1
Лишћарске листопадне шуме
Вегетација
Лишћарскелистопадне шуме су распрострањене у умереној зони Северне Хемисфере и
то пре свега у областима које су више или мање под утицајем влажне океанске климе.
Зато су оне најбоље развијене у западној и средњој Европи (утицај Атлантског Океана),
источним деловима Кине, као и у западним деловима САД.
Лишћарске листопадне шуме су заједнице у којима преовлађује дрвеће и жбунови који
у хладно доба године, у јесен, збацују лишће и обавезно поседују одговарајућу заштиту
пупољака.
Општи климатски услови у областима лишћарских листопадних шума одређени су
следећим карактеристикама: најмање четири месеца у години имају средњу годишњу
температуру изнад 10 степени. Средња температура најтоплијег месеца креће се од 13
до 23 степена, а најхладнијег до - 6 степени.
Што се тиче падавина, које су иначе током године обилне, од посебног је значаја да
највећи део воденог талога падне управо за време топлог периода године. На тај начин
оптимални температурни услови поклапају се временски са периодом максималних
падавина што омогућава бујан развој листопадне вегетације.
Насупрот четинарским шумама које одликују листови у облику иглица, лишћарске
листопадне шуме имају широке и крупне листове.
Опадање лишћа код листопадног дрвећа у јесен, пред наступање зимског периода је
уствари прилагођеност на услове физиолошке суше који владају за време зиме.
Пупољци су покривени заштитним љуспама, а стабло и гране су заштићени дебелом
кором.
Код ових шума можемо разликовати два основна типа у вези са карактером светлосних
прилика које владају у слојевима испод спрата дрвећа.
Реч је о светлим и тамним лишћарским листопадним шумама. У тамне спадају букове
шуме, а у светле пре свега брезове.
2.
2
Слика букове шуме
Светлоснирежим одређују облик и величина листова, карактер грањања и густина
стабала.
Карактер светлосног режима у шуми од битног је значаја за развој зељасте вегетације.
У многим буковим шумама за време лета, услед слабе осветљености, готово у опште
нема биљака у приземним спратовима, док у светлим ситнолисним брезовим шумама
увек има довољно светлости за развој биљака у доњим спратовима.
Основни родови дрвећа који чине листопадне шуме су буква, храст, липа, јасен,
кестен...
Листопадне шуме могу бити чисте или мешовите. Чисте су најчешће изграђене од
букве (букове шуме) и храста (храстове шуме).
У мешовитим листопадним шумама могу постојати различите комбинације.
У вези са листопадом стоји и цветање листопадног лишћарског дрвећа. У рано пролеће
омогућено је успешно опрашивање ветром, док се код малог броја дрвећа опрашивање
врши помоћу инсеката.
Жиботињски свет лишћарских листопадних шума
Разноврстан животињски свет у лишћарским листопадним шумама у вези је са великим
бројем дрвећа и жбунова, повољним светлосним и температурним условима као и доста
кратким зимским периодом. Биоценоза листопадне шуме је веома разноврсна, обилује
пропланцима те зато пружа разноврсне и повољне услове за развој животињског света.
Важно је истаћи да листопадне шуме дају животињама обиље разноврсне хране.
Основна храна већине животиња су жиреви и друго семење биљака, нарочито лешник.
Жир је главна храна веверица, а и дивље свиње.
3.
3
Ту су јоши јелен, срна, рис, дивња мачка...
Од птица су заступљени детлићи, зебе, славуји, а од водоземаца су присутни шарени
даждевњак, крекетуша, шумска жаба и шумска крастава жаба.
Поред свих ових животиња многобројне су и различите врсте дневних и ноћних
лептирова, који нарочито настањују шумске пропланке.
Међу њима се по своме знчају истиче губар. Његове гусенице живе на листопадном
дрвећу и хране се лишћем при чему у годинама каламитета могу да нанесу шумама
огромну штету.
Губар
Од других биљоједих животиња листопадних шума треба навести зечеве, мишеве,
јелена, срну и многобројне птице којима листопадне шуме обилују.
Врло карактеристична животиња у овим шумама је обичан јеж који избегава сувише
густе шуме, те се најрадије задржава у светлим шумарцима и у шипражју. Његова храна
је врло разноврсна. Најрадије се храни инсектима и ситним глодарима (мишевима), али
и деловима биљака. Врло је користан јер уништава многе штетне инсекте.
Кртица која своје ходнике рије на шумским пропланцима једе кишне глисте, а осим
тога храни се и инсектима и њиховим ларвама.
Слепи мишеви се такође хране инсектима. Они су нарочито распрострањени у јужним
пределима листопадних шума.
4.
4
У проређеним листопаднимшумама Европе, на оним местима где се шума смењује са
ливадама и пропланцима живи твор који се, пре свега, храни ситним глодарима као и
гуштерима и жабама.
У листопадним шумама можемо пронаћи и видру која се храни најразноврснијим
приобалним слатководним животињама, а нарочито ситним рибама.
Од осталих грабљиваца у овим шумама се налазе и јазавац, мрки медвед, лисица и вук
али ове животиње нису строго везане за листопадне шуме, већ се налазе и у
четинарским као и степским и ливадским биоценозама.