SlideShare a Scribd company logo
Evolucija i teorija evolucije
-osnovni koncepti i problemi-
Zašto je teško razumeti evoluciju?
Filozofsko – filozofija nauke i naučna metodologija
Psihološko - problem razumevanja procesa evolucije
- emocije, strah, uteha,...
Civilizacijsko – problem tradicije i etička pitanja
PITANJA:
Šta je nauka?
Sistem saznavanja i objašnjenja realnog sveta koji nas
okružuje
Metodološki naturalizam – prihvatljiva su samo ona
objašnjenja i hipoteze koja se zasnivaju na prirodnim
uzrocima
Teorija evolucije je nauka
 Naučni metod
- Prepoznavanje činjenica u
prirodi i uočavanje
pravilnosti (obrazaca) koji ih
povezuju
- Identifikovanje procesa koji
objašnjavaju uočen obrazac
 Darvin
- Sakupljanje činjenica i
obrazac promenljivosti
(evolucije)
- Formulisanje procesa
(mehanizama) koji leže u
osnovi evolucionih
promena živih bića
→ prirodna selekcija
Naučni elementi teorije evolucije
Hipotetičko-deduktivni metod uveden u biologiju
- biologija više nije samo deskriptivna
- hipoteze i testiranje (opovrgljivost)
1. iskaz (činjenica) – reproduktivni potencijal
2. iskaz (činjenica) – konstantna brojnost populacije
prva dedukcija – BORBA ZA OPSTANAK
Koncepcija prirodne selekcije
3. iskaz (činjenica) – individualna varijabilnost
druga dedukcija – PRIRODNA SELEKCIJA
Kako je došao do koncepcije prirodne
selekcije?
 1838. Darvin pročitao Esej o
populacionom principu Tomasa
Maltusa (Thomas Malthus, 1766-
1834)
 Ključ za prirodnu selekciju
 Prirodni svet je svet borbe
“Teorija” specijalne kreacije
 Pretpostavke (“činjenice”):
 vrste se ne menjaju kroz vreme
 vrste su stvorene nezavisno
jedna od druge
 vrste su kreirane nedavno
 Proces koji je odgovoran za ovakav
“obrazac”:
 nadprirodan, delo božje
promisli
Teološka objašnjenja:
- ne mogu se testirati
- zasnivaju se isključivo na
religijskom verovanju
Nenaučne “teorije”
 Nemaju observacione posledice
koje se mogu testirati
 Ne mogu se opovrgnuti
Npr. možemo li naučno testirati postojanje Boga?Pitanje boga je isključivo na terenu filozofije.
Npr. Kantova dedukcija:
teološka premisa: Bog je savršeno biće, čovek nije
Iskaz 1: čovek je stvorio boga
Iskaz 2: bog je stvorio čoveka
I dedukcija: savršeniji je onaj koji stvara savršenstvo →
čovek je savršeniji od boga
Premisa: bog je savršeno biće
II dedukcija: bog ne može postojati jer ne može biti manje
savršeno biće od čoveka
 Sve na svetu ima svoj uzrok.
 Beskonačnom regresijom u uzrocima iste vrste, morate
doći do primarnog uzroka i nazvaćete ga Bog.
 Dolazite na pitanja na koje nemate odgovor – “Ko je
kreirao Kreatora?”
 Vilijam Okam (14. vek) – postojanje Boga se može
“demonstrirati” isključivo verom.
 Tertulijan (2. vek) – Credo quia absurdum!
Argument o
primarnom uzroku
svega
Filozofski uslovi za nastanak i razumevanje
teorije evolucije
Napuštanje 2 osnovna filozofska pojma:
2. Preformacionizam
(osnova svih finalističkih i ortogenetskih teorija)
1. Tipološko mišljenje
(diskontinuitet tipova)
Tipološko mišljenje (esencijalizam)
 Pojmovi “eidos” (Platon) i “essences” (T. Akvinski)
predstavljaju formalno filozofsko kodifikovanje ovog načina
mišljenja.
“Stalne nepromenljive “ideje” na kojima počiva opažena
raznovrsnost jedine su stvarne i trajne” (Platon)
Aristotelova razrada – varijabilnost predstavlja odstupanje od
“prirodnog stanja” (eidosa) → dominantna filozofija u
prirodnim naukama do 19. veka.
- Nepromenljiva suština “tipova”
(vrsta)
- Potpuni diskontinuitet između
pojedinačnih eidosa (tipova)
Eidos (tip) je stvaran,
varijabilnost je iluzija
Preformacionizam
 Jedinka minijatura se nalazi u gametu
(najčešće spermatozoidu) i tokom razvića se
samo uvećava.
 Termin “evolucija” nastao iz takve ideje o
razvijanju.
 Prenet iz ontogeneze u kasnijem kontekstu
“filogeneza” značio je razvijanje već
postojećeg plana.
 Evolucija ne dovodi do stvarnih promena
već predstavlja sazrevanje imanentnih
sposobnosti.
 Razvoj “tipa” = razvoj jedinke
homunculus
Antiesencijalizam (populaciono mišljenje)
- ključni element evolucione biologije
 Esencijalizam izvrnut naglavačke:
 Varijabilnost je stvarna, prosečan tip je apstrakcija
 Ne postoje dve identične jedinke
 Prosečan tip je statistička apstrakcija, jedinke su
stvarne
 Individualna varijabilnost je “pokretač” evolucije
Šta je evolucija???
Definicija ??
 Biološka evolucija predstavlja procese
progresivnih promena u genetičkim i/ili
ontogenetskim sistemima koje su primarno
zasnovane na izmenjenim interakcijama
populacija i životnih sredina.
-Genetička struktura populacije (geni, hromozomi)
-Rekombinacije i sistem ukrštanja,
-Regulacija ekspresije gena, epigenetičke promene,
-Ekološki parametri populacije (veličina pop., odnos polova,
uzrasna struktura, itd.)
Zašto je teško razumeti evoluciju?
Problem jedinke !!!!
Formiranje evolucione misli (1.)
 Uloga Zeitgeist-a u formiranju naučne misli.
 Uloga prethodnih znanja u formiranju teorija.
Pre-Sokratovska filozofija:
-materijalisti (prirodni fenomeni prate uzroke koje
čovek može razumeti)
-4 elementa: vatra, vazduh, voda, zemlja
-Anaksimander (6. vek p.n.e.) – prvi evolucionista
-živa bića nastaju iz elemenata mulja,
-čovek je nastao od životinja neke druge vrste.
-Empedokle (5. vek p.n.e.) – dve sile prirode: ljubav i mržnja,
-tokom vladavine ljubavi, delovi životinja se izdižu iz zemlje i
slobodno kombinuju (opstaju samo neki monstrumi).
Sokrat i Platon – idealistička filozofija
- Apstraktni principi leže ispod stvarnosti.
- Uočljivi objekti su samo nesavršene kopije perfektnih
apstrakcija.
- Iz ove filozofije proizilazi esencijalizam.
Formiranje evolucione misli (2.)
Formiranje evolucione misli (3.)
 Do 17. veka tri razloga za uspon evolucionizma:
 Sazrevanje naučnog načina razmišljanja
 Francis Bacon (1561 – 1626) – metod indukcije
 René Decartes (1596 – 1650) – metod dedukcije
 Francesco Redi (1626 – 1698) – eksperiment
 Industrijska revolucija u zap. Evropi u 18. veku.
 Francuska revolucija (1789 – 1799)
 Prva genetička teorija, ideje o embriologiji i poreklu vrsta (kao
nerazdvojivi procesi)
 Umesto monada – PARTIKULE koje se parno spajaju
(homologne), a partikula jednog roditelja može biti
dominantna!
 Postoji stabilnost vrsta, ali nastaju rase kao udaljavanje od
originalnog dizajna (slučajni događaji utiču na partikule)
 Ako se isto ponavlja kroz generacije i sredina je povoljna, rase
mogu postati nove vrste (pseudonim dr Bauman)
 Čak se dotiče i principa prirodne selekcije, ali ne prepoznaje je
kao mehanizam za formiranje novih vrsta (samo u kontekstu
eliminacije)
Pierre-Louis Moreau de Maupertuis
(1698 – 1759)
Prirodna teologija
Adaptacije su imale centralno mesto u Prirodnoj
teologiji (argument koji se poziva na promisao,
engl. argument from design)
William Paley
(1743 – 1805)
Patrick Matthew (1790 – 1874)
 Pre-darvinista koji je razumeo prirodnu selekciju
 Anticipirao Darvinovu koncepciju
 Ne postoji suštinska razlika između varijeteta i vrsta!
 Ako čovek može napraviti varijete za nekoliko godina,
priroda može produkovati nove vrste tokom miliona
godina.
Jean Baptiste Pierre Antoine De Monet De Lamarck
(1744 – 1829)
 1778: Flora Francuske
 1789: Botaničko odeljenje
Prirodnjačkog muzeja
 1793: Profesor inferiornih životinja
 1809: Zoološka filozofija
Kako je Lamark postao evolucionista?
Rešenje problema izumiranja
vrsta
EVOLUCIJA
Proučavanje fosila mekušaca
Rekonstrukcija evolucionih
linija
Kako je Lamark objašnjavao evoluciju?
- uzroci evolucije-
Veliki lanac bića (lestvica prirode,
scala naturae):
od jednostavnog do složenog
(urodjeni potencijal).
Potreba da se ostane prilagođen na
promenljivu životnu sredinu
(insistiranje na ponašanju
životinja).
- Uniformitarizam (geol.) →
gradualizam (biologija)
Koraci u evoluciji po Lamarkovoj teoriji
organizmi
promena sredine
nove potrebe organizama
promena PONAŠANJA
nove strukture (organi)
pokreti u telesnim tečnostima
modifikacije tkiva
NASLEĐIVANJE
STEČENIH OSOBINA
Zašto je vredno pominjati Lamarka?
 Prva koherentna teorija evolucije.
 Shvatanje evolucije kao
kontinuiranog procesa.
 Prvi istakao da su promene
životne sredine uzrok evolucije.
 Uloga ponašanja u evoluciji
životinja.
 Nasleđivanje “izvan gena”
(epigenetika).
Charles Robert Darwin (1809 – 1882)
 Rođen: 12. februar 1809.
 Umro: 19. april 1882.
 Studije:
 1826. Edinburg (medicina)
 1828-1831. Kembridž
(bogoslovija)
Putovanje Biglom
 od 27.12.1831.
 do 22.10.1836.
Kada je postao
evolucionista?
 Juli 1837: Transmutacije
vrsta
 1844. godina: Prva šira
skica teorije evolucije
Zašto je čekao sa objavljivanjem teorije
evolucije?
 Objavljivanje knjiga iz geologije (tri
knjige 1830-1833)
 Materijalističko objašnjenje postanka
vrsta
 primer: R.Čembers Ostaci prirodne
istorije stvaranja
 Rad na Ciripedijama
 Strah od osude
Zašto je ipak objavio svoju teoriju?
 1858 - pismo Alfreda Rasela
Volasa (Alfred Russel Wallace):
O tendenciji varijeteta da se
beskonačno udaljavaju od
originalnog tipa.
24. novembar 1859.
prvo izdanje
Prvi prevod na
srpski jezik
- 1878. god.
Osnovni elementi Darvinove teorije
evolucije (1.)
 ZAJEDNIČKO POREKLO
- Hipoteza da biološke vrste
divergiraju od zajedničkih
predaka.
- Svi oblici života se mogu
prikazati u obliku stabla sa
brojnim granama.
- Hipotezu je verifikovao brojnim
podacima iz biogeografije,
paleontologije, anatomije,
sistematike i embriologije.
Ovo se danas tretira kao osnovni
“dokaz” evolucije.
Osnovni elementi Darvinove teorije
evolucije (2.)
 POPULACIONA PROMENA (antiesencijalizam)
- Evolucija - pretvaranje varijacija unutar populacije u razlike
između populacija.
- Potvrdu ove hipoteze nalazio je u radu engleskih
oplemenjivača životinja.
Osnovni elementi Darvinove teorije
evolucije (3.)
 GRADUALIZAM
- Hipoteza da razlike između vrsta
nastaju akumulacijom malih
naslednih promena tokom dugih
intervala vremena.
- PRIRODA NE PRAVI
SKOKOVE
- Postulirao je postojanje
PRELAZNIH OBLIKA kao
verifikaciju ove hipoteze
Tiktaalik 375 mya
Archaeopteryx 150-155 mya
Osnovni elementi Darvinove teorije
evolucije (4.)
 PRIRODNA SELEKCIJA.
- Najznačajniji evolucioni
mehanizam jer se njome može
objasniti evolucija adaptivnih
osobina.
- Osobine koje nazivamo
ADAPTACIJAMA evoluiraju
jer su u POPULACIJAMA
promene u učestalostima
STANJA OSOBINA posledica
njihovih različitih uticaja na
PREŽIVLJAVANJE i
REPRODUKCIJU.
“Otkrivanje Mendela” (1900)
Gregor Johann Mendel
(1822 - 1884)
“Eksperimenti na biljnim hibridima”
(1865)
Mendelisti Osnovne karakteristike:
-diskontinuirana varijabilnost,
-sve evolucione promene nastaju
velikim mutacijama,
-prirodna selekcija je nedelotvoran
mehanizam.
“Mutaciona teorija” Hugo de Vries (1901)
Hugo De Vries
(1848-1935)
William Bateson
(1861-1926)
Biometričari
Osnovna karakteristika: kontinuirana
varijabilnost i prirodna selekcija.
Predstavnici: Karl Pearson (1857-1936),
Frank Raphael Walter Weldon (1860-1906) i
većina taksonoma i ekologa.
Karl Pearson
(1857-1936)
Raphael Weldon
(1860-1906)
Ronald Aylmer Fisher (1890-1962)
 integrisao Mendelove elemente u
objašnjenje kontunuirane
varijabilnosti
Raspodela osobine
fenotip
učestalost
fenotip
učestalostučestalost
fenotip
n gena (po 2 alela)
(2n+1) fenotipskih klasa
distribucija sve
bolja
aproksimacija
kontinuirane
(normalne)
Sintetička teorija evolucije
 integracija mendelističke genetike i
prirodne selekcije koja deluje na
kontinuiranu varijabilnost
 nastala u periodu 1936 - 1947
Theodosius Dobzhansky
(1902 – 1975) Sewall Wright
(1889 - 1988)
JBS Haldane
(1892 – 1964)
Georg Gaylord Simpson
(1902 - 1984)
Ernst Mayr
(1904 - 2005)

More Related Content

What's hot

Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacijeHromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
Ena Horvat
 
Specijacija.pdf
Specijacija.pdfSpecijacija.pdf
Specijacija.pdf
Ivana Damnjanović
 
Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
Ivana Damnjanović
 
6. Postanak vrsta i teorije specijacije
6. Postanak vrsta i teorije specijacije6. Postanak vrsta i teorije specijacije
6. Postanak vrsta i teorije specijacije
ltixomir
 
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
ltixomir
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
Ivana Damnjanović
 
Teorije evolucije
Teorije evolucijeTeorije evolucije
Teorije evolucije
Ivana Damnjanović
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
Kristina Franka
 
Raznovrsnost zivog sveta
Raznovrsnost zivog svetaRaznovrsnost zivog sveta
Raznovrsnost zivog sveta
Tanja Jovanović
 
Geološka doba
Geološka dobaGeološka doba
Geološka doba
Ena Horvat
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Ena Horvat
 
Uvod u ekologiju
Uvod u ekologijuUvod u ekologiju
Uvod u ekologiju
Tanja Jovanović
 
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanja
Ivana Damnjanović
 
Filogenetska klasifikacija
Filogenetska klasifikacijaFilogenetska klasifikacija
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
ltixomir
 
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Ivana Damnjanović
 
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čovekaPoreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
Ivana Damnjanović
 
Osnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanjaOsnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanja
Olivera Lučić
 
Preci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čovekaPreci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čoveka
Ena Horvat
 

What's hot (20)

Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacijeHromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
Hromozomaska osnova nasleđivanja, nasleđivanje vezano za pol, rekombinacije
 
Specijacija.pdf
Specijacija.pdfSpecijacija.pdf
Specijacija.pdf
 
Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
6. Postanak vrsta i teorije specijacije
6. Postanak vrsta i teorije specijacije6. Postanak vrsta i teorije specijacije
6. Postanak vrsta i teorije specijacije
 
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Teorije evolucije
Teorije evolucijeTeorije evolucije
Teorije evolucije
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
 
Raznovrsnost zivog sveta
Raznovrsnost zivog svetaRaznovrsnost zivog sveta
Raznovrsnost zivog sveta
 
Geološka doba
Geološka dobaGeološka doba
Geološka doba
 
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.
 
Uvod u ekologiju
Uvod u ekologijuUvod u ekologiju
Uvod u ekologiju
 
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanja
 
Filogenetska klasifikacija
Filogenetska klasifikacijaFilogenetska klasifikacija
Filogenetska klasifikacija
 
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
 
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
 
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čovekaPoreklo i istorijski razvoj čoveka
Poreklo i istorijski razvoj čoveka
 
Osnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanjaOsnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanja
 
Preci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čovekaPreci današnjeg čoveka
Preci današnjeg čoveka
 

Viewers also liked

Tanja populaciona vezbe
Tanja populaciona vezbeTanja populaciona vezbe
Tanja populaciona vezbe
metodicar4
 
Gmo petnica eseb
Gmo petnica esebGmo petnica eseb
Gmo petnica eseb
metodicar4
 
Synthetic biology misevic
Synthetic biology misevicSynthetic biology misevic
Synthetic biology misevic
metodicar4
 
Tanja populaciona novo
Tanja populaciona novoTanja populaciona novo
Tanja populaciona novo
metodicar4
 
Vakcinacija prezentacija
Vakcinacija prezentacijaVakcinacija prezentacija
Vakcinacija prezentacija
metodicar4
 
Kičmenajci
KičmenajciKičmenajci
Kičmenajci
Ivana Damnjanović
 
Biodiverzitet
BiodiverzitetBiodiverzitet
Biodiverzitet
Ivana Damnjanović
 
Sistem organa za disanje-kičmenjaci
Sistem organa za disanje-kičmenjaciSistem organa za disanje-kičmenjaci
Sistem organa za disanje-kičmenjaci
Ivana Damnjanović
 
Građa skeleta
Građa skeletaGrađa skeleta
Građa skeleta
Ivana Damnjanović
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
Ivana Damnjanović
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
Ivana Damnjanović
 
Mahovine
MahovineMahovine
Нивои организације биолошких система
Нивои организације  биолошких системаНивои организације  биолошких система
Нивои организације биолошких система
Dragana Kosovac
 
основне разлике између биљака, гљива и животиња
основне разлике између биљака, гљива и животињаосновне разлике између биљака, гљива и животиња
основне разлике између биљака, гљива и животиња
Dragana Kosovac
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
Ivana Damnjanović
 
Nacionalni parkovi
Nacionalni parkoviNacionalni parkovi
Čulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanjeČulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanje
Ena Horvat
 
Skeletni sistem
Skeletni sistemSkeletni sistem
Skeletni sistem
Ivana Damnjanović
 
Biocenoze mora
Biocenoze moraBiocenoze mora
Biocenoze mora
Ivana Damnjanović
 
Oboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistemaOboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistema
Ivana Damnjanović
 

Viewers also liked (20)

Tanja populaciona vezbe
Tanja populaciona vezbeTanja populaciona vezbe
Tanja populaciona vezbe
 
Gmo petnica eseb
Gmo petnica esebGmo petnica eseb
Gmo petnica eseb
 
Synthetic biology misevic
Synthetic biology misevicSynthetic biology misevic
Synthetic biology misevic
 
Tanja populaciona novo
Tanja populaciona novoTanja populaciona novo
Tanja populaciona novo
 
Vakcinacija prezentacija
Vakcinacija prezentacijaVakcinacija prezentacija
Vakcinacija prezentacija
 
Kičmenajci
KičmenajciKičmenajci
Kičmenajci
 
Biodiverzitet
BiodiverzitetBiodiverzitet
Biodiverzitet
 
Sistem organa za disanje-kičmenjaci
Sistem organa za disanje-kičmenjaciSistem organa za disanje-kičmenjaci
Sistem organa za disanje-kičmenjaci
 
Građa skeleta
Građa skeletaGrađa skeleta
Građa skeleta
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Mahovine
MahovineMahovine
Mahovine
 
Нивои организације биолошких система
Нивои организације  биолошких системаНивои организације  биолошких система
Нивои организације биолошких система
 
основне разлике између биљака, гљива и животиња
основне разлике између биљака, гљива и животињаосновне разлике између биљака, гљива и животиња
основне разлике између биљака, гљива и животиња
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
 
Nacionalni parkovi
Nacionalni parkoviNacionalni parkovi
Nacionalni parkovi
 
Čulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanjeČulni sistem-ponavljanje
Čulni sistem-ponavljanje
 
Skeletni sistem
Skeletni sistemSkeletni sistem
Skeletni sistem
 
Biocenoze mora
Biocenoze moraBiocenoze mora
Biocenoze mora
 
Oboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistemaOboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistema
 

Similar to Uvod u teoriju evolucije stojkovic b.

еволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docxеволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docx
HarunyahyaSerbian
 
основна филозофска питања и подручја истраживања
основна филозофска питања и подручја истраживањаосновна филозофска питања и подручја истраживања
основна филозофска питања и подручја истраживања
filozofskaazbuka
 
Mirce elijade
Mirce elijadeMirce elijade
Mirce elijade
sofijaseminarski
 
Предмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptxПредмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptx
SenkaTodorovic
 
Биодиверзитет и систематика
Биодиверзитет и систематикаБиодиверзитет и систематика
Биодиверзитет и систематика
Violeta Djuric
 
филозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпиристафилозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпириста
filozofskaazbuka
 
jjjSociologija fdua
jjjSociologija fduajjjSociologija fdua
jjjSociologija fdua
Darko Vlajkovic
 
Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji
Jana Stojanovic
 
однос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науциоднос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науци
filozofskaazbuka
 
космолошки период
космолошки периодкосмолошки период
космолошки период
filozofskaazbuka
 
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisi
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisiRadivoje pešić-predavanja-i-zapisi
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisi
MECAYU
 
име и појам филозофије
име и појам  филозофијеиме и појам  филозофије
име и појам филозофије
filozofskaazbuka
 
томас хобс
томас хобстомас хобс
томас хобс
filozofskaazbuka
 
Tema 1.
Tema 1.Tema 1.
Tema 1.
A. D.
 
Uvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologijaUvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologija
Nikola Arsic
 
Extra religija
Extra religijaExtra religija
Extra religija
masterski
 
1. увод у екологију
1. увод у екологију1. увод у екологију
1. увод у екологију
BobMark8
 

Similar to Uvod u teoriju evolucije stojkovic b. (20)

еволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docxеволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docx
 
основна филозофска питања и подручја истраживања
основна филозофска питања и подручја истраживањаосновна филозофска питања и подручја истраживања
основна филозофска питања и подручја истраживања
 
Mirce elijade
Mirce elijadeMirce elijade
Mirce elijade
 
Teorija evolucije
Teorija evolucijeTeorija evolucije
Teorija evolucije
 
Teorija evolucije
Teorija evolucijeTeorija evolucije
Teorija evolucije
 
Teorija evolucije
Teorija evolucijeTeorija evolucije
Teorija evolucije
 
Предмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptxПредмет филозофије и филозофска питања.pptx
Предмет филозофије и филозофска питања.pptx
 
Биодиверзитет и систематика
Биодиверзитет и систематикаБиодиверзитет и систематика
Биодиверзитет и систематика
 
филозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпиристафилозофуја британских емпириста
филозофуја британских емпириста
 
jjjSociologija fdua
jjjSociologija fduajjjSociologija fdua
jjjSociologija fdua
 
Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji
 
однос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науциоднос филозофије према миту, религији, уметности и науци
однос филозофије према миту, религији, уметности и науци
 
космолошки период
космолошки периодкосмолошки период
космолошки период
 
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisi
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisiRadivoje pešić-predavanja-i-zapisi
Radivoje pešić-predavanja-i-zapisi
 
име и појам филозофије
име и појам  филозофијеиме и појам  филозофије
име и појам филозофије
 
томас хобс
томас хобстомас хобс
томас хобс
 
Tema 1.
Tema 1.Tema 1.
Tema 1.
 
Uvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologijaUvod 7. antropologija
Uvod 7. antropologija
 
Extra religija
Extra religijaExtra religija
Extra religija
 
1. увод у екологију
1. увод у екологију1. увод у екологију
1. увод у екологију
 

More from metodicar4

18 izlucivanje.ppt
18 izlucivanje.ppt18 izlucivanje.ppt
18 izlucivanje.ppt
metodicar4
 
Hibrid
HibridHibrid
Hibrid
metodicar4
 
Hibridni model
Hibridni modelHibridni model
Hibridni model
metodicar4
 
Zloupotreba drustvenih mreza
Zloupotreba drustvenih mrezaZloupotreba drustvenih mreza
Zloupotreba drustvenih mreza
metodicar4
 
Coronavirus
CoronavirusCoronavirus
Coronavirus
metodicar4
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
metodicar4
 
Vukovi dani i biologija
Vukovi dani i biologijaVukovi dani i biologija
Vukovi dani i biologija
metodicar4
 
Tribina o pravcima razvoja
Tribina o pravcima razvojaTribina o pravcima razvoja
Tribina o pravcima razvoja
metodicar4
 
Igrarije
IgrarijeIgrarije
Igrarije
metodicar4
 
Aska nagrada
Aska nagradaAska nagrada
Aska nagrada
metodicar4
 
2018 4. predavanje alg evolucija i klasifikacija za marinu
2018 4. predavanje alg   evolucija i klasifikacija za marinu2018 4. predavanje alg   evolucija i klasifikacija za marinu
2018 4. predavanje alg evolucija i klasifikacija za marinu
metodicar4
 
Paleozoik
PaleozoikPaleozoik
Paleozoik
metodicar4
 
Geos i bios (1)
Geos i bios (1)Geos i bios (1)
Geos i bios (1)
metodicar4
 
Zloupotreba
ZloupotrebaZloupotreba
Zloupotreba
metodicar4
 
Metode
MetodeMetode
Metode
metodicar4
 
Citologija i histologija
Citologija i histologijaCitologija i histologija
Citologija i histologija
metodicar4
 
Erazmus+ programi prilika
Erazmus+ programi  prilikaErazmus+ programi  prilika
Erazmus+ programi prilika
metodicar4
 
Uvodetwining
UvodetwiningUvodetwining
Uvodetwining
metodicar4
 
Prezentacija geografija engleski cas
Prezentacija geografija engleski casPrezentacija geografija engleski cas
Prezentacija geografija engleski cas
metodicar4
 
Presentation by maryam saifi (1)
Presentation by maryam saifi (1)Presentation by maryam saifi (1)
Presentation by maryam saifi (1)
metodicar4
 

More from metodicar4 (20)

18 izlucivanje.ppt
18 izlucivanje.ppt18 izlucivanje.ppt
18 izlucivanje.ppt
 
Hibrid
HibridHibrid
Hibrid
 
Hibridni model
Hibridni modelHibridni model
Hibridni model
 
Zloupotreba drustvenih mreza
Zloupotreba drustvenih mrezaZloupotreba drustvenih mreza
Zloupotreba drustvenih mreza
 
Coronavirus
CoronavirusCoronavirus
Coronavirus
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
 
Vukovi dani i biologija
Vukovi dani i biologijaVukovi dani i biologija
Vukovi dani i biologija
 
Tribina o pravcima razvoja
Tribina o pravcima razvojaTribina o pravcima razvoja
Tribina o pravcima razvoja
 
Igrarije
IgrarijeIgrarije
Igrarije
 
Aska nagrada
Aska nagradaAska nagrada
Aska nagrada
 
2018 4. predavanje alg evolucija i klasifikacija za marinu
2018 4. predavanje alg   evolucija i klasifikacija za marinu2018 4. predavanje alg   evolucija i klasifikacija za marinu
2018 4. predavanje alg evolucija i klasifikacija za marinu
 
Paleozoik
PaleozoikPaleozoik
Paleozoik
 
Geos i bios (1)
Geos i bios (1)Geos i bios (1)
Geos i bios (1)
 
Zloupotreba
ZloupotrebaZloupotreba
Zloupotreba
 
Metode
MetodeMetode
Metode
 
Citologija i histologija
Citologija i histologijaCitologija i histologija
Citologija i histologija
 
Erazmus+ programi prilika
Erazmus+ programi  prilikaErazmus+ programi  prilika
Erazmus+ programi prilika
 
Uvodetwining
UvodetwiningUvodetwining
Uvodetwining
 
Prezentacija geografija engleski cas
Prezentacija geografija engleski casPrezentacija geografija engleski cas
Prezentacija geografija engleski cas
 
Presentation by maryam saifi (1)
Presentation by maryam saifi (1)Presentation by maryam saifi (1)
Presentation by maryam saifi (1)
 

Uvod u teoriju evolucije stojkovic b.

  • 1. Evolucija i teorija evolucije -osnovni koncepti i problemi-
  • 2. Zašto je teško razumeti evoluciju? Filozofsko – filozofija nauke i naučna metodologija Psihološko - problem razumevanja procesa evolucije - emocije, strah, uteha,... Civilizacijsko – problem tradicije i etička pitanja PITANJA:
  • 3. Šta je nauka? Sistem saznavanja i objašnjenja realnog sveta koji nas okružuje Metodološki naturalizam – prihvatljiva su samo ona objašnjenja i hipoteze koja se zasnivaju na prirodnim uzrocima
  • 4. Teorija evolucije je nauka  Naučni metod - Prepoznavanje činjenica u prirodi i uočavanje pravilnosti (obrazaca) koji ih povezuju - Identifikovanje procesa koji objašnjavaju uočen obrazac  Darvin - Sakupljanje činjenica i obrazac promenljivosti (evolucije) - Formulisanje procesa (mehanizama) koji leže u osnovi evolucionih promena živih bića → prirodna selekcija
  • 5. Naučni elementi teorije evolucije Hipotetičko-deduktivni metod uveden u biologiju - biologija više nije samo deskriptivna - hipoteze i testiranje (opovrgljivost) 1. iskaz (činjenica) – reproduktivni potencijal 2. iskaz (činjenica) – konstantna brojnost populacije prva dedukcija – BORBA ZA OPSTANAK Koncepcija prirodne selekcije 3. iskaz (činjenica) – individualna varijabilnost druga dedukcija – PRIRODNA SELEKCIJA
  • 6. Kako je došao do koncepcije prirodne selekcije?  1838. Darvin pročitao Esej o populacionom principu Tomasa Maltusa (Thomas Malthus, 1766- 1834)  Ključ za prirodnu selekciju  Prirodni svet je svet borbe
  • 7. “Teorija” specijalne kreacije  Pretpostavke (“činjenice”):  vrste se ne menjaju kroz vreme  vrste su stvorene nezavisno jedna od druge  vrste su kreirane nedavno  Proces koji je odgovoran za ovakav “obrazac”:  nadprirodan, delo božje promisli Teološka objašnjenja: - ne mogu se testirati - zasnivaju se isključivo na religijskom verovanju
  • 8. Nenaučne “teorije”  Nemaju observacione posledice koje se mogu testirati  Ne mogu se opovrgnuti Npr. možemo li naučno testirati postojanje Boga?Pitanje boga je isključivo na terenu filozofije. Npr. Kantova dedukcija: teološka premisa: Bog je savršeno biće, čovek nije Iskaz 1: čovek je stvorio boga Iskaz 2: bog je stvorio čoveka I dedukcija: savršeniji je onaj koji stvara savršenstvo → čovek je savršeniji od boga Premisa: bog je savršeno biće II dedukcija: bog ne može postojati jer ne može biti manje savršeno biće od čoveka
  • 9.  Sve na svetu ima svoj uzrok.  Beskonačnom regresijom u uzrocima iste vrste, morate doći do primarnog uzroka i nazvaćete ga Bog.  Dolazite na pitanja na koje nemate odgovor – “Ko je kreirao Kreatora?”  Vilijam Okam (14. vek) – postojanje Boga se može “demonstrirati” isključivo verom.  Tertulijan (2. vek) – Credo quia absurdum! Argument o primarnom uzroku svega
  • 10. Filozofski uslovi za nastanak i razumevanje teorije evolucije Napuštanje 2 osnovna filozofska pojma: 2. Preformacionizam (osnova svih finalističkih i ortogenetskih teorija) 1. Tipološko mišljenje (diskontinuitet tipova)
  • 11. Tipološko mišljenje (esencijalizam)  Pojmovi “eidos” (Platon) i “essences” (T. Akvinski) predstavljaju formalno filozofsko kodifikovanje ovog načina mišljenja. “Stalne nepromenljive “ideje” na kojima počiva opažena raznovrsnost jedine su stvarne i trajne” (Platon) Aristotelova razrada – varijabilnost predstavlja odstupanje od “prirodnog stanja” (eidosa) → dominantna filozofija u prirodnim naukama do 19. veka. - Nepromenljiva suština “tipova” (vrsta) - Potpuni diskontinuitet između pojedinačnih eidosa (tipova) Eidos (tip) je stvaran, varijabilnost je iluzija
  • 12. Preformacionizam  Jedinka minijatura se nalazi u gametu (najčešće spermatozoidu) i tokom razvića se samo uvećava.  Termin “evolucija” nastao iz takve ideje o razvijanju.  Prenet iz ontogeneze u kasnijem kontekstu “filogeneza” značio je razvijanje već postojećeg plana.  Evolucija ne dovodi do stvarnih promena već predstavlja sazrevanje imanentnih sposobnosti.  Razvoj “tipa” = razvoj jedinke homunculus
  • 13. Antiesencijalizam (populaciono mišljenje) - ključni element evolucione biologije  Esencijalizam izvrnut naglavačke:  Varijabilnost je stvarna, prosečan tip je apstrakcija  Ne postoje dve identične jedinke  Prosečan tip je statistička apstrakcija, jedinke su stvarne  Individualna varijabilnost je “pokretač” evolucije
  • 15. Definicija ??  Biološka evolucija predstavlja procese progresivnih promena u genetičkim i/ili ontogenetskim sistemima koje su primarno zasnovane na izmenjenim interakcijama populacija i životnih sredina. -Genetička struktura populacije (geni, hromozomi) -Rekombinacije i sistem ukrštanja, -Regulacija ekspresije gena, epigenetičke promene, -Ekološki parametri populacije (veličina pop., odnos polova, uzrasna struktura, itd.)
  • 16. Zašto je teško razumeti evoluciju? Problem jedinke !!!!
  • 17. Formiranje evolucione misli (1.)  Uloga Zeitgeist-a u formiranju naučne misli.  Uloga prethodnih znanja u formiranju teorija. Pre-Sokratovska filozofija: -materijalisti (prirodni fenomeni prate uzroke koje čovek može razumeti) -4 elementa: vatra, vazduh, voda, zemlja -Anaksimander (6. vek p.n.e.) – prvi evolucionista -živa bića nastaju iz elemenata mulja, -čovek je nastao od životinja neke druge vrste. -Empedokle (5. vek p.n.e.) – dve sile prirode: ljubav i mržnja, -tokom vladavine ljubavi, delovi životinja se izdižu iz zemlje i slobodno kombinuju (opstaju samo neki monstrumi).
  • 18. Sokrat i Platon – idealistička filozofija - Apstraktni principi leže ispod stvarnosti. - Uočljivi objekti su samo nesavršene kopije perfektnih apstrakcija. - Iz ove filozofije proizilazi esencijalizam. Formiranje evolucione misli (2.)
  • 19. Formiranje evolucione misli (3.)  Do 17. veka tri razloga za uspon evolucionizma:  Sazrevanje naučnog načina razmišljanja  Francis Bacon (1561 – 1626) – metod indukcije  René Decartes (1596 – 1650) – metod dedukcije  Francesco Redi (1626 – 1698) – eksperiment  Industrijska revolucija u zap. Evropi u 18. veku.  Francuska revolucija (1789 – 1799)
  • 20.  Prva genetička teorija, ideje o embriologiji i poreklu vrsta (kao nerazdvojivi procesi)  Umesto monada – PARTIKULE koje se parno spajaju (homologne), a partikula jednog roditelja može biti dominantna!  Postoji stabilnost vrsta, ali nastaju rase kao udaljavanje od originalnog dizajna (slučajni događaji utiču na partikule)  Ako se isto ponavlja kroz generacije i sredina je povoljna, rase mogu postati nove vrste (pseudonim dr Bauman)  Čak se dotiče i principa prirodne selekcije, ali ne prepoznaje je kao mehanizam za formiranje novih vrsta (samo u kontekstu eliminacije) Pierre-Louis Moreau de Maupertuis (1698 – 1759)
  • 21. Prirodna teologija Adaptacije su imale centralno mesto u Prirodnoj teologiji (argument koji se poziva na promisao, engl. argument from design) William Paley (1743 – 1805)
  • 22. Patrick Matthew (1790 – 1874)  Pre-darvinista koji je razumeo prirodnu selekciju  Anticipirao Darvinovu koncepciju  Ne postoji suštinska razlika između varijeteta i vrsta!  Ako čovek može napraviti varijete za nekoliko godina, priroda može produkovati nove vrste tokom miliona godina.
  • 23. Jean Baptiste Pierre Antoine De Monet De Lamarck (1744 – 1829)  1778: Flora Francuske  1789: Botaničko odeljenje Prirodnjačkog muzeja  1793: Profesor inferiornih životinja  1809: Zoološka filozofija
  • 24. Kako je Lamark postao evolucionista? Rešenje problema izumiranja vrsta EVOLUCIJA Proučavanje fosila mekušaca Rekonstrukcija evolucionih linija
  • 25. Kako je Lamark objašnjavao evoluciju? - uzroci evolucije- Veliki lanac bića (lestvica prirode, scala naturae): od jednostavnog do složenog (urodjeni potencijal). Potreba da se ostane prilagođen na promenljivu životnu sredinu (insistiranje na ponašanju životinja). - Uniformitarizam (geol.) → gradualizam (biologija)
  • 26. Koraci u evoluciji po Lamarkovoj teoriji organizmi promena sredine nove potrebe organizama promena PONAŠANJA nove strukture (organi) pokreti u telesnim tečnostima modifikacije tkiva NASLEĐIVANJE STEČENIH OSOBINA
  • 27. Zašto je vredno pominjati Lamarka?  Prva koherentna teorija evolucije.  Shvatanje evolucije kao kontinuiranog procesa.  Prvi istakao da su promene životne sredine uzrok evolucije.  Uloga ponašanja u evoluciji životinja.  Nasleđivanje “izvan gena” (epigenetika).
  • 28. Charles Robert Darwin (1809 – 1882)  Rođen: 12. februar 1809.  Umro: 19. april 1882.  Studije:  1826. Edinburg (medicina)  1828-1831. Kembridž (bogoslovija)
  • 29. Putovanje Biglom  od 27.12.1831.  do 22.10.1836.
  • 30. Kada je postao evolucionista?  Juli 1837: Transmutacije vrsta  1844. godina: Prva šira skica teorije evolucije
  • 31. Zašto je čekao sa objavljivanjem teorije evolucije?  Objavljivanje knjiga iz geologije (tri knjige 1830-1833)  Materijalističko objašnjenje postanka vrsta  primer: R.Čembers Ostaci prirodne istorije stvaranja  Rad na Ciripedijama  Strah od osude
  • 32. Zašto je ipak objavio svoju teoriju?  1858 - pismo Alfreda Rasela Volasa (Alfred Russel Wallace): O tendenciji varijeteta da se beskonačno udaljavaju od originalnog tipa.
  • 34. Prvi prevod na srpski jezik - 1878. god.
  • 35. Osnovni elementi Darvinove teorije evolucije (1.)  ZAJEDNIČKO POREKLO - Hipoteza da biološke vrste divergiraju od zajedničkih predaka. - Svi oblici života se mogu prikazati u obliku stabla sa brojnim granama. - Hipotezu je verifikovao brojnim podacima iz biogeografije, paleontologije, anatomije, sistematike i embriologije. Ovo se danas tretira kao osnovni “dokaz” evolucije.
  • 36. Osnovni elementi Darvinove teorije evolucije (2.)  POPULACIONA PROMENA (antiesencijalizam) - Evolucija - pretvaranje varijacija unutar populacije u razlike između populacija. - Potvrdu ove hipoteze nalazio je u radu engleskih oplemenjivača životinja.
  • 37. Osnovni elementi Darvinove teorije evolucije (3.)  GRADUALIZAM - Hipoteza da razlike između vrsta nastaju akumulacijom malih naslednih promena tokom dugih intervala vremena. - PRIRODA NE PRAVI SKOKOVE - Postulirao je postojanje PRELAZNIH OBLIKA kao verifikaciju ove hipoteze Tiktaalik 375 mya Archaeopteryx 150-155 mya
  • 38. Osnovni elementi Darvinove teorije evolucije (4.)  PRIRODNA SELEKCIJA. - Najznačajniji evolucioni mehanizam jer se njome može objasniti evolucija adaptivnih osobina. - Osobine koje nazivamo ADAPTACIJAMA evoluiraju jer su u POPULACIJAMA promene u učestalostima STANJA OSOBINA posledica njihovih različitih uticaja na PREŽIVLJAVANJE i REPRODUKCIJU.
  • 39. “Otkrivanje Mendela” (1900) Gregor Johann Mendel (1822 - 1884) “Eksperimenti na biljnim hibridima” (1865)
  • 40. Mendelisti Osnovne karakteristike: -diskontinuirana varijabilnost, -sve evolucione promene nastaju velikim mutacijama, -prirodna selekcija je nedelotvoran mehanizam. “Mutaciona teorija” Hugo de Vries (1901) Hugo De Vries (1848-1935) William Bateson (1861-1926)
  • 41. Biometričari Osnovna karakteristika: kontinuirana varijabilnost i prirodna selekcija. Predstavnici: Karl Pearson (1857-1936), Frank Raphael Walter Weldon (1860-1906) i većina taksonoma i ekologa. Karl Pearson (1857-1936) Raphael Weldon (1860-1906)
  • 42. Ronald Aylmer Fisher (1890-1962)  integrisao Mendelove elemente u objašnjenje kontunuirane varijabilnosti
  • 43. Raspodela osobine fenotip učestalost fenotip učestalostučestalost fenotip n gena (po 2 alela) (2n+1) fenotipskih klasa distribucija sve bolja aproksimacija kontinuirane (normalne)
  • 44. Sintetička teorija evolucije  integracija mendelističke genetike i prirodne selekcije koja deluje na kontinuiranu varijabilnost  nastala u periodu 1936 - 1947 Theodosius Dobzhansky (1902 – 1975) Sewall Wright (1889 - 1988) JBS Haldane (1892 – 1964) Georg Gaylord Simpson (1902 - 1984) Ernst Mayr (1904 - 2005)