Анте 
Трумбић 
Доситеј 
Обрадовић 
Људевит 
Гај 
Вук 
Караџић 
Ратни циљеви Србије и стварање 
југословенске државе 
Иван 
Иван 
Мештровић 
Мештровић 
Франо 
Супило 
Анте 
Трумбић 
Никола 
Пашић 
Никола 
Пашић 
Доситеј 
Обрадовић 
Људевит 
Гај 
Вук 
Караџић
Нишка декларација 
• Пред почетак Првог светског рата 
влада и Народна скупштина 
прелазе у Ниш. 
• Ниш постаје ратна престоница 
Србије. 
• Ратни циљ Србије био је 
стварање државе у којој би 
живели сви јужнословенски 
народи. 
• У Нишу на заседању Народне 
скупштине 
7. децембра 1914.г. усвојена 
Нишка декларација. 
• Србија је истакла, није само 
српски ратни циљ-уједињење 
Срба, него и ослобођење 
јужнословенских народа и 
уједињење Срба, Хрвата и 
Словенаца 
• 1914. 26. јула у 
Ниш је стигла 
депеша да 
Аустро-Угарска 
објављује рат 
Србији – 
почетак Првог 
св. рата.
Југослoвенски одбор 
• . У Паризу је у пролеће 1915. године формиран 
Југословенски одбор од стране аустроугарских 
емиграната. 
• За председника је изабран Анте Трумбић, 
формира Југословенски одбор који има циљ да 
пропагира о југословенском јединству и да су 
Југословени једна нација. 
• Чланови одбора су били: 
• Иван Мештровић, 
• Фрањо Супило и 
• Анте Трумбић. 
• Са њим су у контакт ступили, српски политичари 
из Босне и Херцеговине, 
• Никола Стојановић и 
• Душан Васиљевић. 
Анте 
Трумбић 
Анте 
Трумбић 
Иван 
Иван 
Мештровић 
Мештровић 
Франо 
Франо 
Људевит 
Људевит
Крфсka декларација 
• Јуна 1917 одржан састанак 
српске владе и 
Југословенског одбора. 
• 20. јула 1917. усвојен је 
документ „Крфска 
декларација“. 
• Дефинисан назив 
државе(Краљевина СХС) 
као уставна, демократска и 
парламентарна монархија 
у којој су равноправни 
„племена троименог 
народа“, ћирилица и 
латиницам, три 
вере(православна, 
католичка и 
мухамеданска).
Држава Словенаца, Хрвата и Срба 
• У Загребу се формира Народно 
вијеће Словенаца, Хрвата и Срба. 
• Настанком већа ослабио је утицаj 
Југословенског одбора јер је Вијеће 
налазило у жижи догађаја. 
• Вијеће предвиђало стварање 
Држава Словенаца, Хрвата и Срба 
која би се потом ујединила са 
Краљевином Србијом. 
• Та држава никада није призната. 
Почетком новембра 1917. српској 
војсци стижу молбе из свих делова 
Монархије насељене 
јужнословенским народима. 
• Српска војска је овладала простором 
од Темишвара, на истоку, до 
Караванки на западу.
Присаједињења Србији и проглашењe 
нове државе 
• Далматинска влада половином новембра упутила ултимату 
Народном вијећу у Загребу да року од пет дана прогласи 
уједињење са Србијом или ће то учинити сама. 
• Влада у Босни подржала овај ултиматум 
• . Велика народна скупштина у Новом Саду је 25. новембра 1918. 
године донела Резолуцију којом се Банат, Бачка и Барања 
присаједињују са Србијом. 
• 26. новембра подгоричка Велика народна скупштина збацила је 
династију Петровић и прогласила уједињење са Србијом под 
вођством Карађорђевића. 
• Проглас уједињења објављен је 1. децембра 1918.г. у 
резиденцији регента Александра у Крсмановићевој кући на 
Тереазијама 
• . Држава понела назив Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. 
• Државу прва признала Норвешка, јануара 1919. Затим су то 
учиниле САД, Грчка и Швајцарска.
Title Title 
Data Data

13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе

  • 1.
    Анте Трумбић Доситеј Обрадовић Људевит Гај Вук Караџић Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе Иван Иван Мештровић Мештровић Франо Супило Анте Трумбић Никола Пашић Никола Пашић Доситеј Обрадовић Људевит Гај Вук Караџић
  • 2.
    Нишка декларација •Пред почетак Првог светског рата влада и Народна скупштина прелазе у Ниш. • Ниш постаје ратна престоница Србије. • Ратни циљ Србије био је стварање државе у којој би живели сви јужнословенски народи. • У Нишу на заседању Народне скупштине 7. децембра 1914.г. усвојена Нишка декларација. • Србија је истакла, није само српски ратни циљ-уједињење Срба, него и ослобођење јужнословенских народа и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца • 1914. 26. јула у Ниш је стигла депеша да Аустро-Угарска објављује рат Србији – почетак Првог св. рата.
  • 3.
    Југослoвенски одбор •. У Паризу је у пролеће 1915. године формиран Југословенски одбор од стране аустроугарских емиграната. • За председника је изабран Анте Трумбић, формира Југословенски одбор који има циљ да пропагира о југословенском јединству и да су Југословени једна нација. • Чланови одбора су били: • Иван Мештровић, • Фрањо Супило и • Анте Трумбић. • Са њим су у контакт ступили, српски политичари из Босне и Херцеговине, • Никола Стојановић и • Душан Васиљевић. Анте Трумбић Анте Трумбић Иван Иван Мештровић Мештровић Франо Франо Људевит Људевит
  • 4.
    Крфсka декларација •Јуна 1917 одржан састанак српске владе и Југословенског одбора. • 20. јула 1917. усвојен је документ „Крфска декларација“. • Дефинисан назив државе(Краљевина СХС) као уставна, демократска и парламентарна монархија у којој су равноправни „племена троименог народа“, ћирилица и латиницам, три вере(православна, католичка и мухамеданска).
  • 5.
    Држава Словенаца, Хрватаи Срба • У Загребу се формира Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба. • Настанком већа ослабио је утицаj Југословенског одбора јер је Вијеће налазило у жижи догађаја. • Вијеће предвиђало стварање Држава Словенаца, Хрвата и Срба која би се потом ујединила са Краљевином Србијом. • Та држава никада није призната. Почетком новембра 1917. српској војсци стижу молбе из свих делова Монархије насељене јужнословенским народима. • Српска војска је овладала простором од Темишвара, на истоку, до Караванки на западу.
  • 6.
    Присаједињења Србији ипроглашењe нове државе • Далматинска влада половином новембра упутила ултимату Народном вијећу у Загребу да року од пет дана прогласи уједињење са Србијом или ће то учинити сама. • Влада у Босни подржала овај ултиматум • . Велика народна скупштина у Новом Саду је 25. новембра 1918. године донела Резолуцију којом се Банат, Бачка и Барања присаједињују са Србијом. • 26. новембра подгоричка Велика народна скупштина збацила је династију Петровић и прогласила уједињење са Србијом под вођством Карађорђевића. • Проглас уједињења објављен је 1. децембра 1918.г. у резиденцији регента Александра у Крсмановићевој кући на Тереазијама • . Држава понела назив Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. • Државу прва признала Норвешка, јануара 1919. Затим су то учиниле САД, Грчка и Швајцарска.
  • 7.