Прелаз између ноћи и обданице је зора, а
између обданице и ноћи је сумрак.
21. • У току дана, односно за 24 сата, док се
Земља једном обрне око своје осе, сва
места на Земљи су наизменично у
осветљеном и у неосветљеном делу.
22. • Период када се неко место налази у
осветљеном делу Земљине полулопте
назива се обданица, а период када је на
неосветљеној полулопти, назива се ноћ.
23. • То значи да се због ротације на Земљи
наизменично смењују обданица и ноћ.
24. • Свакодневно видимо да Сунце излази на
истоку и да се креће преко дневног неба. У
подне достиже највећу висину на небу, а
затим полако залази на западу. То је
привидно дневно кретање Сунца, још једна
последица Земљине ротације.
27. • Земљи наизменично буде на дневној и на ноћној полулопти.
Када је неко место на дневној Земљиној полулопти, оно има
обданицу, а када је на ноћној полулопти, тада је ноћ. Значи,
захваљујући ротацији на Земљи се наизменично смењују
обданица и ноћ.
• Када се наше место нађе на прелазу са ноћне на дневну
Земљину полулопту, ми видимо Сунчев диск како се појављује
на источној страни хоризонта. Тада се каже да Сунце излази.
• Како дан одмиче, наше се место због ротације помера према
истоку, Сунчев диск се подиже над хоризонтом и помера ка
југу.
• Када наше место дође тачно на половину дневне полулопте,
Сунчев диск се попне највише над хоризонтом тога дана и
нађе се тачно према југу. Тада је подне.
• Сунце залази када се наше место нађе на прелазу са дневне
на ноћну Земљину полулопту. Тада почиње ноћ, чију средину,
поноћ, одређује тренутак у којем се наше место нађе тачно на
средини ноћне Земљине полулопте.
28. • За 24 часа Земља се обрне за 360°, а за
један час 15°. То важи за све тачке (за сва
места) на површини Земље, са изузетком
географских полова.
• Земља је подељена на 24 часовне зоне.
Границе сваке зоне чине меридијани на
растојању 15° један од другог.
29.
30.
31.
32. Замисли да си одлучио/одлучила да кренеш
на пут око света ка истоку. Тада би
прошао/прошла кроз све часовне зоне и у
свакој би додавао/додавала по један сат. Од
тога би се накупило 24 сата, односно цео
један дан би био „вишак" у односу на време у
месту из кога си кренуо/кренула.
33. Када путујемо на исток, при уласку у сваку нову
часовну зону казаљке часовника померају се за
један час унапред. Ако, пак, путујемо на запад,
казаљке се померају уназад.
34. • Да ли знате
• да се Земља обрне око своје осе, не за 24 часа, него за
тачно 23 часа 56 минута и четири секунде;
• да се места у нашој земљи, учествујући у ротацији,
крећу брзином од око 333 м/с;
• да некада давно многи људи нису веровали да се
Земља обрће, говорећи - После скока увис никада не
бисмо пали на место из којег смо скочили јер би тло
„побеглог испод нас"?
35. Питања
1. Како се назива обртање Земље око њене
замишљене осе?
2. Кроз које три тачке пролази Земљина
ротациона оса?
3. У близини које звезде Земљина оса
пробада небески свод?
4. Како се назива временски размак у току
којег се Земља обрне за 360° око своје
осе?
36. Ротација је обртање Земље око њене
замишљене осе.
• Земљина оса продире у површину Земље
у Северном и Јужном географском полу.
Земљина оса је усмерена ка звезди
Северњачи.
• Земља ротира супротно смеру кретања
казаљке на часовнику који је хоризонтално
постављен на Северни географски пол.
• Смена обданице и ноћи последица је
ротације Земље.
37. • Зашто је уведено летње време
• Сваке године, последње недеље марта
прелазимо на летње време - казаљке
померамо један час унапред. Тако раније
устајемо и боље користимо обданицу.
• Летње време престаје важити последње
недеље октобра. Тада казељке враћамо
један час уназад.
50. Да поновимо...
• У чеми је разлика између геоцентричног и
хелиоцентричног система?
• Како се назива Земљино кретање око
замишљене осе?
• Колико времена је потребно да се Земља
једном окрене око своје осе?
• Које су последице ротације?
51. Да запишемо...
ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА
РОТАЦИЈА РЕВОЛУЦИЈА
• геоцентрични и хелиоцентрични систем
• ротација – обртање Земље око замишљене
осе
• последице ротације:
смена обданице и ноћи
привидно дневно кретање Сунца
разлике у локалном времену
52. ДОМАЋИ ЗАДАТАК
Користећи карту света и карту
часовних зона из уџбеника,
одреди колико ће сати бити у
Њујорку, Пекингу, Сиднеју,
Лондону и Новом Саду, ако је на
гриничком меридијану подне.
