1. UVOĐENJE U TRENAŽNI
PROCES POSLE POVREDE
MENISKUSA
Završni rad
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 1

2. SAŽETAK
Kada se priča o sportskim povredama, neizostavan deo je pominjanje
kolena, kao dela jedne zasebne celine. Prema pojedinim statistikama, čak
polovina povreda u sportu otpada na koleno. Koleno je zglob koji se
odlikuje anatomskim neskladom između natkolenice i potkolenice, koje su
međusobno povezane meniskusima i jakim ligamentarnim vezama sa
svih strana ovog zgloba. Najpoznatiji deo zgloba kolena je meniskus,
sačinjen od hrskavice, koji se sastoji od spoljašnjeg i unutrašnjeg
meniskusa. Njegova osnovna uloga je da glumi jastuče koje je umetnuto
između kostiju i on je uspešno odrađuje, sve dok može da izdrži napore i
stres koje pred njega svakodnevno postavljamo. Kada napokon
posustane pa se ošteti ili pukne, koleno se blokira, otekne i postane
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 2

3. UVOD
Zglob kolena je veoma složen zglob i vrlo lako se povređuje, a izuzetno
teško leči. Jedna od najčešćih povreda kolena je povreda meniskusa.
Više od polovine svih povreda zgloba kolena čine lezije meniskusa.
Povrede unutrašnjeg meniskusa su dosta češće od povreda spoljašnjeg
meniskusa (15-20 puta češće). Posledica toga je slabija pokretljivost
unutrašnjeg meniskusa u odnosu na spoljašnji, kao i njegova tesna veza
sa unutrašnjim kolateralnim ligamentom.
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 3

4. ANATOMIJA KOLENA
Ligamenti kolena:
 LIG. COLLATERALE TIBIALE
 LIG. COLLATERALE
FIBULARE
 LIG. CRUCIATUM ANTERIUS
 LIG. CRUCIATUM POSTERIUS
 LIG. PATELLAE
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 4

5. ANATOMIJA KOLENA
Mišići od značaja za funkciju i stabilnost kolena:
 M. QUADRICEPS FEMORIS
 M. RECTUS FEMORIS
 M. VASTUS LATERALIS
 M. VASTUS MEDIALIS
 M. VASTUS INTERMEDIUS
 M. SARTORIUS
 M. GRACILIS
 M. SEMIMEMBRANOSUS
 М. SEMITENDINOS
 M. BICEPS FEMORIS
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 5

6. MENISKUSI KOLENA
 Unutrašnji meniskus
 Spoljašnji meniskus
 Diskoidni meniskus
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 6

7. POVREDA MENISKUSA
Povrede meniskusa mogu biti kombinovane ili se javljaju kao jedna
pukotina u tkivu meniskusa. U zavisnosti od pravca prostiranja, ta
pukotina može biti:
A. Longitudinalna pukotina meniskusa
B. Horizontalna pukotina meniskusa
C. Kosa i radijalna pukotina meniskusa
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 7

8. SIMPTOMI POVREDA
Četiri osnovna simptoma povreda meniskusa kolena su:
1. Bol
2. Otok
3. Nestabilnost
4. Blokada
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 8

9. DIJAGNOSTIKA POVREDA
• Anamneza
• Klinički pregled zgloba kolena
• Testovi od značaja za procenu povreda meniskusa kolena
• Metode dijagnostičke vizualizacije
• Artroskopija
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 9

10. ANAMNEZA
Povrede meniskusa praćene su jakim bolom kao posledica pomeranja oštećenog
dela meniskusa. Pacijent se žali na ''mehaničke tegobe'' kao što su škljocanje,
preskoci, osećaj ''bežanja'' i ''popuštanja kolena''. U slučaju nemogućnosti izvođenja
pune ekstenzije uz mehaničku blokadu kratanja, obično se radi o oštećenju po tipu
''Bucket-handle'' i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Uz povredu meniskusa obično se javlja prekomerno nakupljanje sinovijalne tečnosti,
kao posledica reaktivnog sinovitisa, najčešće nakon 24-36 sati. Nakupljanje tečnosti
obično je manjeg obima.
Anamnestički je u oko 92% bolesnika pozitivan Cooperov znak. Radi se o bolovima u
predelu zglobne pukotine u kojoj se nalazi povređeni meniskus, a koja se javlja pri
okretanju u krevetu tokom spavanja. Kako bi ublažili bol, bolesnici obično pod
povređenu stranu podmetnu jastuk.12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 10

11. KLINIČKI PREGLED ZGLOBA
KOLENA
Klinički pregled zgloba kolena obuhvata:
1. Inspekciju ili posmatranje povređene regije ili segmenta
2. Palpaciju ili pipanje
3. Procenu funkcionalnog stanja i testove
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 11

12. TESTOVI OD ZNAČAJA ZA
PROCENU POVREDA MENISKUSA
KOLENA
Testovi od značaja za procenu
povreda meniskusa kolena:
• McMurray test
• De Palma test
• Stewart test
• Apley test
• Payerov znak
• Bragardov test
• Test odskoka
• Bolest zglobnih pukotina na
palpaciju
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 12

13. METODE DIJAGNOSTIČKE
VIZUALIZACIJE
Pored kliničkog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda
dijagnostičke vizualizacije, kao što su:
• radiografija (RTG),
• ultrzvučno snimanje kolena,
• magnetnu rezonancu (MR) zgloba kolena ili
• artroskopiju
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 13

14. FIZIKALNA TERAPIJA
 Elektroterapija
 TENS (transkutana elektro-neuro stimulacija)
 Interferentne struje ili "ukrštene struje"
 Elektrostimulacija
 Laser
 Magnetoterapija (EMP)
 Krioterapija
 Kineziterapija
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 14

15. PROGRAM REHABILITACIJE
 Faza I
Trajanje: 0 do 1 sedmice nakon
povrede
Cilj prve faze je da se smanji otok,
održi sposobnost da se ojača
koleno i da može da se savije
koleno do malo preko 90 stepeni.
 Faza II
Trajanje: Između 1. i 2. sedmice
nakon povrede
Cilj faze 2 je da se eliminiše otok
kolena i da se postigne potpuni,
normalan raspon pokreta u zglobu.
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 15

16. PROGRAM REHABILITACIJE
 Faza III
Trajanje: Između 2. i 3. sedmice
nakon povrede
Cilj faze 3 programa rehabilitacije
povređenog meniskusa je da se
obezbedi pun obim pokreta u
kolenu, povrati normalna jačina, sa
mogućnošću izvođenja punog
čučnja i da se započne povratak
trčanju i normalnom treningu.
 Faza IV
Trajanje: Između 3. i 5. sedmice
nakon povrede
Cilj faze 4 je da se obezbedi puna
snaga, obim pokreta i izdržljivost
mišića po povratku na sportski
trening i ograničeno igranje
utakmica ili takmičenje.
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 16

17. UVOĐENJE U TRENAŽNI PROCES
Tokom rehabilitacije treba voditi računa da se svaka vrsta treninga
primenjuje na odgovarajući način, kako bi oporavak bio što uspešniji.
Trening je jedna veoma kompleksna aktivnost, koja u zavisnosti od
sadržaja ima uticaj na različite motoričke sposobnosti u organizmu.
Postoje različite vrste treninga, čija primena zavisi od cilja koji se želi
postići tim treningom. Vrste treninga koje se primenjuju u procesu
rehabilitacije nakon povrede meniskusa su: trening snage, trening
propriocepcije, trening pokretljivnosti.
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 17

18. PRIMER VEŽBI
U programu rehabilitacije povređenog meniskusa primenjuju se vežbe statičkog i
dinamičkog jačanja i stabilizacije kolena, vežbe istezanja i vežbe za bolju pokretljivost
kolena. Najpre se primenjuju statičke vežbe, prvo bez opterećenja, a zatim sa
opterećenjem. Akcenat se stavlja na jačanje M. QUADRICEPS FEMORIS-a, zadnje
lože natkolenice i jačanje lista. Vežbe mogu da se izvode u sedećem, ležećem
položaju na leđima, stomaku i na boku, stojećem položaju. Zbog toga je važno
pravovremeno započeti sa vežbama, koje imaju bitnu ulogu u osposobljavanju
sportiste za vršenje fizičke aktivnosti nakon povrede. Takođe, značajno je i kod
povređenih osoba (kod kojih je to moguće), da se sprovede program vežbi i pre
operativnog zahvata, jer se na taj način postiže određena spremnost koštano-
mišićnog sistema na mirovanje nakon operacije i sprečava se atrofija mišića.
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 18

19. ZAKLJUČAK
Tema ovog rada je bila uvođenje u trenažni proces posle povrede
meniskusa, sa naglaskom na period rehabilitacije, trenažni proces i
vežbe, kojima se sportista vraća u stanje potpunog oporavka posle
povrede meniskusa kolena.
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 19

20. KRAJ Marina Đuričić
12/12/2016 ZAVRŠNI RAD 20