• Откриће микроскопапроменило је човеков
поглед на свет.
• Енглески научник Роберт Хук усавршио је
микроскоп у 17. веку.
• Године 1665, посматрајући танак пресек
коре храста (плуте), уочио је шестоугаоне
коморице које су му личиле на манастирске
собе.
• Те коморице назвао је ћелије ( латинска
реч cella = мала соба).
• Откриће ћелије је једно од најважнијих
открића у науци.
• Сва жива бића су грађена од ћелија.
4.
Ћелија
Ћелија је основнајединица грађе и функције
сваког живог бића.
ВЕЛИЧИНА:
• микроскопска – не могу се видети голим
оком.
• ретко макроскопска – могу се видети голим
оком (јајна ћелија, јаје, мешак наранџе....)
ОБЛИК – зависи од функције:
- лоптаст, плочаст, цеваст, коцкаст, вретенаст,
звездаст....
Основни делови ћелијесу:
1. ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА - штити, обавија и
обликује ћелију и она је селективно пропустљива
(бира шта улази у ћелију, а шта излази из ћелије).
2. ЦИТОПЛАЗМА – пихтијаста маса, састоји се
углавном од воде (80% вода + соли, шећери,
беланчевине, масти, витамини...).
3. ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ – телашца у цитоплазми;
свака има своју улогу (нпр. за дисање, за исхрану, за
излучивање, за размножавање...).
4. ЈЕДРО
- главна ћелијска органела - “мозак ћелије” јер
управља свим процесима у ћелији;
- у њему се налази наследни материјал.
У зависности одприсуства једра у ћелијама неког
организма постоје:
ПРОКАРИОТИ
- организми чије су ћелије без организованог једра
- ћелије код којих је једров материјал присутан у
цитоплазми, али није обавијен једровом мембраном
- нпр. ћелије бактерија немају организовано једро.
ЕУКАРИОТИ
- организми чије су ћелије са организованим једром
- ћелије код којих је наследни материјал обавијен
једровом мембраном називају.
МИТОХОНДРИЈЕ – “плућа”ћелије
- само у еукариотским ћелијама;
- двострука мембрана и сопствена ДНК у облику
прстена
- ћелијска органела за дисање (у њима се одвија
процес ћелијског дисања – сагоревање шећера
у присуству кисеоника и ослобађање енергије)
- ћелије којима треба више енергије (нпр.
мишићне ћелије) имају и више митохондрија.
Ћелијски делови карактеристичниза биљну
ћелију:
1. ЋЕЛИЈСКИ ЗИД – изграђен је од целулозе.
Додатно штити ћелију и даје јој чврстину.
2. ВАКУОЛА – резервоар воде и хране; даје
чврстину биљној ћелији.
3. ХЛОРОПЛАСТИ – органеле у којима се налази
зелени пигмент хлорофил; омогућавају
аутотрофан начин исхране тј. фотосинтезу
(исхрану биљке).
22.
ХЛОРОПЛАСТИ – органелеза исхрану.
- код аутотрофних организама;
- селективно пропустиљива мембрана и сопствена ДНК у облику
прстена;
- у њима се врши процес ФОТОСИНТЕЗЕ – биљка сама себи
ствара храну;
- садрже зелени пигмент ХЛОРОФИЛ, који упија Сунчеву
енергију и омогућава фотосинтезу.
23.
ВАКУОЛЕ у биљнимћелијама
- резервоари воде и соли;
- врше притисак на ћелијски зид и обезбеђују
чврстину и облик ћелије.
24.
ВАКУОЛЕ у животињскимћелијама
ХРАНЉИВЕ ВАКУОЛЕ код праживотиња
(једноћелијских организама) служе за варење хране.
25.
ВАКУОЛЕ у животињскимћелијама
КОНТРАКТИЛНЕ
ВАКУОЛЕ код
праживотиња
(једноћелијских
организама) служе за
излучивање -
избацивање вишка
воде.