Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
ZvezdeJovana Savanović  Astronomija   Slavoljub Radulović     Aleksinačka gimnazija
O zvezdamaZvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u Svemiru. One sesastoje od gasova i mi golim okom mozemo da vidimo ...
PROMENLJIVE  ZVEZDE
Promenljive zvezde su one koje, vise ili manje pravilno,   menjaju svoj sjaj tokom vremena. Vecina zvezda sjajistalno goto...
Posmatranje promenljivih zvezda je zahvalno podrucje rada zaastronome amatere. Profesionalni astronomi ne mogu daprate sve...
Promenljive zvezde
Osnovni tipovi promenljivih zvezda:   Pulsirajuce          Kataklizmicke   Eruptivne            Rotirajuce   Pomracuj...
Pulsirajuce   Većina zvezda iz ove skupine pulsiraju tako da    se skupljaju i šire. Među pulsirajućim    promenljivim zv...
Cefeide
Eruptivne i Kataklizmicke1.   Nepravilno promenljive zvezde2.   Nove zvezde3.   Supernove zvezde             -Supernove I ...
Supernova
    - Zvezde tipa R CBo (R Severne krune) imaju velike     nepravilne promene sjaja,a ujedno i spektralne klase.    - Zve...
Pulsari
Pomracujuce (Elipsne)   Pojedini bliski parovi zvezda, kod kojih    ravni kretanja grade vrlo mali ugao prema    vizuri p...
Algol beta Perseja
RotirajucePromenljive zvezde usled rotacije- Nesferične promenljive zvezde   Zvezde nesferičnog oblika menjaju sjaj zbog n...
Me đ uzvezdana   materija
Međuzvezdani prostor nije prazan. Osimgravitacionog i magnetskog polja, u njemuje i međuzvezdana materija. Ona se sastoji ...
Međuzvezdana prašina sastoji se od čestica čiji jeprečnik oko stotog dela milimetra. Na tim česticama se vrši   apsorpcija...
Mećuzvezdani gas i prašina su najgušći u oblastima koje        nazivamo magline. Srednja temperatura čestica  međuzvezdano...
Literatura:   Astronomija za 4.   razred gimnazijeAutori: M.S.Dimitrijević,       A.S.Tomić
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović

1,323 views

Published on

L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

L206 - Fizika - Zvezde - Jovana Savanović - Slavoljub Radulović

  1. 1. ZvezdeJovana Savanović Astronomija Slavoljub Radulović Aleksinačka gimnazija
  2. 2. O zvezdamaZvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u Svemiru. One sesastoje od gasova i mi golim okom mozemo da vidimo oko 5000zvezda, dok sa teleskopom mozemo da vidimo stotine milijardizvezda. Udaljenosti među zvijezdama su ogromne i mere sesvetlosnim godinama. Jedna svetlosna godina je put dug oko9,46 biliona kilometara koji svetlost predje za godinu krecuci sebrzinom od 299 792 458 km/s. Samim time i ostale zvezde kojesu udaljene, na primer, 500 svetlosnih godina od Zemlje, mi .danas vidimo onako kako su one izgledale pre 500 godina,takoreci, posedujemo vremeplov sedeci u mestu. Posebnofascinantno je kada pomislimo da na nebu gledamo zvezdekako su one izgledale pre par miliona godina, jer su mnogeudaljene bas toliko svetlosnih godina od nas. Neke od njihdanas mozda vise ne postoje, jer su eksplodirale mozda, ali tasvetlost jos uvek nije stigla do nas, jer mi vidimo samo njihovusvetlost koja je krenula na put pre par miliona godina.
  3. 3. PROMENLJIVE ZVEZDE
  4. 4. Promenljive zvezde su one koje, vise ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremena. Vecina zvezda sjajistalno gotovo konstantnim sjajem,samo 1% su promenljive zvezde. Prvi su ih uocili arapski astronomi u ranom srednjem veku. Naime, primetili su da jedna sjajna zvezda u sazvezdju Persej menja svoj sjaj periodicno u razmaku od oko tri dana, pa su je nazvali Aglol. 1596. godine saradnik poznatog astronoma posmatraca Tiho Brahea, Fabricius, otkrio je promenljivu zvezdu u sazvezdju Kit i nazvao je Mira zbog njene neobicne osobine da se ponekad ne vidi na nebu. Kasnje, kada je teleskop usao u upotrebu, utvrdjeno je da ova zvezda zapravo menja sjaj i golim okom se moze videti samo kada je u maksimumu svog sjaja dok se u minimumu moze vidi samo teleskopom.
  5. 5. Posmatranje promenljivih zvezda je zahvalno podrucje rada zaastronome amatere. Profesionalni astronomi ne mogu daprate sve promenljive zbog njihovog ogromnog broja, tako daamateri tu mogu da daju znacajan doprinos astronomiji. Uslovje da se posmatranja vrse sistematski i da budu dobroorganizovana i dugotrana – vise meseci pa i godina. Osnovnizadatak je da se izvede kriva promene sjaja zvezde u funkcijivremena, sto se dobija cestim posmatranjima i odredjivanjemsjaja promenljive zvezde kako golim okom tako iinstrumentom – fotoelektricnim fotometrom.
  6. 6. Promenljive zvezde
  7. 7. Osnovni tipovi promenljivih zvezda: Pulsirajuce  Kataklizmicke Eruptivne  Rotirajuce Pomracujuce
  8. 8. Pulsirajuce Većina zvezda iz ove skupine pulsiraju tako da se skupljaju i šire. Među pulsirajućim promenljivim zvezdama razlikujemo dve velike klase: Cefeide - imaju kratke periode (nekoliko dana ili meseci), a stabilan period promene sjaja jedan je od najvažnijih obježja cefeida. Dugoperiodične promenljive zvezde – njihovi periodi su duži, do 1000 dana, sjaj zvezde se menja manje pravilno.
  9. 9. Cefeide
  10. 10. Eruptivne i Kataklizmicke1. Nepravilno promenljive zvezde2. Nove zvezde3. Supernove zvezde -Supernove I tipa -Supernove II tipa
  11. 11. Supernova
  12. 12.  - Zvezde tipa R CBo (R Severne krune) imaju velike nepravilne promene sjaja,a ujedno i spektralne klase. - Zvezde tipa UV Cet za krace vreme od jednog minuta povecaju sjaj nekoliko zvezdanih velicina,a potom sjaj lagano opada. Nove zvezde karakterise brzina promene sjaja za 8m do 15m za samo nekoliko dana,uz kasnije sporo varirajuce opadanje sjaja. Supernove zvezde u galaksijama pojavljuju se u proseku jednom u 20 do 400 godina,zavisno od tipa galaksije. Amplituda promene sjaja takve zvezde je do 19m. -U ostacima dveju supernovih radio-astronomi su 1967.god. pronasli jake izvore radio-zracenja,koji zrace u kratkim vremenskim intervalima,nalik na svetionik. Ova tela su nazvana pulsari.
  13. 13. Pulsari
  14. 14. Pomracujuce (Elipsne) Pojedini bliski parovi zvezda, kod kojih ravni kretanja grade vrlo mali ugao prema vizuri posmatrača ili se poklapaju s njom, međusobno se pomračuju pri čemu dolazi do smanjenja ukupnog sjaja sistema. Jedna od najpoznatijih eklipsnih zvezda je Algol beta Perseja.
  15. 15. Algol beta Perseja
  16. 16. RotirajucePromenljive zvezde usled rotacije- Nesferične promenljive zvezde Zvezde nesferičnog oblika menjaju sjaj zbog nestalne veličine površine okrenute prema posmatraču.- Zvezde sa pegama Zvezde čija je površina prekrivena velikim pegama sličnim Sunčevim. Rotacijom zvezda pojavljuju se različite grupe pega, pa se sjaj zvezde menja za nekoliko desetih delova magnitude.
  17. 17. Me đ uzvezdana materija
  18. 18. Međuzvezdani prostor nije prazan. Osimgravitacionog i magnetskog polja, u njemuje i međuzvezdana materija. Ona se sastoji od čestica prašine i gasa. Gustina ovematerije je veoma mala. Tako retka materija na Zemlji još nije dobijena, ali zbogogromnih dimenzija prostora ona čini jednu desetinu mase Galaksije.
  19. 19. Međuzvezdana prašina sastoji se od čestica čiji jeprečnik oko stotog dela milimetra. Na tim česticama se vrši apsorpcija i rasejanje svetlosti zvezda. Međuzvezdana prašina je neravnomerno raspoređena, a najviše je ima u ravni Mlečnog puta.Međuzvezdani gas se sastoji prvenstveno od vodonika,ali je otkriveno i prisustvo i drugih molekula, npr. azota, vode, itd.Kosmičko zračenje čine relativističke čestice. Eksplozije supernovih su glavni izvor ovih čestica. Relativistički elektroni imaju najčešće brzinu od 120000 km/s.
  20. 20. Mećuzvezdani gas i prašina su najgušći u oblastima koje nazivamo magline. Srednja temperatura čestica međuzvezdanog gasa je od -263 C do -173 C. Postoje planetarne i difuzne magline. Difuzne magline se dele na svetle i tamne. Svetle magline su u blizini toplih zvezda isvetle. Tamne magline se sastoje uglavnom od prašine, pasvoje prisustvo pokazuju apsorpcijom. Izgledaju kao oblastibez zvezda. Planetarne magline imaju oblik eliptične pločice ili prstena sa zvezdom u sredini. Ime su dobile zbog sličnosti sa izgledom planeta posmatranih kroz male teleskope. Temperatura gasa u maglini može dostići više od 10 000 C.
  21. 21. Literatura: Astronomija za 4. razred gimnazijeAutori: M.S.Dimitrijević, A.S.Tomić

×