Предњи мозак
Ивана Јовић
Јована Убавкић
Еволуција предњег мозга
Код риба и водоземаца има улогу чула мириса;
Код гмизаваца се први пут јавља кора;
Код сисара је најразвијенији и обавља неке од
најсложенијих улога (сан, спавање, учење,
памћење...)
Анатомска грађа
Коре предњег мозга подељена је на 4 режњева:
1) ЧЕОНИ;
2) ПОТИЉАЧНИ;
3) ТЕМЕНИ;
4) СЛЕПООЧИ.
Кора предњег мозга
се састоји из: нове
коре (90%), коју
изграђују 6 слојева
тела неурона, а сваки
слој се активира на
одређени стимулус, и
старе коре, коју чине
лимбичка кора и
мирисна кора.
Предњи мозак је подељен на две хемисфере, које
су повезане нервним влакнима:
1) Лева – решавање проблема, аналитичко
мишљење, говор, писање, склапање реченица...
2) Десна – синтетско размишљање путем
сагледавања целине у једном кораку.
Зоне предњег мозга
Пенфилдов моторни човечуљак
Пенфилд,
канадски
научник,
установио је да
се дуж централне
бразде налази
моторна мапа
покретљивости
целог тела.
Видна зона налази
се у потиљачном делу
мозга и на њу се
пројектује мрежњача
ока, тачка по тачка.
Слушна зона се налази
у горњем делу
слепоочног режња и
омогућава пријем
информација и чулних
рецептора средњег уха.
Вишa нервна делатност
Најсложеније функције нервног система:
1) Учење;
2) Памћење;
3) Говор, …
Говор
Говор омогућава комуникацију, тј. размену мисли,
осећања и знања.
Он захтева највећи степен моторне и сензорне
интеракције.Центри за говор могу бити лоцирани
у обе хемисфере.
Хемисфера у којој је лоциран центар за говор зове
се доминанта хемисфера, а она се састоји из:
1) Верниковог подручја - одговорног за
разумевање и интерпретацију речи;
2) Брокиног подручја – одговорног за моторику
говора.
Учење
 Постоји: асоцијативно и
неасоцијативно учење.
 Неасоцијативно учење
представља сазнање о
својствима једног стимулуса.
Дели се на: хабитуацију и
сензитизацију.
 Асоцијативно учење сложенији
тип учења.
Памћење
Памћење или чување информација, одвија се у
два стадијума:
1) Краткотрајна меморија;
2) Дуготрајна меморија.
Спавање
Рем - брзи покрети очних јабучица
Не-рем – веома спори мождани таласи
Мождани таласи
Електроенцефалографија (ЕЕГ) је поступак
мерења биоелектричне активности коре предњег
мозга.
Да ли сте знали да...
 више од 10 милијарди ћелија прима и преноси поруке из
различитих делова тела.
 мозак чини 2% укупне масе нашег тела.
 док су у материци људи развијају 8000 нових можданих
ћелија сваке секунде.
 људски мозак представља најусавршенију ствар у
универзуму.
Да ли сте знали да...
 ваш мозак може имати више идеја
од броја атома у познатом свемиру.
 мозак производи струју довољно
јаку да напаја сијалицу од 20 до
25W.
 мозак тек рођене бебе се
утростручи у првој години живота.
 када вас боли глава не боли вас
мозак, јер он не поседује
рецепторе за бол.
Да ли сте знали да...
 смејање активира 5 различитих делова мозга.
 мозак мозе да произведе 70,000 различитих мисли у току
дана.
 12% људи сања у црно – белој варијанти.
 161,000 км је дужина крвних жилица у мозгу.
 750 – 1000 мл крви протекне кроз мозак у свакој минути.
Prednji mozak

Prednji mozak

  • 1.
  • 2.
    Еволуција предњег мозга Кодриба и водоземаца има улогу чула мириса; Код гмизаваца се први пут јавља кора; Код сисара је најразвијенији и обавља неке од најсложенијих улога (сан, спавање, учење, памћење...)
  • 3.
    Анатомска грађа Коре предњегмозга подељена је на 4 режњева: 1) ЧЕОНИ; 2) ПОТИЉАЧНИ; 3) ТЕМЕНИ; 4) СЛЕПООЧИ.
  • 4.
    Кора предњег мозга сесастоји из: нове коре (90%), коју изграђују 6 слојева тела неурона, а сваки слој се активира на одређени стимулус, и старе коре, коју чине лимбичка кора и мирисна кора.
  • 5.
    Предњи мозак јеподељен на две хемисфере, које су повезане нервним влакнима: 1) Лева – решавање проблема, аналитичко мишљење, говор, писање, склапање реченица... 2) Десна – синтетско размишљање путем сагледавања целине у једном кораку.
  • 6.
  • 7.
    Пенфилдов моторни човечуљак Пенфилд, канадски научник, установиоје да се дуж централне бразде налази моторна мапа покретљивости целог тела.
  • 8.
    Видна зона налази сеу потиљачном делу мозга и на њу се пројектује мрежњача ока, тачка по тачка. Слушна зона се налази у горњем делу слепоочног режња и омогућава пријем информација и чулних рецептора средњег уха.
  • 9.
    Вишa нервна делатност Најсложенијефункције нервног система: 1) Учење; 2) Памћење; 3) Говор, …
  • 10.
    Говор Говор омогућава комуникацију,тј. размену мисли, осећања и знања. Он захтева највећи степен моторне и сензорне интеракције.Центри за говор могу бити лоцирани у обе хемисфере.
  • 11.
    Хемисфера у којојје лоциран центар за говор зове се доминанта хемисфера, а она се састоји из: 1) Верниковог подручја - одговорног за разумевање и интерпретацију речи; 2) Брокиног подручја – одговорног за моторику говора.
  • 13.
    Учење  Постоји: асоцијативнои неасоцијативно учење.  Неасоцијативно учење представља сазнање о својствима једног стимулуса. Дели се на: хабитуацију и сензитизацију.  Асоцијативно учење сложенији тип учења.
  • 14.
    Памћење Памћење или чувањеинформација, одвија се у два стадијума: 1) Краткотрајна меморија; 2) Дуготрајна меморија.
  • 15.
    Спавање Рем - брзипокрети очних јабучица Не-рем – веома спори мождани таласи
  • 16.
    Мождани таласи Електроенцефалографија (ЕЕГ)је поступак мерења биоелектричне активности коре предњег мозга.
  • 17.
    Да ли стезнали да...  више од 10 милијарди ћелија прима и преноси поруке из различитих делова тела.  мозак чини 2% укупне масе нашег тела.  док су у материци људи развијају 8000 нових можданих ћелија сваке секунде.  људски мозак представља најусавршенију ствар у универзуму.
  • 18.
    Да ли стезнали да...  ваш мозак може имати више идеја од броја атома у познатом свемиру.  мозак производи струју довољно јаку да напаја сијалицу од 20 до 25W.  мозак тек рођене бебе се утростручи у првој години живота.  када вас боли глава не боли вас мозак, јер он не поседује рецепторе за бол.
  • 19.
    Да ли стезнали да...  смејање активира 5 различитих делова мозга.  мозак мозе да произведе 70,000 различитих мисли у току дана.  12% људи сања у црно – белој варијанти.  161,000 км је дужина крвних жилица у мозгу.  750 – 1000 мл крви протекне кроз мозак у свакој минути.