Mendelova pravila nasleđivanja

1. Mendelova teorija nasleđivanja
Damnjanović Ivana

2. Gregor Mendel (1822 - 1884)
• Češki sveštenik, biolog, botaničar i
matematičar koji se smatra začetnikom
klasične genetike.

3. • Mendel je vršio kontrolisana ukrštanja između različitih sorti
(linija) baštenskog graška kod kojih je pratio određene
osobine.
• Njegovi eksperimenti na grašku trajali su osam godina i
zahvaljujući njima stvorene su prve predstave o osnovnim
principima nasleđivanja.
• Dotle se smatralo da se osobine potomaka ne mogu
predvideti jer se telesne tečnosti njihovih roditelja mešaju.

4. Kako su otkrivena pravila
nasleđivanja?
• Mendel je dokazao da svaki roditelj daje
potomstvu određene faktore-nasledne
jedinice, koje su kasnije nazvane GENI.
• Zaključio je da se te jedinice prenose kroz
generacije i da određuju pojedine osobine.

5. 
Mendel je pratio osobine (svojstva, karakteristike) koje se
alternativno ispoljavaju tj. na jedan od dva moguća načina
– npr. oblik zrna graška može da bude:
- okrugao ili
- naboran.
U zavisnosti od toga koliko se osobina prati ukrštanje može
biti:
- monohibridno, u kome se prati nasleđivanje jedne
osobine;
- dihibridno ako se posmatraju dve,
- trihibridno ili
- polihibridno ukrštanje, kada se istovremeno prati veći
broj osobina.

6. Monohibridno ukrštanje
• Mendel je ukrštao linije graška koje su se jasno
razlikovale po određenim osobinama.
• Imale su alternativne osobine-žuto ili zeleno zrno,
okruglo ili naborano, ljubičast ili beobeo cvet itd.
• Pratio je nasleđivanje date osobine kroz generacije-da
li se osobine gube ili zadržavaju, i u kojim odnosima
(proporcijama).

8. • Dva nasledna faktora za jednu osobinu se ne
spajaju niti mešaju, već ostaju tokom života
jedinke razdvajajući se pri formiranju
gameta.
• Odvajaju se slučajno pri čemu jedna polovina
gameta nosi jedan, a druga polovina drugi
faktor-PRAVILO RAZDVAJANJA.
• Svaki faktor može postojati u dva oblika
(aleli) koji su odgovorni za alternativne oblike
određene osobine.

9. Geni postoje u više različitih formi-alela

10. Aleli
• Genetičari upotrebljavaju određene simbole da bi ih
označili: sa A i a su ozačeni aleli gena za boju zrna
graška (isto slovo jer su u pitanju različiti oblici istog
gena).
• Kada postoje 2 alela oni se mogu javiti u potomstvu u
TRI različite kombinacije:
-AA
-aa
-Aa
Homozigoti-oba alela su identična
Heterozigoti-dva alela za istu osobinu su različita

11. XPParentalna
(roditeljska)
generacija
F1
Prva filijalna
(potomačka)
generacija
100% žutih
Druga filijalna
generacija
F2
X

12. • Mendel je zapazio da alel za zelenu boju nije
izgubljen u F1 generaciji iako se nije ispoljio.
• Ovo se odnosi i na ostale osobine koje je proučavao.
• Zaključak: ukoliko se dve različite varijante
naslednog faktora za istu osobinu (dva alela) nađu
kod iste jedinke, jedan će se ispoljiti, drugi neće.
Dominantni nasledni faktor – A
Određuje žutu boju zrna graška
Recesivni nasledni faktor – a
Određuje zelenu boju zrna graška

13. • Kod heterozigota će se ispoljiti onaj alel koji je
dominantan (A); recesivni alel (a) će ostati
prikriven.

14. XP:
AA aa
gameti
:
a aA A
F1 AaAa Aa Aa Aa
100% žutih
1. Pravilo
razdvajanja
naslednih faktora –
u gametogenezi
2. Pravilo nezavisnog
kombinovanja
naslednih faktora –
prilikom oplođenja

15. XF1:
Aa Aa
gameti: A a A a
F2: AA Aa Aa aa
75% žutih : 25% zelenih

16. Osobine su određena svojstva (odlike /
karakteristike) organizama. Osobine mogu biti:
• Morfološke
• Fiziološke
• Osobine u ponašanju
Skup svih osobina jednog organizma je
FENOTIP [fenos (gr.) – izgled]
Skup svih gena jednog organizma je
GENOTIP

17. MONOHIBRIDNO UKRŠTANJE
Primer: Kada se dva miša ukrste 15 potomaka je crno, 5
je smeđe.
Neka je B crno, b smeđe
Napravi dijagram ukrštanja:
Pošto su roditelji istog fenotipa (crni) a potomstvo se
javlja u dva fenotipa oba roditelja moraju biti
heterozigoti a crna boja je dominantna (15:5)
Bb x Bb
¾ B- (BB, Bb) crno : ¼ bb smeđe

18. 2. način: Jedan roditelj je recesivni homozigot
(bb), a drugi je heterozigot (Bb)
Bb x bb
½ Bb : ½ bb
1:1

19. Primer 2: parenjem crnog i smeđeg miša
dobijeno je 8 crnih i 8 smeđih potomaka.
-Dva fenotipa, podjednako zastupljena
-Jedan mora biti homozigot a drugi heterozigot
Bb x bb
½ Bb : ½ bb

20. Primer 3:
-Plave oči: aa (recesivni homozigot)
-Kestenjaste oči (Aa) heterozigot
-Očekivano potomstvo?
Aa x aa
½ aa : ½ aa
1:1

21. Primer 4:
-Čupavo krzno zamorca- R (dominantno)
-Glatko-r (recesivno)
-Sparivanjem nastaje 8 čupavih i 7 glatkih
potomaka
P: Rr x rr
F1: ½ Rr : ½ rr

22. -Ako bi se čupavi zamorac pario sa glatkim,
kakvo se potomstvo može očekivati?
P: Rr x Rr
F1: ¾ R-( RR, Rr) : ¼ rr
3 : 1

23. DIHIBRIDNO UKRŠTANJE
P: AABB x aabb
(okruglo, žuto seme) (naborano, zeleno)
G: AB Ab x ab ab
F1: AaBb (okruglo, žuto)
F1xF1 AaBb x AaBb
G: AB, Ab, aB, ab AB, Ab, aB, ab

24. F2:
M/Ž gameti AB Ab aB ab
AB AABB AABb AaBb AaBb
Ab AABb AAbb AaBb Aabb
aB AaBB AaBb aaBB aaBb
ab AaBb Aabb aaBb aabb
Okruglo, žuto
Okruglo, zeleno
Naborano, žuto
Naborano, zeleno