Едукација и архив у служби грађана

1. Агим Ј. Јанузи, архивски саветник
Велибор Тодоров, виши архивист
Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар

2. Појам едукације и примена
Едукација (lat. educatio), васпитање, одгој, образовање...
Едукацију у архивској делатности регулишу:
- Закон о култури (Сл.гл.РС,бр.72/2009,...78/2021)
- Закон о архивској грађи и архивској делатности
(Сл.гл.РС,бр.6/2020)
Архиви као установе културе, баве се делатношћу заштите у
области покретних културних добара, које остварују општи
интерес у култури, а он подразумева поред осталог
спровођење и унапређење едукације у области културе.
Закон о архивској грађи и архивској делатности регулише
едукативну улогу у ширењу знања (редовно стручно
усавршавање, пружање стручне помоћи ствараоцима и
имаоцима архивске грађе и документарног материјала,
обављање културно-образовне делатности, објављивање
архивске грађе, организовање изложби), што битно утиче на
свест грађана о значају чувања докумената.

3. Едукација првих архивских кадрова
• Београд, 15. септембар – 15. октобар 1949.
• Прота Милан Рашић – први руководилац
архивског средишта са положеним стручним
испитом из архивске струке
• Поред практичних радова на течају су одржана
предавања са консултацијама из: архивистике,
помоћних историјских наука и извора за нашу
народну историју (средњег и новог века, и НОР-а)
• По повратку – примењује стечено знање
• Архивско средиште треба подићи на ниво научног центра
(едукација кадрова и народа)
• У почетку су повремени курсеви, а од 1956. уводи се стални
стручни течај (9 мес., од 1973. год. 6 мес.) Током времена
мењао се број и називи предмета, дужина трајања течаја,
али су материја и област стручног оспособљавања остали у
суштини исти.

4. Едукација архивских кадрова
Остварује се кроз почетни рад у Архивима и полагањем
стручног архивистичког испита, које регулишу:
 Правилник о програму и начину полагања стручног
испита у делатности заштите културних добара
 Правилник о ближим условима и начину стицања виших
звања у архивској делатности
 Етички кодекс архивиста
Едукација, као појам има широко значење, стичу се нова
знања која воде до позитивних решења
 Едукација се врши свакодневно, у контакту са колегама, на
размени знања и искуства, на радним састанцима
архивских радника и архивских органа
 Посебан облик едукације су архивске радионице (пример:
„Актуелни тренутак архивске праксе“, у Зајечару 2017. у
сарадњи са Архивистичким друштвом Србије)

5. КУЛУРНО-ПРОСВЕТНА ДЕЛАТНОСТ
Сарадња са научним и архивским
институцијама
Протоколи о сарадњи ИАЗ:
 Филозофски факултет Универзитета у Нишу (2014)
 Архив Републике Српске (2014)
 Државна агенција „Архиви“ из Софије (2018)
 Архив Војводине (2021)
 Обновљена сарадања са Државном агенцијом „Архиви“ из
Софије (2022)
Пример: прослава јубилеја поводом 70 година рада ИАЗ
када је Архив у Зајечару потписао Споразум о сарадњи са
Државном агенцијом „Архиви“ из Софије уз присуство
министра културе и информисања Владана Вукосављевића

6. Са промоције монографије и
библиографије : Седам деценија ИАЗ
(1948-2018)
Споразум о сардњи у области архивистике
ИАЗ са Државном агенцијом „Архиви“ из
Софије (15.4.2018)
Румен Борисов, зам. председника агенције и
Велибор Тодоров, директор ИАЗ
Министар културе Владан Вукосављевић
и други уважени гости на прослави
јубилеја 70 година рада ИАЗ (2018)

7. Сарадња са просветним установама
• Сарадња са предшколским установама и основним школама
• Пример: Школа архивистике за основце
Часови историје у Архиву
• Сарадња са средњошколским установама
• Пример; Зборник истраживачких радова зајечарских
гимназијалаца 2006/2007-2015/2016. (истраживање у
Архиву, и Архив је био суиздавач Зборника).
• Сарадња са високошолским установама
• Пример: радна посета студената треће године Историјског
факултета Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“

8. Школа архивистике за основце (2012)
Са промоције Зборника истраживачких
радова зајечарских гиманзијалаца
2006/2007 - 2015/2016 (2018)
Час историје за основце, ОШ „Љуба Нешић“ (2021)
Радна посета студената III године
Историјског факултета Софијског
универзитета „Св. Климент Охридски“ (2015)

9. Изложбена делатност ИАЗ
• Један од најчешћих видова културно-просветне
делатности
• Изложбе су погодно место за едукацију грађана
• Њима се скреће пажња на значај архивске грађе, њену
заштиту и чување, негују сазнања о прошлости и улози
архива
• У последњих 10 година постављене су 52 изложбе
• 1) Изложбе запослених из Архива, 24 наслова
пример: „Плакат кроз време 1883-1945“ (2022). Указано
је на значај плаката као историјског извора и богатство
података.
• 2) Гостујуће изложбе установа и орг., 18 наслова
• 3) Гостујуће изложбе самосталних истраживача, 6 насл.
• 4) Заједничке изложбе, 4 наслова
• Пратећи су били каталози или документарни филмови

11. Издавачка делатност ИАЗ
• Приоритет има публиковање ради заштите архивске грађе, што
је један од циљева културно-просветне делатности, која
грађанима омогућава бржи и лакши приступ истор. чињеницама.
• Њима се скреће пажња на значај архивске грађе, њену заштиту и
чување, где долази до сазнања о прошлости и улози архива.
Пример: Никола Цоловић, Са бојних поља 1912-1918.
(рукописи генерала), - афирмација једне историјске
личности која је „заборављена“ (књиге, филм, споменик)
• У последњих 10 година промовисано је 38 наслова:
1) Публикације у издању Архива - 25 наслова, од тога
12 наслова је финансирало Министарство културе
2) Публикације Архива као суиздавача - 5 наслова,
(заједно у просеку 3 књиге годишње)
3) Публикације других издавача - 8 наслова
• Пратећи програм биле су изложбе или документарни филмови

12. • Посебан печат издавачкој делатности даје „Архивско
наслеђе“
• Часопис-годишњак Историјског архива у Зајечару, гласило
за архивистику и историографију
• Постоји скоро једну и по деценију, са мањим прекидима у
излажењу, покренут је 2003.
• Објављује документе, изворе, грађу, стручне и научно-
истраживачке радове, како би се сачували од заборава
догађаји из прошлости са подручја Тимочке крајине и
шире (првенствено архивска грађа која се чува у Архиву)
• Штампано је 15 бројева
• Аутори радова су: научни радници, архивисти, историчари,
професори, публицисте, самостални истраживачи,
студенти...

14. Научни скупови, предавања и други
облици едукације
• Одржавање стручних предавања омогућава широј публици
да схвати вредност културне баштине, тако да се Архив
развија у значајан центар за проучавање, едукацију и
упознавање завичајне историје.
1 ) Архив у Зајечару је суорганизатор више научних скупова:
- Тимочка буна и њен друштвени значај (1983)
- Никола Пашић и његово доба (1995)
- Живот и дело Светозара Марковића (1996) и
- Историја медицине, фармације, ветерине и народна
здравствена култура (2006,2007 и од 2011. до данас
 Пример: у припреми је XIII научно-стручни скуп
Историја медицине...за 17-18. новембар 2022. год.
(одржано је 11 скупова, дванаести није због пандемије
корона вируса, али је у штампи Зборник радова.

16.  Научни скуп о историји медицине проглашавали су
отвореним еминентни научни радници: др Петар
Пауновић, др Мирослав Перишић, др Момчило Павловић,
др Срећко Николић, др Небојша Паунковић и други.
 Учествовали су истраживачи из разних крајева, земље и
иностранства (Бугарске, Северне Македоније, Хрватске)
2) Поред организације скупова архивисти из Зајечара
учествовали су:
 На међународној конференцији у Видину, -
„Модернизационе тенденције у економском и културном
животу у Видину и на Тимоку (XVIII-XX век), октобра
2014, 2016. и 2018. године.
 На истраживању матичних књига пограничних села
општине Зајечар која се налазе у Видину (2015) и на
дигитализацији мат. књига пограничних места зајечарске
и књажевачке општине које се налазе у архивима у
Бугарској – Софији (2018), како би се грађанима
омогућио бржи приступ информацијама
 На међународном архивистичком саветовању „Тара 2016“

17. Између осталих предавања у Архиву за грађане држали су:
- Јелица Илић, историчар – Народни музеј Зајечар
„Пут Тимочких дивизија 1914-1918“ (2016)
- Проф. др Саша Марковић (Педагошки факултет Сомбор)
„Национална идеја Срба Војводине и присаједињење
Краљевини Србији 1918.“ (2021)
- Проф. др Валентина Цветковић Ђорђевић (Правни
факултет Београд) „Историја Римског права и његов значај
за српско право“ (2022)
 Како би се унапредила едукација грађана, архивисти се
стално едукују из разних области, информационих
технологија, заштите на раду, противпожарне заштите и
сл. Пример: обука запослених на „Book“ скенеру, формата
А2+ (2017)
 И конференције за штампу су вид едукације грађана
преко медија, као и информисање грађана и
популарисање Архива преко сајта www.arhivzajecar.org,rs

18. Циљеви Архива у процесу едукације
1) Упознавање шире јавности са активностима зајечарског
архива (о задацима, проблемима и резултатима рада преко
медија – дневне штампе, радија, телевизије, интернета)
2) Промовисање архивске делатности и афирмисање свести о
значају докумената
3) Организовање стручних скупова, семинара, и радионица у
циљу континуиране едукације, као и других културно-
просветних програма
4) Организовање и учечешће архивиста на домаћим и страним
скуповима
5) Праћење и упознавање са савременим домаћим и страним
научним достигнућима у архивистици
6) Залагање за успостављање архивистичких стандарда и
међународна сарадња

19. 7) Издавање стручног часописа и других публикација у сврху
едукације грађана
8) Сарадња са часописима других архива у пружању стручне
помоћи у представљању научних достигнућа
9) Промоција културне баштине града Зајечара, општина
Бољевац и Књажевац, и Републике Србије
10) Организовање путовања едукативне природе у друге
архиве ради унапређења архивске делатности
11) Рад на пројектима едукативне природе и организовање
истраживачког рада
12) Пружање стручне помоћи и сарадња са ствараоцима
архивске грађе и документарног материјала, као и едукација
у области управљања документима

20. Закључак
 Зајечарски архив улаже велике напоре у едукацију
грађана, која се посебно манифестује кроз културно-
просветну делатност, у контактима са грађанима и
омладином разног узраста и нивоа образовања.
 Кроз разне облике едукације подстиче се научно-
истраживачки рад и обликује културни идентитет кроз
организацију разних едукативних програма.
 Услов за едукацију грађана је стално стручно усваршавање
запослених, како би стекли потребна знања и вештине.
 Архив као установа културе био је и остао центар за
едукацију у служби грађана