Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
Balkanski ratovi - Dušan Kostić - Vera DujakovićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Balkanski ratovi,
Istorija,
Dušan Kostić, III-4, Vera Dujaković,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
Povod i uzrok Prvog svetskog rata
Zaraćene strane
Cerska i Kolubarska bitka
Povlačenje preko albanskoh i crnogorskih planina
Plava grobnica
Solunski front
Primirje
2. Почетком 20. века делови Балкана су се још увек налазили под турском влашћу.
Турска је држала делове Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке.
Ове земље су 1912. године склопиле Балкански савез како би се коначно ослободиле од Турака.
3. Почео је крајем 1912. године и трајао је око 8 месеци.
Највећа битка између српске и турске војске вођена је октобра 1912. године у близини Куманова,
где је српска
војска извојевала победу. Турска војска повукла се и после месец дана дошло је до новог сукоба код
Битоља.
После ове битке Турци су били приморани да се повуку.
Године 1913. , Лондонским миром рат је окончан. Савезници су задржали територије и коначно су
Турци били
протерани са Балканског полуострва.
Битка код Битоља
Први балкански
рат
Битка код Куманова
4. Аустроугарској је сметао Балкански савез да се шири на
исток. Зато је завадила савезнике (Србе и Бугаре)
рекавши Бугарима да траже део Македоније. Тако
почиње Други балкански рат.
Почео је нападом бугарске војске на српске снаге,
крајем јуна 1913. године код реке Брегалнице.
Српској војсци су притекли у помоћ Црна Гора и Грчка.
Бугарска је претрпела тежак пораз, па је зато била
приморана на повлачење.
После месец дана ратовања Бугарска је затражила
примирје и одрекла се спорних територија у корист
Србије.
Аустроугарска је Србију напала из Босне, прешла Дрину
и вршила страшан терор над становништвом
Мачве и Поцерине. Брегалничка битка
Други балкански рат
5. Балкански ратови имају велики значај за Србију и Црну Гору.
Коначно су се ослободиле од Турака и створиле су заједничку границу према Аустроугарској.
6. Аустроугарска је заузела западне и северне крајеве Балканског полуострва и већи део средње
Европе.
Хтела је да се прошири и на исток. Ту јој је сметала Србија.
Повод за рат са Србијом био је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца
Фердинанда у Сарајеву, крајем 1914. године. Атентатор је био Гаврило Принцип. За атентат је
Аустроугарска оптужила Србију и објавила јој рат. То је био почетак Првог светског рата.
Аустроугарској се придружила Немачка, а касније и Бугарска. Србији су се придружили њени
савезници: Русија, Француска и Енглеска.
Први светски рат
Гаврило Принцип Атентат у Сарајеву
7. Прва оружана битка је Церска битка - почела је
августа 1914. године на планини Цер. Командант
српске војске био је Степа Степановић.
Српска војска је победила и непријатељ је био
принуђен да се врати преко Дрине у Аустроугарску.
Приликом повлачења аустроугарска војска је
убијала, вешала и палила српске куће у Мачви,
Поцерини и Срему.
Осрамоћена аустроугарска војска после Церске
битке прикупила је још више војника и
наоружање, и поново кренула на Србију и српске
војнике који су били изморени, неопремљени и
слабо наоружани.
Церска битка
8. Тада је дошло до Колубарске битке новембра 1914.
године која се водила на реци Колубари и планини
Сувобору.
Ослабљена српска војска је почела да губи битку.
Нашој војсци је стигла топовска муниција
из Француске и кренула је у одлучан напад.
децембра 1914. године Прва армија под вођством
Живојина Мишића пробила је фронт на
Колубари и Сувобору. Поразила је непријатеља који
се поново повлачио преко Дрине.
Десет дана касније Србија је и даље била
слободна, до јесени 1915. године.
Колубарска битка
9. Србија је очекивала нови напад Аустроугарске којој се придружила Немачка.
Немачка је Бугарској обећала Македонију ако уђе у рат са Србијом. Бугарска је то прихватила.
У новембру 1915. године Аустроугарска, Немачка и Бугарска напале су изморену српску војску.
Напале су је са све три стране (запада, севера и истока), па је само југ био слободан за повлачење српске
војске.
Био је договор да се српска војска повуче преко Македоније до Солуна у Грчкој. Бугари су запосели све
пловне путеве у Македонији.
Српска војска се повлачила преко непроходних албанских планина ка Јадранском мору.
Србија је била окупирана.
Повлачење српске војске преко Албаније
10. Приликом повлачења преко Црне Горе, српској војсци су Црногорци штитили одступницу па је
дошло до Мајковачке битке у околини Мојковца.
Војска Црне Горе је успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење
српске војске ка Јадранском мору.
Mојковачкa битка Командант војске Црне Горе
Сердар Јанко Вукотић
11. Савезници су један део српске војске са албанске обале пребацили на острво Крф (Грчка), а други
део су пребацили у Бизерту, луку у Тунису (Африка) на лечење и опоравак.
Болница, лечење српских војника
12. Србија је била окупирана, али није капитулирала, јер је са војском на Крфу отишао и краљ Петар I, влада и
престолонаследник Александар Карађорђевић.
Kраљ Петар I Престолонаследник Александар