Biomehanika šake

1. Biomehanika šake
Nataša Igić
UNIVERZITET U NOVOM SADU
Katedra za medicinsku rehabilitaciju

2. Funkcionalna pozicija šake
• Ručni zglob:
• ekstenzija 20
• ulnarna devijacija 10
• Prsti flektirani:
• MCP 45
• PIP 30
• DIP 10
• Palac abdukovan
• CMC 45

3. Funkcionalna pozicija šake
• Nije nužni položaj u kom treba da bude imobilisana ruka
• Pozicija imobilizacije zavisi od vrste i stepena invaliditeta
• Teško je imobilizovati pojedinačne pokrete šake ili funkcije, kao i ispitati
ali hvat je prioritetna uloga šake.

4. Funkcionalna pozicija ručnog zgloba
• Omogućava fleksorima prstiju
zatvaranje šake uz minimalni
utrošak energije i najmanji
mogući napor.
• Pozicija u kojoj su svi mišići
podjednako napeti.
• Omogućava zglobovima i
mišićima da ostvare interakciju
sa CNS koji ih kontroliše
posebno kod povreda.

5. Biomehanika
Takozvani položaj mirovanja
šake:
Dlan udubljen, prsti povijeni, a
palac postavljen blago nasuprot
dlanu.
Pokret hvatanja:
Koštani skelet formira niz lukova
koji se protežu u tri različita
pravca.

6. Hvatovi šake
• Aktivnosti šake koji uključuju hvatanje ili
držanje objekata između bilo koje dve
površine šake pri čemu palac učestvuje u
većini, ali ne i u svim hvatovima.
• Postoje različiti načini kako objekte raznih
veličina i oblika možemo uhvatiti sa načinima
koje zavise individualno.

7. Snaga hvata
• Starosna dob i snaga stiska tj.hvata su statistički značajni prediktori za
spretnost ruke, čak jačina stiska više od starosne dobi.
• Ističući snagu stiska kao prediktora za spretnost ruke fizička aktivnost može
da poboljša određenu vrstu spretnosti ruke.
• Merenje maksimalne izometrijske snage hvatova je osnovni element
praćenja ljudi:
za vreme rasta
starenja
povreda
rehabilitacije
treninga
istraživačkih studija

8. Podela hvatova
Snažni • učestvuje cela šaka
Precizni
• učestvuje palac sa ostalim
prstima

9. Snažni hvatovi
• Obično dovode do fleksije u svim prstima
• Rezultat su niza akcija:
Otvaranje šake
Pozicioniranje prstiju
Dovođenje prstiju do objekta
Statička faza koja je u suštini hvat
• Objekat je uhvaćen tako da može da se pomera kroz prostor ka višim
proksimalnim zglobovima

10. Snažni hvatovi
• Prsti su u funkciji stege i drže objekat u dlanu, a njihov položaj zavisi
od veličine, oblika i težine objekta koji se drži.
• Palac kada se koristi služi kao stabilizator objekta koji se nalazi
između prstiju ili dlana, a kada je uključen, obično je u addukovan i
služi kao stega dlanu, za razliku od preciznih hvatova kada je
abdukovan.

11. Snažni hvatovi
Kosi
dlanski
hvat
Hvat
lopte
Lučni
hvat
Cilindrčni
hvat
Kuka
hvat

12. Kosi dlanski hvat

13. Hvat lopte

14. Lučni hvat

15. Cilindričan hvat

16. Kuka hvat

17. Precizni hvatovi
• Služe za vešto postavljanje objekta između palca i prstiju, pri
čemu dlan nije uključen
• Rezultat su niza akcija:
• Otvaranje šake
• Pozicioniranje prstiju
• Dovođenje prstiju do objekta
• Prsti i palac drže objekat u svrhu manipulacije sa celom šakom

18. PRECIZNI HVATOVI
Terminalna opozicija
1. PINCET HVAT
Subterminalna opozicija
1.TROKRAKI HVAT
2. ŠTIPALjKA HVAT
Subterminalno -lateralni
hvat
1. KLjUČ HVAT

19. Pincet hvat
Hvat terminalne opozicije palca

20. Trokraki hvat
Hvat subterminalne opozicije palca

21. Štipaljka hvat
• Hvat subterminalne opozicije palca

22. Ključ hvat
• Subterminalni - lateralni hvat palca

23. Značaj palca šake
 Termin palac - potiče od latinske reči „Pollex“ što znači moćni.
 Sa evolucione tačke gledišta, palac šake se progresivno izvukao (povukao) u
dužinu, ali je takođe stekao i moć i veći obim pokreta.
 Jedno od distinktivnih ljudskih obeležja je izdvojen palac šake sposoban za
precizne i snažne hvatove.
 Palac je od ključnog značaja za funkciju ruke sa svim osnovnim
svakodnevnim aktivnostima.
 Gubitak funkcije palca šake dovodi do 40-50% oštećenja gornjeg
ekstremiteta, kao rezultata njegove centralne uloge u svim hvatovima i
manipulativnim pokretima.

24. Položaj palca u funkcionalnom položaju šake
• Kada je šaka u tzv.položaju mirovanja, dlan je udubljen, prsti
povijeni, a palac postavljen blago nasuprot.

25. FUNKCIJA PALCA
• Palac može da se kreće i koristi potpuno nezavisno jer je funkionalno
odvojen od ostalih prstiju.

26. Palac - digitus primus manus - pollex

27. art. carpometacarpalis pollicis (CMC)
 Sa kineziološke strane CMC iako je veoma pokretljiv, ipak obezbeđuje
čvrstu osnovu preko koje može da funkcioniše efikasno i pouzdano.
 Ključna uloga u pokretima palca.
 Zglob je stabilan, a površine stoje naspramno usled tonusa mišića čije
tetive se protežu preko zgloba.
 Oblik zglobnih površina i labavost fibrozne kapsule omogućavaju
zglobu velik stepen pokretljivosti i stoga igraju malu ulogu u
stabilnosti.
CMC palca jedinstveni zglob i u obliku je sedla i omogućava širok
spektar pokreta u tri ravni. Ovo povećava mobilnost ali ga
istovremeno čini sklonim ka degenaraciji.

28. Zglobne
površine
Tip zgloba
art.sellaris
os trpezium
capsula articularis
os metacarpale I
lig.obliquum
posterior
lig.obliquum
anterior
lig.carpo-
metacarpale
radiale
Zglobna čaura i zglobne veze
Zglob između ručja i prve metakarpalne kosti
(art.carpometacarpalis pollicis)
os metacarpale l

29. art. carpometacarpalis pollicis (CMC)
 CMC zglob je stalno opterećen radom uz učešće druge metakarpalne kosti,
skafoidne i trapezoidne kosti i zato je pogođen osteoartrotičnim promenama.
 Simptomi se obično javljaju u vidu bolnih otoka u ranim fazama, a sinovijalni
otok oko baze palca može ponekad da se vidi, ali uvek može da se napipa.
 Trakcija palca i rotacija metakarpalne kosti vrše kompresiju na otečenu sinoviju i
proizvode bol
 Osteoartroza CMC zgloba je najčešća patologija kod menopauzalnih žena koje
često traže medicinsku pomoć pa i hirurško lečenje zbog gubitka spretnosti i
snage.

30. art. metacarpophalangealis pollicis (MCP)
 MCP stabilizovan kolateralnim ligamentima, kao i tetivama m.flexor pollicis
longus i m.extensor pollicis longus koji prolaze ispred i iza zgloba do mesta
insercije na distalnoj falangi.
 Pošto je u pitanju elipsoidni zglob, metakarpofalangealni zglob ima, u
skladu sa oblikom, dva stepena slobode kretanja tj. fleksiju i ekstenziju
(savijanje i opružanje) odnosno abdukciju i adukciju (odvođenje i
privođenje).

31. Zglob I kosti doručja sa gornjim člankom
palca (art.metacarpophalangealis pollicis)
ZGLOBNE POVRŠINE, ČAURA IVEZE
http://www.slideshare.net/ssuserc33ffb/wrist-and-hand-

32. art. interphalangealis pollicis (IP)
 Pošto palac ima samo dve falange, postoji samo jedan interfalangealni zglob.
 Sinovijalni zglob tipa šarke, ojačan snažnim kolateralnim ligamentima, pokreti
su mogući samo u jednoj ravni.
 Pokreti fleksije i ekstenzije se odvijaju duž poprečne ose koja prolazi otprilike
kroz vrat proksimalne falange.
 Raspon fleksije je preko 90 stepeni, dok ekstenzija obično nije više od 10
stepeni. Ipak, može se primetiti pasivna hiperekstenzija kod pojedinih osoba
koje primenjuju veliku silu preko palca, na primer mesari ili manuelni
fizioterapeuti

33. Zglob između gornjeg i donjeg članka palca
(art. interphalangealis pollicis)
ZGLOBNE POVRŠINE, ČAURA IVEZE
http://www.slideshare.net/ssuserc33ffb/wrist-and-hand-

34. Hvatovi palca
Snaga palca se povećava eksponencijalno, od vrha palca ka
karpometakarpalnom zglobu što omogućuje snažan hvat i precizan hvat.
Zajednička reaktivna sila na dnu palca je 12 puta veća nego na vrhu palca.
Procena snažnog ili pincet hvata sa velikom preciznošću određuje pet lako
merljivih prediktora:
• pol
• starosna dob
• telesna visina
• telesna težina
• profesionalna aktivnost

35. HVATOVI
PALCA
PRECIZNI
PINCET HVAT
TROKRAKI
HVAT
ŠTIPALjKA
HVAT
KLjUČ HVAT
SNAŽNI
KOSI DLANSKI
HVAT
HVAT LOPTE
LUČNI HVAT
CILINDRIČNI
HVAT