Јездовић Филип

1. БИОСФЕРА
ФИЛИП ЈЕЗДОВИЋ IV-1
ЕШ ,,НАДА ДИМИЋ“

2. БИОСФЕРА
 Састоји се од горњег дела (литосфера), подручја воде
(хидросфера) и слоја ваздуха (атмосфера)
 Колико је до сада познато, Земља је једино место на
којем постоји живот. Животни облици чине биосферу
планета. Сматра се да је развој биосфере на Земљи
започео пре од прилике 3.5 милијарди година.
 Животне заједнице(биоми) настањују готово целу
површину Земље, од врло ретко насељених арктичких и
антарктичких подручја, до густо насељених подручја око
Екватора

3. БИОСФЕРА
 Сви земаљски организми живе у биосфери, и сви делови
планете у којој постоји живот припадају биосфери.
 Појединци који припадају истој врсти и живе у истој
области називају се ПОПУЛАЦИЈА, а скуп различитих
популација које живе заједно у једној области назива се
ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА.

4. ОСНОВНИ ПРОЦЕСИ
ОДРЖАВАЊА БИОСФЕРЕ
 Биогеохемијски циклуси
 Кружење угљеника
 Кружење кисеоника и азота
 Кружење воде

5.  У биосфери се обједињују сви степени организације
живог света тако да она представља врхунски биолошки
систем.
 Одликује се специфичном структуром, која се огледа у
одређеном просторном распореду екосистема:
 ХОРИЗОНТАЛНОМ
 ВЕРТИКАЛНОМ

6. ХОРИЗОНТАЛАН И
ВЕРТИКАЛАН РАСПОРЕД
 Хоризонтални распоред екосистема одређен је, пре
свега, климатским условима. Идући од Екватора према
половима, може се уочити извесна правилност у
распореду различитих екосистема на обе Земљине
полулопте
 Вертикални распоред екосистема на копну у складу са
хоризонталним распоредом екосистема од Екватора ка
половима. Од подножја планинских врхова температура
опада и мења се клима, па се у складу са тим смењују и
екосистеми. Тако се лишћарске и четинарске шуме
смењују ливадама и пашњацима а планинске тундре као
и зона вечног леда налазе се на врховима планине.

7. ПРИРОДНЕ
ЗОНЕ

8. САВАНЕ
 Саване су травнате заједнице тропског и суптропског
поднебља, са ретким дрвећем и грмљем, које се
биогеографски простиру између области ТРОПСКИХ
КИШНИХ ШУМА и ПУСТИЊА.
 На пространим афричким равницама смењују се два
годишња доба. Лето је кишовито и влажно. Тада се
савана зелени од високе траве и олисталог дрвећа.
 Зима је веома топла и без падавина, па је све суво. Тада
дрвеће збацује лишће а траве се суше и прелазе у фазу
мировања, која траје до следећег лета

9. САВАНЕ

10. ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ
 Тропска кишна шума је вегетацијски облик који се среће
само у тропским климатским подручјима. За све ове шуме
је карактеристичан густи, високи ,,кров“ од лишћа и врло
богата флора и фауна.
 Не постоји период вегетацијског мировања.

12. ПУСТИЊЕ
 Пустиња је подручје (биом) које услед велике оскудице
влаге има слабо развијену вегетације. Иако су пустиње
најпознатије по одржавању веома мало живота, оне
заправо пружају уточиште многим живим бићима која
обично остају сакривена (посебно током дневног светла)
како би сачувала влагу. Приближно једну трећину
Земљиног континента чине пустиње

13. ПУСТИЊЕ(ОАЗЕ)
 На ретким местима у пустињи јављају се оазе у којима
има воде
 Пустиње делимо на: ергови(песковите), хамаде
(камените), серири (шљунковите)

14. ПУСТИЊЕ

15. СУПТРОПСКЕ СРЕДОЗЕМНЕ
ШУМЕ
 Средоземна или медитеранска вегетација је биом који се
развија у умереним и суптропским климатским условима,
која карактеришу сува лета и благе кишовите зиме.
Екорегиони овог биома обухватају специфичне шуме и
жбунасте екосистеме распрострањене на свим
континентима изузев Антарктика.

16. СУПТРОПСКЕ СРЕДОЗЕМНЕ
ШУМЕ
 Пет је географски одвојених целина са средоземном
вегетацијом:
1. Област Медитерана
2. Калифорнија у С.Америци
3. Средишњи делови Чилеа у Ј.Америци
4. Капска област у јужној Африци
5. Југозападне области Аустралије

18. СТЕПЕ
 Степе су области обрасле ниском травом, веома су
плодне и углавном се употребљавају за узгој аграрних
биљака.
 Степе су распрострањене у областима ниже надморске
висине.
 Највеће степе се налазе у Русији, од Валајског побрђа до
Црног мора. Травне формације су без много дрвећа.
Другачије се могу назвати и ПРЕРИЈЕ (С.Америка),
пампаси (Ј.Америка), пусте (Панонска низија).

19. СТЕПЕ

20. ТУНДРЕ
 Последње области ослобођене од леда, а суседне
савременим леденим покривачима припадају биому
ТУНДРИ.
 У тундри се налазе биљке малих димензија, дрвенастих
биљака има, попут неких врста бреза и патуљастих врба,
али се често не виде од зељасте вегетације.

21. ТУНДРЕ

22. ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ
 Поларне пустиње су простори са годишњом количином
падавина мањом од 250 милиметара и средњом
температуром најтоплијег месеца мањом од 10⁰С.
 Поларне пустиње на Земљи покривају скоро 5 милиона
квадратних километара и већином су равнице с каменом
или шљунковитом подлогом.
 У тим пустињама истакнута обележја су снежне дине које
се обично јављају у подручјима где су падавине локално
обилније.
 Температурне разлике у поларним пустињама често
прелазе тачку мржњења воде.

24. ШУМЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА
 После тропских шума, шуме умереног појаса имају
најразноврснији животињски свет. Шуме умереног појаса
припадају подручјима која добијају много кише, али нису
превише врућа или хладна.
 Највеће овакве шуме налазе се у северној хемисфери, у
појасу северно од субтропских предела.

26. ЕКОЛОГИЈА
 У новије доба човек са убрзаним технолошким развојем и
драматичним порастом броја становништва немилице
троши природне ресурсе и нарушава станишта како
биљкама и животињама тако и самом себи.
 Многе организације свесне опасности по Планету боре се
колико могу не би ли сачували тренутно стање од даљег
пропадања.

27. ЕКОЛОГИЈА
 Загађење мора, океана и река
 Глобално загревање атмосфере, климатске промене
 Уништавање вегетације и шума
 Исцрпљавању минералних и других извора
 Изумирању многих биљних и животињских врста