1. УВОД
Птице ( Авес ) су разред двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја.
Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда Theropoda, а најранија
позната птица из касне јуре је Аrchaeopteryx. Величином варирају од ситних
колибрија до крупних нојева. Постоји између 9 и 10 хиљада познатих врста птица
и најразноврснији су разред међу копненом кичмењацима.
Аrchaeopteryx
Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском,
висока стопа метаболизма, срце са две коморе и две предкоморе, лаган али јак
скелет. Многе приве имају предње удове развијене као крила којима могу летети,
иако су нојеви и неколико других, ендемичних врста изгубиле ту способност.
3
2. Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више
њих креће на миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене
животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем,
учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при
одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су
искључиво моногамне,друге претежно моногамне уз повремено парење са другим
јединкама. Друге врсте су полигамне или полиандричне. Јаја обично полажу у
гнезда где се она инкубирају и већина птица продужено време проводи у
подизању младих након њиховог излегања.
Људи искоришћавају птице као важан извор хране кроз лов и гајење. Неке врсте,
поготово певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су
заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до забаве.
Око 120 до 130 птичјих врста изумрело је као резултат људског деловања од 1600.
год, а пре тога још више. Данас многим врстама прети изумирање због деловања
људи и врше се напори како би се заштитиле.
Тигрица, један од популарних кућних љубимаца
4
3. МУШКИ РЕПРОДУКТИВНИ СИСТЕМ
Птичији репродуктивни тракт је веома јединствен и разликује се него код људи и
сисара.
Mужјак има два функционална
тестиса, облика пасуља, одмах изнад
бубрега. Ово је у супротности са
многим женкама код којих је у
функцији само леви јајник. Величина
тестиса расте како птица достиже
полну зрелост. Тестиси се увећавају
током сезоне парења и често мењају
боју- од жуте до беле, код већине
птица. Незрели или неактивни тестиси
су жуте боје због акумулације липида.
Током почетка развоја тестиси мењају
боју у белу због повећања величине симиниферус канала. Тестиси су покривениу
веома танком опном.Маса тестиса састоји се од бројних симиниферус канала.
Сперматозоиди се формирају у каналима. Формирање сперматозоида је брже код
птица у односу на сисаре.
Такође, тестиси производе мушки хормон, тестостерон. Овај хормон је веома
важан за подстицање раста мушког репродуктивног тракта, развоја секундарних
полних карактеристика, као што су понашање приликом удварања и агресивност,
затим развој кресте код петла...
Када сперма напусти тестисе, она путује кроз малу цев, познату као песеменик.
Она је веома мала код птица и није подељена у три дела, главу, тело и реп као
код сисара.
Сперма затим улази у семеновод, дугу уску цев која путује поред уретера и улази
у клоаку.
5
4. Семеновод је густо испуњен спермом за време сезоне парења. Потребно је од 1-
4 дана да сперма стигне од тестиса до краја дуктуса. Сперма сазрева у мушком
репродуктивном тракту.
Код папагаја главно место за складиштење сперме је семеновод. Код певачица
сперма се налази у "семеној кесици", у увијеној структури на крају семеновода..
Сперматозоид се састоји од акрозома, главе и репа. У акрозому се налази ензим
који омогућава сперматозоиду да продре у јајну ћелију.
Папагаји немају пенис. Они спајају своје клоаке и мужјак избаци сперму у женску
клоаку Неке врсте-нојеви, патке, гуске, лабудови, кокоши, ћурке имају пенис али
се он разликује него код сисара.
Кастрација мушких птица се сматра начином за сузбијање агресивног понашања.
Операција је сложенија него код сисара с обзиртом да се птичји тестиси налазе
унутар тела за ратлику од сисара код којих су тестиси смештени ван тела. Два
реза су неопходна да би сте уклонили тестисе, један са леве и један са десне
стране. Ова операција је тешка и не препоручује се за лечење агресивног
понашања птица.
6
5. НЕВЕРОВАТНИ РЕПРОДУКТИВНИ СИСТЕМ ЖЕНСКИХ ПТИЦА
Птичји женски репродуктивни систем еволуирао је током времена у сложену
структуру, јединствену за птице. Процес формирања и полагања јаја је једно од
многих чуда природе.
Као и код многих других женки, женски птичји
живот почиње са два јајника и јајаовода.
Међутим, код већине врста леви јајник и јајовод
расте брже, а десни је рудиментиран. Неки
сматрају да је ово прилагођавање помоћ при
летењу, како би се смањила тежина,
Након излегања, леви јајник садржи све ћелије
које ће јаје икада имати. Ове ћелије настављају
да се развијају све док женка не достигне доба
када ће моћи да се репродукује..
Женке птица могу да полажу одређен или
неодређен број јаја. Неке полажу одређени број јаја, као нпр. вране.Неке птице
као што су папагаји ће брзо заменти свако јаје које изгубеОдгајивачи користе ово
уклањајући јаја и вештачки их инкубирају, и на тај начин подстичу полагање више
јаја.
Женски полни тракт се састоји из: једног ( левог ) јајника и једног ( левог ) јајовода
који се завршава у клоаки. Материца не постоји, јер се ембрион развија изван
организма мајке, у јајету током инкубације.
На јајнику се формирају фоликули, жуте округласте структуре, у којима се развија
јајна ћелија. Жута боја долази од велике количине вителуса ( жуманце ) јајне
7
6. ћелије. Већина фоликула пред овулацију је различита у зависности од врсте птица
и одговара величини жуманцета јајета.
Јајовод је дугачак ( 20-30 cm ) каналикуларни орган, доста дебелог мишићног
зида. Унутра је пресвучен слузокожом, са високо призматичним, трепљастим
епителом. Морфохистолошки, а пшосебно функционалн, јајовод је подељен на
следеће делове: инфудибулум (левкаст отвор према јајоводу ), магнум, истмус,
утерус и вагина, која се отвара у клоаку. Клоака представља заједнички отвор
дигестивног и урогениталног тракта.
Магнум је најдужи и најувијени део јајовода. Он има веома танке зидове и саржи
цевасте жлезде које луче беланчевине, натријум, магнезијум и калцијум. Јаје
остаје у магнуму 3 сата.
Истмус је кратак део јајовода. Током 75 минута јаје остаје овде, унутрашње и
спољашње мембране љуске су формиране и калцификација је започета.
Материца или граната жлезда је место где јаје остаје најдуже, од 20-26 сати.
Љуска од јајета се овде лучи и дешава се ''наводњавање''. Наводњавање је брзо
додавање воденог раствора које удвостручи тежину жуманцета.
Завршни део женског репродуктивног система је вагина. Јаје пролази кроз овај
део веома брзо након што је положено.
Сперма може да се чува у специјализованим жлездама које се налазе у
вагиналној петљи неколико дана. Сперматозоиди путују до инфундибулума да
оплоде јаје.
Већина папагаја леже јаја на сваких два дана, док певачице и кокоши лежу јаја
сваких 24 сата током циклуса полагања.
8
7. РАЗЛИЧИТИ ТИПОВИ ЈАЈА
Јајници су под сложеном хормонском контролом. Код птица које сезонски полажу
јаја леви јајник пролази кроз 3 фазе развоја. Током прве фазе, јајник се увећава.
Друга фаза је када се дешава овулација и полагање јаја. Трећа фаза је период
током којег се јајник враћа на првобитну величину, до следећег пута.
Током раних или касних фаза полагања може се десити да инфундибулум не
ухвати оплођено јаје и оно може ући у трбушну шупљину. Ово је познато као
''унутрашње полагање''. Јаје може да се апсорбује и доведе до упалних процеса.
9
8. ТЕРИТОРИЈА, ПРАВЉЕЊЕ ГНЕЗДА И ИНКУБАЦИЈА
Многе птице у сезони парења активно бране своју територију од осталих јединки
исте врсте. Већа територија брани се како би се сачували извори хране за
птиће. Врсте које нису у стању да бране територију на којој се хране као нпр.
морске птице, уместо тога паре се у колонијама и предпоставља се да то раде да
би се одбраниле од грабљивица. Птице које се паре и дижу потомство у
колонијама одбраниће своје гнездиште, а надметање за место постављања
гнезда, унутар и изван врста може бити врло жестоко. Све птице лежу амниотска
јаја са тврдим љускама, која су највећим делом од калцијум-карбоната. Боју јаја
одређује неколико фактора: јаја врста која се гнезде у рупама или их покривају
земљом најчешће су бледа или бела, док су јаја врста које их остављају на
отвореном, као врсте из реда Charadriiformes, бојом прилагођена околини ради
камуфлаже. Али та правила не важе за све птице: јаја легњева леже на тлу, а
камуфлажу им пружа птичје перје.
Јаја се обично лежу у гнездо које може бити врло сложено изграђено, као нпр. она
која праве плетиље и птице рода Psarocolius, или врло примитивна као гнезда
албатроса која нису ништа друго него огреботина на тлу. Неке врсте не праве
гнезда. Нпр. врста Uria aalge полажу јаја на голом камену, а царски пингвин јаје
држи између тела и ногу. То је поготово често код врста чији су птићи потркушци.
Но већина птичјих врста гради сложена гнезда која могу бити у облику купола,
тањира, брежуљака или насипа. Већина гнезда је саграђена на скривеним
местима ради смањења опасности од грабљивица. Отворена гнезда обично граде
веће птице које се гнезде у колонијама. Гнезда су већином грађена од биљног
материјала. Неке врсте бирају специфичну грађу, као што је хајдучка трава јер
садржи хемијске супстанце које смањују учесталост паразита као што су гриње,
што поспешује преживљавање птића. Гнезда су обично обрубљена перјем ради
бољег одржавања топлоте.
10
9. Инкубација тј. лежање на јајима, којом се регулише температура оптимална за
развој птића обично почиње чим се излегне последње јаје. Дужности лежања на
јајима партнери моногамних врста обично деле. Код полигамних врста о томе се
брине један родитељ. То може бити веома захтеван процес. Нпр. одрасли
албатрос током инкубације јај изгуби око 83 g телесне масе дневно. Код врста
породице Megapodiidae јаја топлину примају од сунца или вулканских извора.
Период инкубације траје од око 10 дана ( код врста као што су детлићи, кукавице..)
до преко 80 дана ( албатроси, кивији )
РОДИТЕЉСКА БРИГА И ПОДИЗАЊЕ МЛАДУНАЦА
Птићи након рођења могу бити беспомоћни или већ независни, или у било којој
фази између ове две крајности. Птићи који се роде неразвијени зову се чучавци и
најчепће се рађају малени, голи и слепи. Птићи који су по рођењу покретни и са
већ израслим перјем називају се потркушци. Чучавцима је потребно одржавање
телесне температуре и о њима родитељи треба дуже да брину.
Дужина и нарав родитељске бриге се разликује између редова и врста. У једној
крајности, родитељска брига престаје одмах по излегању јаја, и птићи су одмах
способни да брину о себи. У другој крајности, многе морске птице продужено
брину о младима. Код врсте Fregata minor, птићима је потребно до 6 месеци док
не науче да лете, а родитељи их хране и до 14 месеци након тога. Код неких врста
бригу о потомству деле оба родитеља. Код неких врста, друге јединке исте врсте
ће помагати пару с потомством. Ови помагачи су обично блиски сродници, као
11
10. нпр. птићи истог пара из предходних сезона парења. То је често код врана, али и
код других врста као што је Acanthisitta chloris.
Acanthisitta chloris
Тачка у којој се птићи опернате доста се разликује код врста. Птићи врсте
Synthliboramphus antiquиs напуштају гнездо ноћ након излегања, пратећи зов
родитеља према мору где се одгајају даље од копнених грабљивица. Друге врсте,
поготово патке, удаљавају своје птиће даље од гнезда веома рано. Код већине
врста птићи напуштају гнездо убрзо након што науче да лете или мало раније.
Након тога брига о њима се разликује. Птићи албатроса гнездо напуштају сами и
не примају никакву даљу бригу, док друге врсте свој подмладак додатно
прехрањују и након сазревања. Птићи такође могу пратити своје родитеље за
време прве селидбе.
12
11. ЗАКЉУЧАК
Људи имају снажан утицај на живот многих птичјих врста. Људске активости у
неким су случајевима неким врстама омогуцили нагло проширење подручја
њихових природних станишта, у другима су се она смањила, а нека су довела до
изумирања врста. Преко стотину врста птица изумрело је у историји, а
најдраматичније изумирање догодило се на тихом океану, за време друштвене
колонизације, када је нестало између 750 и 1800 врста.
Према институту Worldwatch, многе птичје популације тренутно се смањују у
целом свету, са око 1200 врста којима прети изумирање у наредних сто година.
Највише спомињан узрок је нестајање станишта. Друге претње су претеран лов,
несрећни случајеви удара у летилице, запињање за дуге рибарске мреже,
загађење станишта, надметање и опасност од грабљивица, који су уметно
уведене са удањених подручја, нафтне мрље и промена климе. Влада држава,
заједно са бројним друштвима за заштиту раде на заштити птица, било кроз
законе, чувањем самих станишта или њихово реконструисање, као и места за
држање птица у заточеништву док нису спремне за пуштање у дивљину. Такође је
могуће проценити птичје станиште обележавањем и електронским праћењем.
.
13
