TROMBOZA & EMBOLIJA - pojam, vrste tromboze, vrste tromba, posledice tromboze, vrste embolija.

1. TROMBOZA
Radio: Miljan Miky Zlatković
Radio: Miljan Miky Zlatković

2. • Tromboza predstavlja formiranje krvnog ugruška (tromba) unutar krvnog
suda, što za posledicu ima delimičnu ili nepotpunu opstrukciju, pa samim
tim dolazi do poremećaja u krvotoku unutar napadnutog krvnog suda.
• Tromboza može biti arterijska & venska.

3. Faze formiranje tromba
• I faza: Na zidu krvnog suda prvo se talože trombociti i leukociti, i
nagomilavanjem oni formiraju začetak tromba. Taj proces se naziva
AGLUTINACIJA, trombociti i leukociti se međusobno slepljuju i tada
nastaje AGLUTINACIONI ili BELI TROMB.

4. • II faza: Nakon nekog izvesnog vremena ti aglutinirani trombociti i leukociti
se razdvajaju na delove i stvaraju uslove za proces koagulacije krvi, pa samim
tim dolazi do uvećava začetka tromba. Na već aglutinirane trombe se talože
sada fibrinski konci i eritrociti procesom koagulacije i tromb se uvećava i tada
postaje KOAGULACIONI ili CRVENI TROMB.

5. VIRHOVLJEVA TRIJADA
• Postoje 3 neposredna uslova za formiranje tromba (mora da postoje bar 2
faktora da bi tromb nastao). A to su:
- Oštećenje krvnog suda (toksini, infekcije);
- Uspored krvotok – kod dugotrajnog leženja u postelji;
- Hiperkoaguabilnost krvi – povećana gustina.

6. FIZIOLOŠKA KOAGULACIJA
• Krv normalno koaguliše jedino van krvnog suda, kada se zid krvnog suda ošteti pa
ugrušak sanira oštećeni zid krvnog suda i sprečava dalji gutitak krvi. Kada se ošteti zid
krvnog suda, faktori koagulacije aktiviraju stvaranje enzima tromboplastina, koji aktivira
protrombin, on se kasnije pretvara u trombin, koji tečni fibrinogen (iz krvne plazme) pretvara u
polučvrste fibrinske konce – fibrin, koji formira mrežicu oko koje se talože elementi iz
krvnog suda i formira se ugrušak. Koagulum predstavlja čvrstu elastičnu masu koagulisane
krvi.
fibrinski konci

7. ARTERIJSKA TROMBOZA
• Po poreklu može biti akutna i hronična. Kada se tromb otkine i krene da
pluta i dođe do mesta gde se arterije račvaju, tu se zaustavlja i dovodi do
stenoze i opstrukcije.
• U 85% slučajeva arterijska tromboza je kardijalnog porekla (aritmije,
aneurizma srca...), a u 10% ekstrakardijalnog porekla.

8. VENSKA TROMBOZA
• Venska tromboza predstavlja formiranje tromba – krvnog ugruška
(koaguluma) u površinskim ili dubinskim venama. Venska oboljenja spadaju u
najmasovnija oboljenja savremenog čoveka.

9. VRSTE TROMBA
• U početku tromb predstavlja ispupčenje koje je vezano za zid krvnog suda.
Ako je tromb veći onda je samo njegova glava vezana za zid krnog suda, a
rep slobodno pliva kroz krvotok. Taj tromb zauzima samo jedan periferni
deo krvnog suda i naziva se PARIJENTALNI TROMB. Taj tromb se
obično formira u srcu i većim krvnim sudovima.
• Ako se tromb formira, i raste, u malim krvnim sudovima može najčešće
dovesti do potpunog začepljenja krvnog suda – opturacija, pa se taj ugrušak
(koagulum) naziva OPTURACIONI TROMB.

10. ISHOD TROMBOZE
• Posledica tromboze zavisi od mesta gde se formirao koagulum, i od toga da li je tromb
parijetalni ili opturacioni.
• Parijetalni tromb delimično začepi krvni sud, što uzrokuje smanjenje protoka
krvi i samim tim dolazi do ishemije tkiva koje taj krvni sud ishranjuje.
• Opturacioni tromb začepi potpuno krvni sud, pa kako ga potpuno začepi nema
protoka krvi kroz taj krvni sud i dolazi do infarkta.

11. • Najteža posledica tromboze jeste ako se deo tromba, ili ceo tromb, otkine, ili
samo glava se otkine, i tako slobodan pluta kroz venski ili arterijski krvotok
on može doći do bilo kog organa, da ga začepi, i tada nastaje EMBOLIJA!

12. EMBOLIJA
• Embolija predstavlja zaživotno prenošenje različitih materija (čestica) –
embolusa krvnim ili limfnim putem na mestu formiranja ili na mestu ulaska u
telu. Zalepljenje tog embolusa u nekom sudu izaziva cirkulatorne poremećaje,
i na mestu embolijskog začepljenja formiraju se ishemijska ognjišta, tj.
fokusna nekroza.

13. • Poreklo embolusa može biti van tela ili iz samog organizma. To mogu biti:
čvrste, tečne & gasovite materije, pigmenti, ćelije, paraziti, bakterije,
mirkotrombi i makrotrombi, kapljice masti i ulja, mahurići gasova i vazduha,
strana tela itd... Embolija može biti: trombna, masna & vazdušna embolija.

14. TROMBNA EMBOLIJA
• Trombna embolija predstavlja najzastupljeniju vrstu embolije, kada deo
tromba ili ceo tromb se otkine sa zida krvnog suda, pluta arterijskim ili
venskim krvnom sudu, embolijski se začepi i dovodi najčešće do infarkta.
• Trombna plućna embolija trombom je jedna od najzastupljenijih u
obdukcionom materijalu. Taj tromb je porklom iz butne vene ili vene u
podkolenici.

15. MASNA EMBOLIJA
• Masna embolija, ili adipozna embolija, nastaje kada je tromb zapravo masna
kap, koja može da nastane prilikom preloma kostiju, ili prilikom pogrešnog
parenteralnog davanja leka, kada se na grešku (ŠTO NIKAKO NE SME DA
SE DESI) intravenski da uljani rastvor.

16. VAZDUŠNA EMBOLIJA
• Vazdušna embolija, ili gasna embolija, nastaje kada u krvotok prodre
određena količina vazduha (najmanje 100 – 150 cm3). Nastaje prilikom
ronjenja i tada je plućna vazdušna embolija, ili može nastati kada zjapi
otvorena velika vena prilikom povređivanja, najčešće na vratu, pa vena sama
po sebi „usisava“ vazduh iz okoline i tada nastaje embolija.
plućna embolija