Врсте културе
• ВИСОКА(ЕЛИТНА) КУЛТУРА
• тежња ка остварењу хуманистичких и етичко-естетских идеала
– настала у просветитељској филозофији
– односи се на духовну културу и уметничко стваралаштво
– дела чија је вредност општепризната
– производ специфичних човекових одлика које су цењене у
друштву – интелигенција, дух, таленат, ...
– култура која оплемењује разум ослобођен предрасуда - за њу је
свакодневица одбојан појам
– настаје само за одабране (елиту) и представља статусни симбол
(?)
– масу треба васпитавати, образовати и чинити је племенитијом
НАРОДНА КУЛТУРА
– насталау руралним локалним заједницама
– аутори најчешће непознати, ствараоци су истовремено и
публика
– изражава животна искуства припадника одређене заједнице
– усклађена с природним животним и радним ритмовима
– преноси се с колена на колено и тако постаје традиционална
– нпр. народне песме и игре, бајке и епови, ношње, рукотворине,
итд.
6.
Најважнији облици:
1. Навика(лични и друштвени аспект) – устаљен начин
понашања људи који им даје сигурност
2. Обичај – устаљени облик колективног понашања који има
виши степен обавезности (постоје и одређени облици
санкција за њихово непоштовање) и везан је за
делатности у заједници које имају практичан значај
3. Традиционални морал – двострука природа морала:
друштвена вредност и правило понашања (морални
кодекс) - традиционални морал заснива се на ауторитету
обичаја, традиције и њиховом редовном понављању
МАСОВНА КУЛТУРА
• културакоја има обележја масовне производње и потрошње,
односно тржишни карактер
– настаје у индустријском друштву (стандардизација, серијска
производња)
– производ је масовних медија (штампа, радио, телевизија,
интернет) ...
– ... али и потрошачког друштва, урбанизације, развоја
општег образовања, бирократизације друштвеног живота,
вишка слободног времена и сл.
– пропагира осредњост – свима је разумљива, не захтева
интелектуални напор (пасиван потрошач)
– намењена је широкој публици (филмови, ТВ серије, музика,
књиге) - испразна забава
– ствара услове за развој тоталитарног друштва
– ипак, у њеном окриљу настају и уметничка дела, а знање
постаје приступачније
9.
Основне карактеристике масовнекултуре:
1. тежња ка смањењу социјалних и културних разлика у друштву
(демократична је – доступна свима)
2. тежња ка што већој масовности
3. интернационализација културних вредности
4. комерцијализација културних вредности и творевина
5. репродуктивни, а све мање продуктивни карактер културе
масовног друштва
10.
• Кич –безвредна уметничка дела
• Шунд - дословно: трице, прње, отпадак, безвредно дело
- кич у књижевности
ПОПУЛАРНА КУЛТУРА
• односисе на исте садржаје као и масовна култура, али је различит став према
тим садржајима
• усмерена ка мноштву људи с циљем да буде прихваћена (као и масовна
култура)
• нема негативну конотацију као масовна култура (култура-роба; публика - маса)
• потрошачи нису пасивни примаоци културне понуде, већ индивидуе са
сопственим укусом, вољом и способношћу расуђивања
• Џон Фиск: популарна култура је самосвојна креација обичних људи, а не нешто
што се намеће одозго
Поткултура
- култура посебнегрупе унутар друштва
- не доводи у питање доминантну културу, преузима њене елементе и
даје им нова значења
- разликује се у домену вредности, норми, образаца понашања,
стварања и употребе симбола
- формира се на основу узраста, етничке припадности, вероисповести,
сексуалног опредељења, сличног укуса (нпр.музика, мода)
– отпор стилом
(хакери, бајкери,
панкери, јапи култура,
хипстери и сл.)
15.
• Контракултуре суу супротности са владајућим вредностима друштва –
друштвена патологија (наркоманија, криминал, проституција и сл.) или
отворено супоростављање естаблишменту (хипи покрет, панк, анархо,
андерграунд култура и сл.)
