2. Име, географски положај, границе и величина
Азије
Евроазија је најпространија копнена
површина на Земљи (54,9 милиона
км2). Иако чини јединствено копно,
због низа географских и културно-
историјских разлика, обично се дели
на два континента - Азију и Европу.
Њихова међусобна граница више је
резултат договора, а мање
изразитих разлика дуж граничне
линије.
3. Азији припада више од четири петине територије
Евроазије. Са површином од 44,5 милиона км2, Азија
је највећи континент на свету
Име континента изведено је од асирске речи Асу, у
значењу „излазак сунца",„исток"или„земља светлости".
За старе Асирце, Азија је била само део простора
источно од Месопотамије, на оној страни света где
сунце излази. Временом су овај појам од Асираца
преузели Феничани, а затим стари Грци и Римљани.
Стари Грци су у почетку Азијом означавали полуострво
између Егејског и Црног мора, да би касније тај појам
обухватио цео континент.
4. Обале Азије запљускују четири океана: Северни ледени на северу,
Атлантски на западу, Индијски на југу и Тихи на истоку. Азија је с
Индијским океаном повезана преко Бенгалског залива и Арабијског мора,
а с Тихим океаном преко Источног кинеског мора, Јапанског мора, Жутог
мора и других. С Атлантским океаном, иако удаљеним на западу,
повезана је преко континенталних мора: Средоземног, Егејског,
Мраморног, Црног и Азовског.
5. „Земљом свиле”, временом је пут између Европе и Азије постао познат као „Пут свиле". Први познати
Европљанин који је прошао тим путем и о њему посредно оставио писано сведочанство био је венецијански
трговац Марко Поло (1254-1324).
6. Азија је дала већину старих цивилизација и све велике светске религије. Она је део Старог света, унутар
кога су још од времена најстаријих цивилизација постојале трговачке и културне везе између истока и
запада. Први европски народи који су успоставили контакт са Азијом били су стари Грци, а потом и
Римљани. Најпознатији европски истраживачи Азије били су Марко Поло и Васко да Гама.
За ширење географског знања о Азији велики значај су имале поморске експедиције Португалаца Васка да
Гаме и Фернанда Магелана, чији је циљ било освајање нових територија и ширења трговине.
8. Васко да Гамаје 1498-1499. године предводио
португалску експедицију која је морским путем око
Африке стигла до Индије (тзв. источни морски пут).
9. Магелан је од 1519. до 1522. године био на челу
шпанске поморске флоте, којаје западним морским
путем стигла до Малајског архипелага и опловила
свет. Географска истраживања унутрашњости Азије
почињу у 16. веку, а интензивна су од 18. века.
Магелан
10. Руси су започели истраживање Северне Азије (Сибир) у 16. веку, за време
владавине цара Ивана Грозног. Први истраживачи били су трговци, војници и
авантуристи.
Дежњев је истраживао североисточни део Сибира; по њемује назван
најистуренији рт Чукотског полуострва - рт Дежњев.
Данац Беринг је истраживао равнице Сибира. По њему је назван мореуз
који раздваја Азију и Северну Америку.
Рус Чељускин је истраживао полуострво Тајмир, па је најсевернија тачка
Азије названа рт Чељускин.
У истраживању великих пространстава Сибира велики допринос дали су руски истраживачи. Нарочито је
дуготрајна и тешка била историја открића тзв. североисточног морског пролаза, морског пута од Европе до
Северне Америке, дуж северних обала Азије.
11. Највећи део Азије смештен је на
северној и источној Земљиној
полулопти.
Једино делови Малајског
архипелага на крајњем југоистоку
прелазе на јужну, а Чукотско
полуострво на западну Земљину
полулопту.
Тако се азијски континент
простире
између 1 степен
јужне географске
ширине и 78° северне
географске ширине.
12. Растојање између најјужније (рт
Буру на крајњем југу Малајског
полуострва) и најсеверније тачке
континента (рт Чељускин на
полуострву Тајмир) износи 8.500
км, а између најзападније (рт
Баба на полуострву Мала Азија) и
најисточније (рт Дежњев на
Чукотском полуострву) 7.850 км По
географској дужини Азија је једини
континет света који се простире
кроз 11 часовних зона.
13. Природна граница која одваја
Азију од Европе пружа се
планином и реком Урал,
Каспијским језером, планином
Кавказ, Црним морем, Мраморним
морем и мореузима Босфор и
Дарданели. Азија и Европа су
континенти с најдужом копненом
границом.
14. До 1869. године Азија је на
југозападу, преко Суецке превлаке,
имала копнену везу с Африком.
Прокопавањем Суецког канала,
између Средоземног и Црвеног
мора, та копнена веза је
прекинута. Тако се сада граница
према Африци на југозападу пружа
дуж Суецког канала, Црвеног мора
и залива Баб ел Мандеб.
Азију на североистоку од Северне
Америке одваја Берингов мореуз.
Преко Малајског архипелага на
југоистоку, Азија је повезана с
Аустралијом. Малајски архипелагје
природна граница између две
велике водене површине - Тихог и
Индијског океана.
15. Хоризонтална и вертикална разуђеност
Рељеф Азије је сложен и разноврстан, са оштрим контрастима.
Обала Азије веома је разуђена. Уз северну обалу налазе се плитка
ивична мора, дубоки заливи и бројна острва која припадају Арктичком
архипелагу.
1. Највећа острва су: Северна земља и Новосибирска острва, а
истиче се и полуострво Тајмир.
2. Уз источну обалу Азије протежу се острвски низови, који одвајају
ивична мора од Тихог океана.
3. Највеђа острва Источне Азије јесу: Хоншу, Хокаидо, Тајван и
Сахалин. У Југоисточној Азији је Малајски архипелаг, а у Јужној
Азији острво Цејлон. Највеђе полуострво Источне Азије јесте
Корејско.
4. У Индијски океан залазе велика полуострва - Арабијско, Индијско,
Индокина и Малајско, између којих су Арабијско море и Бенгалски
залив. Због географских специфичности (положај, изолованост и
велико пространство) поједина полуострва често се називају
потконтинентима (Индијско полуострво - Индијски потконтинент).
5. На југозападу континента налазе се полуострво Мала Азија и
острво Кипар.
17. Планине и висоравни захватају преко две трећине територије Азије, а остало су низије.
Просечна надморска висина континента износи 950 м.
После Антарктика, Азија је континент с највећом средњом надморском висином.
Највиша тачка је Монт Еверест или Чомолунгма (8.848 м) на Хималајима, а најнижа тачка - површина језера
Мртво море -423 м.
18. Геолошко језгро Азије чине старе литосферне плоче. По јужном ободу Азије, због судара арабијске и
индијске с евроазијском плочом, правцем запад-исток'издигнут је дугачак појас веначних планина, коме
припадају Каракорум, Хиндукуш, Памир, Тианшан, Квенлун и Хималаји. То је највеђи планински систем
на свету.
19. Други појас веначних планина пружа се меридијанским правцем на крајњем истоку континента, од
Камчатке на северу до Малајског архипелага на југу. Овај појас је тектонски нестабилан, са честим
земљотресима, вулканским ерупцијама, изворима топле воде и др. Назива се Ватрени појас
Пацифика.
20. Занимљива географија
Монт Еверест, највиши планински врх света добио је име по Џорџу
Евересту, британском геодети који је средином 19. века измерио његову
висину. Постоји више назива овог врха, од којих су најчешћи Чомолунгма
и Сагармата. Монт Еверест су први, 1953. године, освојили
Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај. Највиша
планина света и данас расте неколико милиметара сваке
године.
21. У средишњем и североисточном делу континента
простиру се громадне планине: Алтај, Сајан,
Јаблоновске, Становојске, Верхојанске, Колимске и
Чукотске планине.
Громадним планинама припадају Урал, гранична
планина на западу и Западни и Источни Гати на југу.
22. Од истока према западу континента пружа се појас пространих висоравни, које највећу висину достижу у
централном делу Азије. Северно од Хималаја налази сеТибет, често називан и„кров света". Остале познати је
висоравни Азије јесу: Средњесибирска висораван, Становојска висораван, Анатолија, Иранска висораван,
Декан и друге.
23. У северном делу Азије налазе се велике низије -Западносибирска и Северносибирска, које су ретко насељене.
Највећи значај имају низије, настале таложењем наноса око великих река (тзв. наносне низије).То су
Месопотамија или Међуречје (Еуфрат и Тигар), Пенџаб или Петоречје (Инд и његове притоке), Хиндустан
(Ганг), Асам (Брамапутра), Бенгал (делта Ганга и Брамапутре), Кинеска низија (Хоангхо и Јангцекјанг) и
Манџурија (Амур).
24. Индонезија је позната по великом броју активних вулкана. У њој се
1883. године догодила најпознатија вулканска ерупција савременог
доба. Она је тада уништила две трећине острва Кракатау. Звук
експлозије чуо се све до Аустралије, а вулкански пепео који је доспео
у атмосферу годинама је смањивао видљивост на Земљи. На месту
некадашњег острва настало је острво Анак Кракатау (Дете Кракатауа],
које непрекидно расте и представља почетак стварања новог вулкана.
25. Клима и живи свет
Главни фактори који утичу на климу Азије
јесу географска ширина и велико
пространство копна.
Азија се простире кроз три топлотна појаса
(жарки, северни умерени и северни
хладни).
Највећи део Азије лежи у умереним
географским ширинама.
Због пружања високих планина на јужној и
источној страни континента, утицај
Индијског и Тихог океана ограничен је на
ужи или шири приобални појас Азије.
Ове приобалне просторе најчешће
карактерише монсунска клима, па се
простор назива и„монсунска Азија".
26. Азија је широко отворена према Северном
леденом океану, па хладне ваздушне масе
преко пространих низија дубоко продиру у
унутрашњост континента.
• На крајњим северу континента
заступљена је поларна и субполарна
клима. Зиме су веома хладне, са
просечном температуром ваздуха од -34
°С. У котлинама источног Сибира често
се формирају„језера" веома хладног
ваздуха. У њима су измерене и неке од
најнижих температура на Земљи
(Верхојанск -67,8 °С). Лети температуре
ваздуха достижу 12 °С. Тада долази до
отапања горњег слоја замрзнутог
земљишта и образовања мочвара и
језера.
27. • Јужно, с повећањем
континенталности, заступљена је
хладна континентална клима.
Она је највише изражена у
Сибиру. Централни део Азије од
Каспијског језера на западу до
Кинеске низије, због изразите
континенталности, има суву
континенталну климу. Ту се
јављају пустиње Кизилкум, Гоби
и друге). Одликују се малом
количином падавина, жарким
летима и хладним зимама с
редовном појавом мраза.
28. • У Источној, Јужној и
Југоисточној Азији клима је
монсунска. Основна
карактеристика климе јесу
периодични ветрови - монсуни.
• У умереним ширинама
приобаља на истоку
континента заступљена је
умерено топла монсунска
клима, коју карактеришу топла
и влажна лета, а хладне и суве
зиме. Типичан представник тог
климатског типа јесте Пекинг
Тај климатски тип на југу
прелази у суптропску
монсунску климу Она је
најизразитија у Кинеској низији.
Њу карактерише топла и
влажна клима.
29. На висоравнима
(Анатолија, Иранска
висораван) заступљена је
суптропска сува клима са
честом појавом
полупустиња и пустиња.
Тропска сува клима
(пустињска) заступљена је
на Арабијском полуострву.
Уз обалу Средоземног мора влада средоземна клима.
30. • У јужним и југоисточним деловима
Азије влада тропска монсунска
клима код које се оштро издваја
сушни зимски и кишни летњи
период.
Монсунске области су густо насељене, а живот људи у великој
мери зависи од монсуна. Редовни влажни монсуни доносе богату
жетву и економску сигурност. Кашњење монсуна има за
последицу глад, а прекомерна количина падавина доводи до
великих поплава (долине Инда, Ганга, Брамапутре, Меконга,
Иравадија, Јангцекјанга и Хоангхоа).
У монсунским пределима честа је појава снажних и разорних
тајфуна. Тајфуни погађају острва и приобаље, а последице
њиховог дејства јесу људске жртве и велика материјална штета.
31. • Крајњи југоисточни део Азије, око
екватора, има екваторијалну климу
(Малајско полуострво и Малајски
архипелаг).Тај тип климе одликују
високе и равномерне температуре и
обилне падавине током целе године.
32. На високим планинама (Хималаји,
Каракорум, Памир и друге)
заступљена је планинска клима.
34. У Азији су заступљени сви типови
природних зона. Крајњи север
континента, тј. појас поларне и
субполарне климе, карактерише
тундра с вегетацијом лишајева,
маховина и ретког дрвећа ниског
раста.
Јужније од тундре пружају се тајге,
појас густих четинарских шума
(јела, смрека, ариш). Оне покривају
највећи део Сибира и представљају
најпространије шумско подручје на
Земљи.
Јужније од њих на истоку
Азије наставља се појас мешовитих
шума.
У пустињама Азије заступљена
је пустињска и полупустињска
вегетација, која се прилагодила
сушним климатским условима.
35. У областима средоземне климе
јавља се средоземна вегетација.
У Јужној и Југоисточној Азији (Индија
и Индокина), где влада тропска
монсунска клима, заступљене су
тропске монсунске шуме. То су
сезонски влажне шуме, у којима
дрвеће за време сушне зиме
одбацује лишће. Често се и ове шуме
називају џунглама, мада су мање
бујне од тропских кишних шума на
Малајском архипелагу.
У пределима где је сушни период
јаче изражен и дуже траје, простиру
се саване (Декан). На југоистоку
Азије (Малајски архипелаг), у
условима екваторијалне климе,
јављају се џунгле (тропске кишне
шуме).
На високим планинама доминира
планинска вегетација.
36. Разноврсност климатских услова и одговарајућих
типова вегетације условљава и веома разноврстан
животињски свет. Због утицаја човека и промена у
природној средини, опстанак неких од њих је угрожен.
Тигар, највећа врста дивље мачке, живи само у Азији.
Животињске врсте карактеристичне за Азију су:
ирвас, хермелин, поларна лисица (Сибир),
једногрбе камиле (пустиње Средње Азије и
Арабијског полуострва), двогрбе камиле
(пустиње Централне Азије), јак (Тибет),
азијски слон (Јужна и Југоисточна Азија) и
друге.
Велика панда једна је од
најугроженијих
животињских врста на
свету. Ова велика
животиња из породице
медведа храни
се искључиво младицама
бамбуса. У природном
станишту, у југоисточној
Кини, остало их је између
2.000 и 3.000.
Хермелин
37. Воде на копну
Копнене воде Азије неравномерно су
распоређене. Пустиње су изразито безводне,
док велике низије одликује густа хидрографска
мрежа.
Све велике азијске реке извиру у централним
планинским областима и теку према северу,
истоку и југу.
Сливу Северног леденог океана
припадају велике сибирске реке:
06, Јенисеј и Лена.
Сибирске реке су залеђене више месеци током
године. За време кратког лета, њима тече велика
количина воде, услед киша и отапања леда. Те
реке имају велики саобрађајни (пловне реке) и
економски значај (велики хидроенергетски
потенцијал у горњим токовима).
38. У Тихи океан уливају се: Амур,
Јангцекјанг, Хоангхо, Сикјанг и Меконг.
Хоангхо и Јангцекјанг извиру на
Тибету.
Најдужа и највеђа река Азије јесте Јангцекјанг или
Велика река. Некада је та река плавила своју плодну
долину и изазивала велике људске жртве и материјалну
штету. Данас је веђи део речног тока регулисан
насипима и вештачким језерима. Јангцекјанг се улива у
Источно кинеско море.
Хоангхо или Жута река заузима прво место на свету по
количини наноса - муља, који носе њене воде. Муљ се
таложи у кориту, па његова висина непрестано расте.
Због тога је називају „најнемирнијом" азијском реком, јер
често мења корито, па чак и делту. Зовује„невоља", али
идворац кинеске цивилизације",јер је плодна низија
поред реке насељена више хиљада година.
Хоангхо и Јангцекјанг имају велики економски значај
због наводњавања обрадивих површина,
водоснабдевања, саобраћаја, производње електричне
енергије, рибарства и другог.
Меконг
39. На Јангцекјангу се
налази највећа
хидроелектрана на свету
„Три клисуре".
Изградњом бране
створено је огромно
вештачко језеро које је
потопило домове
неколико милиона људи.
40. Најзначајније реке слива
Индијскогокеана јесу: Ганг,
Брамапутра, Инд, Иравади,
Tигар и Еуфрат.
За те реке је карактеристично то што
теку преко пространих низија, таложе
велику количину наноса око средњих и
доњих токова и при ушћу граде делте.
Ганг и Брамапутра граде највећу двојну
делту на свету.
41. Басени с унутрашњим
одводњавањем захватају
више од трећине територије
Азије (делови Иранске
висоравни, пустиње
Арабијског полуострва,
пустиња Тар, Таримска
котлина, Гоби и друго). У тим
басенима воде сталних или
повремених речних токова
нестају у песку или се уливају
у слана језера. Најзначајније
реке са унутрашњим
одводњавањем јесу Аму
Дарја и Сир Дарја.
42. Сва велика језера Азије
тектонског су порекла. Нека од
њих су реликтна (Каспијско,
Аралско), а друга се налазе у
раседима и веома судубока
(Бајкалско, Балхашко). Бајкалско
језеро налази се у азијском делу
Русије. То је најдубље језеро
(1.741 м) и највећи резервоар
слатке воде на свету. У
унутрашњим басенима честа су
језера са сланом водом (Аралско,
Каспијско, Балхашко, Мртво море,
Туз и друга). На високим
планинама бројна су ледничка
језера.
Каспијско језеро
43. Раст броја становника и привредни
развој Азије повећали су потребу за
изградњом вештачких језера.
Вештачких акумулација има највише
на великим кинеским и сибирским
рекама.
Велика количина воде стално је
замрзнута у земљишту на простору
Сибира. На високим азијским
планинама, изнад снежне границе,
вода се јавља у виду снега и леда.
Многобројни суледници на
Хималајима, Каракоруму, Тианшану,
Хиндукушу, Памиру и другим високим
планинама. Ти ледници често су
изворишта највећих азијских река. Ледник на Тианшану. У Азији се налазе највећи
планински ледници на свету.
44. Становништво и насеља
Азија је најнасељенији континент на Земљи.
На њему живи око 60% укупног светског
становништва (4,2 милијарде). Једине две
државе на свету са преко милијарду
становника налазе се у Азији - Кина и
Индија.
Најстарији трагови насељености у Азији датирају
из праисторије (Јавански и Пекиншки човек). Неке
од најстаријих цивилизација старог века настале
су у долинама великих река: сумерска у долинама
Тигра и Еуфрата, кинеска (Хоангхо и Јангцекјанг),
индијска (Инд и Ганг) и друге.
45. Различити географски фактори утичу на то што
је простор Азије неравномерно насељен.
Најнасељенији делови континента јесу велике
наносне низије (Бенгалска, Хиндустанска,
Кинеска) и острва (јапанска острва, Јава у
Индонезији и Тајван). Велику густину
насељености имају и територије великих
градова - Пекинга, Шангаја, Мумбаја, Токија,
Осаке, Њу Делхија и других. То су уједно и
најгушће насељени предели на свету. Високе
планине, пустиње и Сибир ретко су насељени.
46. Више од половине укупног становништва Азије чини
монголоидна или жута раса (Југоисточна, Источна и
Средња Азија). Остали народи углавном припадају
европеидној или белој раси (Јужна и Југозападна
Азија). У неким пределима Јужне и Југоисточне Азије
живе малобројни припадници негроидне или црне
расе.
Најбројнији азијски народи јесу Кинези, Индуси, Арапи,
Бенгалци и Јапанци. Ујезичком погледу доминира
кинеско-тибетанска језичка породица.
Кинез Монголски коњаник
Авганистанац Дечак са Тајланда
Арапин из Кувајта
47. Азија је континент на коме су настале
све велике светске религије
хришћанство, ислам, будизам,
хиндуизам и јудаизам. Будизам,
хиндуизам и конфучијанство
карактеристични су за Азију, док су се
хришћанство и ислам проширили
светом. Највећи део становништва
припада будизму, хиндуизму и исламу.
У Мијанмару постоји око 25.000
будистичких храмова, а 2% укупног
становништва чине монаси. У овој
земљи налази се највећа пагода
(будистички храм) на свету. Широм
Мијанмара налазе се милиони статуа
Буде, а у једној светој пећини има их
више од 8.000.
48. Природни прираштај у Азији је висок,
посебно у земљама Јужне и Југозападне
Азије. То за последицу има велико учешће
младог становништва и брз порастброја
становника.
Азија је уз Африку континент с најмањим
учешћем градског у укупном становништву
(35%). Највећи милионски градови су:
Токио, Мумбај, Шангај, Џакарта, Колката,
Делхи, Манила и други. Процењује се да
ће 2030. године око половине
становништва Азије живети у градовима.
Несклад између брзог раста броја
становника и економске развијености
узрокује миграције село-град. У потрази за
послом, сиромашно становништво се
исељава и у привредно развијене делове
света, највише у Европу, САД и
Аустралију.
Самарканд, чувени град
трговине и уметности у
Средњој Азији
Јерусалим је свето
место три велике
светске религије
Техеран се налази у
подножју Елбруса
Село на Хималајима,
Непал
49. Природна богатства и привреда
Територијално велике државе имају разноврсна, обимна и квалитетна природна богатства (Кина,
Индија, Индонезија, Русија). Неке мале државе Југозападне Азије су-богате захваљујући великим
резервама нафте (Кувајт, Катар, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати).
Најзначајнији природни ресурси Сибира јесу четинарске шуме, руде, воде, угаљ, нафта и природни гас.
У великим наносним низијама развијена је пољопривреда.
Често се на истим површинама обављају до три жетве годишње. Најзначајнија ратарска култура јесте
пиринач. На Азију отпада 9/10 целокупне светске производње пиринча. Азијске земље су познате по
плантажној производњи тропског воћа, чаја, каучука, јуте, шећерне трске и друго. Разне врсте зачина
такоће су од великог значаја за међународну.трговину.
Становништво степских, полупустињских и планинских области, због оскудице воде и плодног
земљишта, бави се номадским сточарством (овце, козе, камиле, коњи).
Тропске кишне шуме богате су квалитетним и скупоценим врстама дрвета - сандалово, абонос,
махагони, тиково и друга. Површине под шумама се интензивно смањују за потребе пољопривреде и
дрвне индустрије.
Земље Азије имају све значајнију улбгу у савременој светској привреди. По снази, Кина је друга, а Јапан
трећа економија света. У другој половини 20. века брз привредни развој бележе привреде тзв.„азијских
змајева" (Хонг Конг, Јужна Кореја, Сингапур, Малезија), Индија, Индонезија и друге.
50. Рад на плантажи пиринча, Вијетнам
Берба мака у Авганистану. Ова земља је један од
највећих светских произвоћача опијума.
Овчарство на висоравни Анатолија, Турска
Кинеска железара. Кина бележи највећи привредни
расту свету.
51. Регионална и политичка подела
На основу природногеографских и културноисторијских
специфичности, Азија се дели на шест великих регија:
Југозападна Азија, Јужна Азија, Југоисточна Азија,
Источна Азија, Средња Азија и Северна Азија.
52. Политичка карта Азије интензивно се мењала кроз историју. У Азији су постојале велике империје:
персијска, кинеска, монголска, руска, јапанска, турска и друге. Многе азијске државе у прошлости су биле
европске колоније. После Другог светског рата оне су стекле независност. Након распада Совјетског
Савеза (СССР) настале су нове државе у Средњој Азији.
53. 1. Где су настала најстарије цивилизације?
2. Који су најнасељенији делови Азије?
3. Који део Азије насељавају народи
монголоидне, а који европеидне расе?
4. Које религије су настале на тлу Азије?
5. Које религије су најзаступљеније на тлу
Азије?
6. Који део Азије има највећи природни
прираштај и зашто?
54. 1. Које државе имају велике резерве нафте?
2. Који су најзначајнији природни ресурси Сибира?
3. Где је засупљена пољопривреда и које су јој
одлике?
4. Где је развијено и због чега номадско
сточарство?
5. Које су скупоцене врсте дрвета?
