kopneni ekosistemi

2. Шума је сложена биљна заједница или биогеоценоза (екосистем) шумског
дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе.
Основни делови шуме као екосистема су:
-земљиште
-ваздух
-шумска животна заједница
-геолошка подлога
Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много
других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама.
Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној
међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.
Без обзира на то што је највећи број становника шуме специјализован за живот у
различитим спратовима, сви они су међусобно чврсто повезани у јединство које се
назива шума.

3. У односу на главне врсте дрвећа које изграђују шуме, у нашем поднебљу разликују се :

4. ЛИШЋАРСКЕ ЗИМЗЕЛЕНЕ ШУМЕ
На Балканском полуострву, лишћарске зимзелене шуме су најбоље представљене илирским шумама
на обали Јадранског мора.
У изворном облику, илирске шуме имају јасно изражену спратовност:
Спрат високог дрвећа (храст црника, пињол, алепски бор, штиглиц, пух, ветрушка)
Спрат ниског дрвећа и жбунова (мирта, планика, тршља, зелентарка, црни кос, цврчак)
Приземни спрат (приморска слезница, тетивка, шпарога, зимзелена ружа, пругасти смук, блавор)
Уништавањем лишћарских зимзелених шума настала су три ступња деградације:
Први ступањ су макије (жбунови 2-4 m).
Други ступањ су гариге (лаванда, жуква, жалфија, рузмарин).
Трећи ступањ су камењари или антропогене пустиње.

5. ЛИШЋАРСКЕ ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ
Лишћарске листопадне шуме се развијају у условима умереноконтиненталне климе.
У овом подручју владају умерено топла лета и умерено хладне зиме.
Неповољан зимски период са снегом и јаким мразевима различити чланови биоценозе
преживљавају на различите начине..
Код нас се разликује неколико основних типова лишћарских листопадних шума:
У најтоплијим јужним пределима налазе се светле и топле ситнолисне листопадне шуме
које изграђују црни граб и белограбић.
У централним и источним деловима,где су лета доста топла и сува,развијају се
крупнолисне храстове листопадне шуме које изграђују сладун,цер,китњак и медунац.
У средишњим деловима планина где су лета свежа простиру се листопадне букове
шуме.
Поред великих низијских река простиру се – поплавне низијске шуме.

6. ЧЕТИНАРСКЕ ЗИМЗЕЛЕНЕ ШУМЕ
Четинарске зимзелене шуме се развијају у полувлажним пределима
са тропском и суптропском климом,
као и на планинама у умереном топлотном појасу (предели са планинском климом).
Главне врсте дрвећа које граде ове шуме су различити борови, смрче,
јеле, кедрови и дуглазије.
Зимзелене четинарске шуме имају релативно једноставну структуру. У њима се разликују
Спрат високог дрвећа,спрат ниских жбунова и спрат зељастих биљака.

7. ЗНАЧАЈ ШУМА
За опстанак планете Земљевелики значај имају шуме.
Непосредна и највећа корист шума је производња кисеоника.
На иницијативу Генералне скупштине европске конфедерације
пољопривреде из 1971. године, у свету се 21. март обележава
као Светски дан шума. Ту иницијативу прихватила је
Организација уједињених нација за храну и пољоприврду .
После пустиња, најзаступљенији копнени екосистеми су шуме. Оне
заузимају 28% површине Земље и по својим особинама се разликују од
осталих екосистема.
Значај шума за опстанак живота илуструје и чињеница да
је кенијска еколошкиња Вангари Матха и 2004. добила Нобелову награду
за мир, која је први пут додељена у области заштите животне средине.
Оснивање покрета „Зелени појас“ за спашавање афричких шума је између
осталих и њена заслуга; у оквиру тог покрета, она је организовала
сиромашне жене Африке („шумаре без дипломе“), које су од 1974. године
до данас засадиле 30 милиона стабала, да би спречиле ширење
пустињског појаса.

8. УНИШТАВАЊЕ ШУМА
Шуме су неопходне за природну равнотежу и живот на Земљи. Оне су током
векова доста редуковане.
Људи обарају на милионе стабалакако би добили дрво за храну, да би се
грејали и изградили куће. Они, такође и крче велике просторе да би их
преобразили у оранице или у пашњаке за стоку. Тако су природни предели
постепено мењани и претварани у сеоска имања.
Данас су зоне дефорестације присутне нарочито у тропским шумама, али су
све шуме на свету угрожене. Свесне опасности, међународне организације,
као што су Светски фонд за природу (World Wildlife Fund, WWF), који за
амблем има панду, или Међународна унија за заштиту природе, труде се да
оживе програме заштите и очувања шума.