SlideShare a Scribd company logo
1 of 13
32. Живот на копну
– услови живота, адаптације копнених врста-
копнене животиње и биљке
лекција је на страни 141-145. уџбеника
-жива бића су населила многа подручја – од поларних предела на југу и
северу до тропских подручја, настанила су највеће дубине мора и океана, а
могу се наћи и под земљом и у пећинама, живота има и на великим висинама
-сав насељени део Земље назива се ЖИВОТНА СРЕДИНА (обухвата живу и
неживу природу) и она може бити КОПНЕНА tj сувоземна (четинарске
шуме, листопадне шуме, ливаде и пашњаци, пустиње)- чини 22%
Земљине површине и ВОДЕНА (копнене воде, океани и мора)- чини 78%
Земљине површине
-организми су морали да се прилагоде условима животне средине тј
условима у којима живе
-у копненој животној средини живе копнени организми прилагођени
копненим условима живота
-није свака копнена животна средина иста; свака од њих пружа другачије
услове за живот тј. није исто ако живо биће живи у пустињи или на ливади
полупустиња (лево) и цветна ливада
(десно); на једној и на другој нећемо
наћи исте услове за живот, али ни исте
врсте живих бића
-без обзира у каквим условима живела, жива бића су развила одговарајуће
особине које им омогућавају да у тим условима преживе и те особине
називају се ПРИЛАГОЂЕНОСТИ ИЛИ АДАПТАЦИЈЕ (обухватају: изглед,
грађу, понашање, начин исхране, животне процесе)
-неки УСЛОВИ ЖИВОТА су заједнички за све
сувоземне пределе:
*ваздух је значајно ређи од воде, па је
кретање у тој средини лакше;
*утицај Земљине теже је приметнији него у
води, па је теже кретање оним организмима
који имају већу телесну масу;
*вода није увек доступна, па су жива бића
морала да стекну адаптације да је сачувају;
*сунчево зрачење и промене температуре
већи су него у води;
*веома значајни утицаји имају падавине и
ветрови
-ПРИЛАГОЂЕНОСТИ (АДАПТАЦИЈЕ) копнених организама на копнене
услове живота :
1. копнене животиње удишу кисеоник из ваздуха, многе врсте имају
ПЛУЋА, инсекти имају ЦЕВЧИЦЕ
2. за чврстину при кретању, многе копнене животиње имају ЧВРСТ СКЕЛЕТ
који може бити УНУТРАШЊИ ( код људи) или СПОЉАШЊИ (код инсеката)
*код животиња са унутрашњим скелетом, кожа је сачињена од више
слојева ћелија и служи да чува воду, неке од тих животиња имају и рожне
творевине, задебљале продукте коже који могу бити топлотни изолатори и
заштита од сунца и механичких удара (длака, перје...)
3. животиње се на копну крећу на различите начине: ходају, трче, скачу
(имају удове) или лете (птице имају крила, тело им је прекривено
перјем (за летење летна пера), скелет птица чине шупље кости, па су
птице лакше)
4. ваздух омогућава много већу прегледност у односу на воду, зато се многе
копнене животиње одликују ДОБРИМ ВИДОМ, али многе од њих и ДОБРО
ЧУЈУ
6. неке животиње преласком у топлију
или хладнију сезону (лето /зима) мењају
телесни покривач (длаку, перје) што се
код сисара назива ЛИЊАЊЕ, а код птица
МИТАРЕЊЕ
5. птице селице (роде, чапље, ласте,
славуји, кукавице) пред зимску сезону
селе се – мигрирају у топије крајеве где
ће у током зиме имати храну
7. стабло копнених биљака грађено је тако да ЧУВА
ВОДУ, дрвенасте биљке имају посебно масивно стабло, па
морају да имају и масиван разгранат корен, под земљом,
корен се тако грана да би досегао воду (корен спречава
ерозију земљишта- одношење површинских слојева земље)
8. ВИСОКО СТАБЛО омогућава бољу позицију под
Сунцем, а и висока крошња је теже доступна
биљоједима
9. биљке губе воду и у процесу ТРАНСПИРАЦИЈЕ
(излазак водене паре кроз ситне отворе стоме), како би
смањиле транспирацију неке биљке имају воштане
превлаке, а неке биљке немају лишће, већ трње, а оно
је и добра заштита од биљоједа
10. биљке нашег поднебља у неповољном (сушном)
периоду када је зима (вода је тада смрзнута и не могу је
користити) ОДБАЦУЈУ СВОЈЕ ЛИШЋЕ и улазе у ПЕРИОД
МИРОВАЊА (листопадне биљке)
ПРИМЕРИ КОПНЕНИХ ЖИВОТИЊА И ЊИХОВИХ ПРИЛАГОЂЕНОСТИ НА КОПНЕНЕ УСЛОВЕ ЖИВОТА
☺САЖЕТАК ЛЕКЦИЈЕ:
*насељени део земље је животна средина (обухвата живу и неживу природу) и она може бити копнена tj сувоземна
(четинарске шуме, листопадне шуме, ливаде и пашњаци, пустиње)- чини 22% земљине површине и водена (копнене
воде,океани и мора)- чини 78% земљине површине
*неки УСЛОВИ ЖИВОТА су заједнички за све сувоземне пределе: ваздух је значајно ређи од воде те је кретање у тој средини
лакше; утицај Земљине теже је приметнији него у води, па је теже кретање организмима који имају већу телесну масу;
вода није увек доступна, па су жива бића морала да стекну адаптације да је сачувају; Сунчево зрачење и промене
температуре већи су него у води; веома значајни утицаји имају падавине и ветрови
*жива бића су развила особине које им омогућавају да у условима животне средине преживе и те особине називају се
ПРИЛАГОЂЕНОСТИ ИЛИ АДАПТАЦИЈЕ, оне обухватају: изглед, грађу, понашање, начин исхране, животне процесе
*ПРИЛАГОЂЕНОСТИ (АДАПТАЦИЈЕ) организама на копнене услове живота су:
1. копнене животиње удишу кисеоник из ваздуха плућима (човек) или цевчицама (инсекти)
2. за чврстину при кретању, многе копнене животиње имају чврст скелет који може бити унутрашњи (човек) или спољашњи
(инсеката), животиње са унутрашњим скелетом кожа је сачињена од више слојева те чува воду, неке животиња имају и рожне
творевине, које су топлотни изолатори и заштита од сунца и механичких удара (длака, перје...)
3. животиње се на копну крећу: ходањем, трчањем, скакањем (имају удове) или летењем (птице имају крила, тело им је
прекривено перјем, чине шупље кости, па су лакше)
4. многе копнене животиње добро виде, али многе од њих и добро чују
5. птице селице (роде, чапље, ласте,славуји, кукавице) пред зимску сезону селе се – мигрирају у топије крајеве где ће у
током зиме имати храну
6. неке животиње преласком у топлију или хладнију сезону (лето /зима) мењају телесни покривач (длаку, перје) што се код
сисара назива лињање, а код птица митарење
7. стабло копнених биљака грађено је тако да чува воду, дрвенасте биљке имају посебно масивно стабло, па морају да имају и
масиван корен, под земљом, корен се тако грана да би досегао воду
8. високо стабло омогућава бољу позицију под Сунцем, а и висока крошња је теже доступна биљоједима
9. биљке губе воду и у процесу транспирације (излазак водене паре кроз ситне отворе стоме), како би смањиле транспирацију
неке биљке имају воштане превлаке, а неке биљке немају лишће, већ трње, а оно је и добра заштита од биљоједа
10. биљке нашег поднебља у неповољном (сушном) периоду- када је зима (вода је тада смрзнута и не могу је користити)
одбацују своје лишће и улазе у период мировања (листопадне биљке )
*ТВ лекцију можете погледати на линку
https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1841167/606/os5-biologija-32-cas-zivot-na-kopnu-
uslovi-zivota-i-adaptacije-kopnenix-vrsta-obrada
*КОРИСНИН ЛИНКОВИ:
ИГРИЦА: https://wordwall.net/sr/resource/9337057
https://www.youtube.com/watch?v=6v2L2UGZJAM&ab_channel=RobertRevol
https://www.youtube.com/watch?v=c8aFcHFu8QM&feature=emb_logo&ab_channel=BBCEarth
*ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
-преписати сажетак лекције са слајда број 8.
-прочитај лекцију из уџбеника
-у уџбенику уради задатке:
☺страна 144. (практичне вештине)
☺страна 145. (провери своје знање)
-ПРИЛИКОМ ДОЛАСКА У ШКОЛУ ДОНЕТИ СВЕСКУ И УЏБЕНИК НА УВИД
* УРАДИТИ ПРВИ ДЕО ЗА ПРОЈЕКАТ (АДАПТАЦИЈЕ КОПНЕНИХ ОРГАНИЗАМА)
Пројекат:
ПРИЛОГОЂЕНОСТИ(АДАПТАЦИЈЕ)
ОРГАНИЗАМАНА
УСЛОВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
-после обрађене лекције за сваку животну средину (има их 3: живот
на копну, живот под земљом и живот у води) одабрати један
организам из те животне средине (биљку или животињу) и на већем
папиру нпр. листови из средине велике свеске или лист из блока
број 5, ко је вешт може и на рачунару на 1 слајду (или више
слајдова) презентације (па да одштампа и исече), нацртати слику
организма и написати опис прилагођености датог организма на
услове живота дате животне средине (по узору на пример срне са
слајда број 3.)
-САДРЖАЈ РАДА:
*на почетку рада треба да буде наслов рада ПРИЛАГОЂЕНОСТИ
(АДАПТАЦИЈЕ ) ОРГАНИЗАМА НА УСЛОВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
*затим три рада (за сваку животну средину): име одабраног
организма, текст и слика организма (са интернета или сами
фотографишете или нацртајте тај организам)
*у доњем десном углу написати име аутора рада
- овај текст ће вам помоћи да урадите рад
-после сваке од ове три лекције урадити рад (не радити пре него
што завршимо лекцију у школи), затим сва три рада залепити на
хамер
- ако не можете да се снађете другачије у свесци написати састав на
ову тему и нацртати или залепити слику одабраног организма (то
треба после сваке од ове 3 лекције) -РАДОВЕ ПРЕДАТИ
09.02.2022.
АДАПТАЦИЈЕ КОПНЕНИХ ОРГАНИЗАМА
ПРИМЕР КАКО ТРЕБА УРАДИТИ
ПРИЛАГОЂЕНОСТИ (АДАПТАЦИЈЕ ) ОРГАНИЗАМА НА
УСЛОВЕ ЖИВОТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
АДАПТАЦИЈЕ КОПНЕНИХ ОРГАНИЗАМА
АДАПТАЦИЈЕ ОРГАНИЗАМА КОЈИ ЖИВЕ ПОД ВОДОМ
АДАПТАЦИЈЕ ВОДЕНИХ ОРГАНИЗАМА
Аутор:

More Related Content

What's hot (20)

Zivotni procesi, 5. razred
Zivotni procesi, 5. razredZivotni procesi, 5. razred
Zivotni procesi, 5. razred
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Biocenoza
 
Gljive i lišajevi.pdf
Gljive i lišajevi.pdfGljive i lišajevi.pdf
Gljive i lišajevi.pdf
 
Klasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstavaKlasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstava
 
29. razvice, pubertet kod čoveka
29. razvice, pubertet kod čoveka29. razvice, pubertet kod čoveka
29. razvice, pubertet kod čoveka
 
Uslovi života na kopnu
Uslovi života na kopnuUslovi života na kopnu
Uslovi života na kopnu
 
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
 
27 rast i razvoj
27 rast i razvoj27 rast i razvoj
27 rast i razvoj
 
Disanje i transpiracija
Disanje i transpiracijaDisanje i transpiracija
Disanje i transpiracija
 
Znacaj biljaka za coveka
Znacaj biljaka za covekaZnacaj biljaka za coveka
Znacaj biljaka za coveka
 
Zivotne forme i adaptacije
Zivotne forme i adaptacijeZivotne forme i adaptacije
Zivotne forme i adaptacije
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
20. Nadrazljivost
20. Nadrazljivost20. Nadrazljivost
20. Nadrazljivost
 
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...
L152 - Biologija - Promet energije i termoregulacija - Petra Crnčević - Danij...
 
Lisajevi
LisajeviLisajevi
Lisajevi
 
Insekti
InsektiInsekti
Insekti
 
Lanci ishrane
Lanci ishraneLanci ishrane
Lanci ishrane
 
Mreže i lanci ishrane
Mreže i lanci ishraneMreže i lanci ishrane
Mreže i lanci ishrane
 
Aдаптације и животне форме
Aдаптације и животне формеAдаптације и животне форме
Aдаптације и животне форме
 
9. hrana i tipovi ishrane
9. hrana i tipovi ishrane9. hrana i tipovi ishrane
9. hrana i tipovi ishrane
 

Similar to 32. Zivot na kopnu - uslovi zivota i adaptacije

9. адаптације
9. адаптације9. адаптације
9. адаптацијеBobMark8
 
Тропска кишна шума Сања Миланковић
Тропска кишна шума Сања МиланковићТропска кишна шума Сања Миланковић
Тропска кишна шума Сања МиланковићVioleta Djuric
 
зглавкари Arthropoda
зглавкари  Arthropodaзглавкари  Arthropoda
зглавкари Arthropoda1kreativac
 
18. Pokretljivost - kretanje
18. Pokretljivost  -  kretanje18. Pokretljivost  -  kretanje
18. Pokretljivost - kretanjeppnjbiljana
 
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptx
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptxОсновни еколошки појмови и дисциплине.pptx
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptxStjepanovicMilana
 
односи организама
односи организамаодноси организама
односи организамаDragana Djuragin
 
Биоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка ЖивковићБиоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка ЖивковићVioleta Djuric
 
Bилин коњиц - Odonata
Bилин коњиц - OdonataBилин коњиц - Odonata
Bилин коњиц - OdonataVioleta Djuric
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaAnita Kliment
 
Екологија изборни
Екологија изборниЕкологија изборни
Екологија изборниVioleta Djuric
 

Similar to 32. Zivot na kopnu - uslovi zivota i adaptacije (20)

9. адаптације
9. адаптације9. адаптације
9. адаптације
 
Reptiles(Gmizavci)
Reptiles(Gmizavci)Reptiles(Gmizavci)
Reptiles(Gmizavci)
 
Тропска кишна шума Сања Миланковић
Тропска кишна шума Сања МиланковићТропска кишна шума Сања Миланковић
Тропска кишна шума Сања Миланковић
 
Amnioti(gmizavci i ptice).pptx
Amnioti(gmizavci i ptice).pptxAmnioti(gmizavci i ptice).pptx
Amnioti(gmizavci i ptice).pptx
 
зглавкари Arthropoda
зглавкари  Arthropodaзглавкари  Arthropoda
зглавкари Arthropoda
 
Vodozemci
VodozemciVodozemci
Vodozemci
 
Biosfera
BiosferaBiosfera
Biosfera
 
18. Pokretljivost - kretanje
18. Pokretljivost  -  kretanje18. Pokretljivost  -  kretanje
18. Pokretljivost - kretanje
 
Phylum Cnidaria - Žarnjaci
Phylum Cnidaria - ŽarnjaciPhylum Cnidaria - Žarnjaci
Phylum Cnidaria - Žarnjaci
 
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptx
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptxОсновни еколошки појмови и дисциплине.pptx
Основни еколошки појмови и дисциплине.pptx
 
Gmizavci
GmizavciGmizavci
Gmizavci
 
односи организама
односи организамаодноси организама
односи организама
 
Чланковити црви
Чланковити црвиЧланковити црви
Чланковити црви
 
Биоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка ЖивковићБиоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка Живковић
 
Bилин коњиц - Odonata
Bилин коњиц - OdonataBилин коњиц - Odonata
Bилин коњиц - Odonata
 
Prirodne zone
Prirodne zonePrirodne zone
Prirodne zone
 
Repati vodozemci
Repati vodozemciRepati vodozemci
Repati vodozemci
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
 
Екологија изборни
Екологија изборниЕкологија изборни
Екологија изборни
 
Ekosistem-2.pptx
Ekosistem-2.pptxEkosistem-2.pptx
Ekosistem-2.pptx
 

More from ppnjbiljana

54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptx
54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptx54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptx
54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptxppnjbiljana
 
51 ZAŠTITA VRSTA.pptx
51 ZAŠTITA VRSTA.pptx51 ZAŠTITA VRSTA.pptx
51 ZAŠTITA VRSTA.pptxppnjbiljana
 
49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptx
49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptx49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptx
49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptxppnjbiljana
 
47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljke47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljkeppnjbiljana
 
47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljke47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljkeppnjbiljana
 
45. uzroci raznolikosti potomaka
45. uzroci raznolikosti potomaka45. uzroci raznolikosti potomaka
45. uzroci raznolikosti potomakappnjbiljana
 
44. roditelji i potomci
44. roditelji i potomci44. roditelji i potomci
44. roditelji i potomcippnjbiljana
 
25. polno i vegetativno razmnozavanje biljaka
25. polno i vegetativno razmnozavanje biljaka25. polno i vegetativno razmnozavanje biljaka
25. polno i vegetativno razmnozavanje biljakappnjbiljana
 
23. Razmnozavanje
23. Razmnozavanje23. Razmnozavanje
23. Razmnozavanjeppnjbiljana
 
15. izlucivanje
15. izlucivanje 15. izlucivanje
15. izlucivanje ppnjbiljana
 
10. hrana izvor energije i gradivnih supstanci
10. hrana izvor energije i gradivnih supstanci10. hrana izvor energije i gradivnih supstanci
10. hrana izvor energije i gradivnih supstancippnjbiljana
 
6. grupisanje zivih bica
6. grupisanje zivih bica6. grupisanje zivih bica
6. grupisanje zivih bicappnjbiljana
 
4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celija4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celijappnjbiljana
 
3 osobine zivih bica
3 osobine zivih bica3 osobine zivih bica
3 osobine zivih bicappnjbiljana
 
2 istrazivanje prirode
2  istrazivanje prirode2  istrazivanje prirode
2 istrazivanje prirodeppnjbiljana
 
1 ziva bica, neziva priroda i biologija
1 ziva  bica, neziva priroda i biologija1 ziva  bica, neziva priroda i biologija
1 ziva bica, neziva priroda i biologijappnjbiljana
 
8. Zivotna sredina
8. Zivotna sredina8. Zivotna sredina
8. Zivotna sredinappnjbiljana
 
7. Predmet istrazivanja ekologije
7. Predmet istrazivanja ekologije7. Predmet istrazivanja ekologije
7. Predmet istrazivanja ekologijeppnjbiljana
 
6. Grupisanje zivih bica
6. Grupisanje zivih bica6. Grupisanje zivih bica
6. Grupisanje zivih bicappnjbiljana
 

More from ppnjbiljana (20)

54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptx
54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptx54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptx
54. GAJENJE ZIVOTINJA I ZNACAJ ZIVOTINJA ZA ČOVEKA.pptx
 
51 ZAŠTITA VRSTA.pptx
51 ZAŠTITA VRSTA.pptx51 ZAŠTITA VRSTA.pptx
51 ZAŠTITA VRSTA.pptx
 
49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptx
49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptx49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptx
49. UTICAJ FAKTORA SREDINE NA ZIVOTINJE.pptx
 
47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljke47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljke
 
47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljke47. Uticaj faktora sredine na biljke
47. Uticaj faktora sredine na biljke
 
45. uzroci raznolikosti potomaka
45. uzroci raznolikosti potomaka45. uzroci raznolikosti potomaka
45. uzroci raznolikosti potomaka
 
44. roditelji i potomci
44. roditelji i potomci44. roditelji i potomci
44. roditelji i potomci
 
25. polno i vegetativno razmnozavanje biljaka
25. polno i vegetativno razmnozavanje biljaka25. polno i vegetativno razmnozavanje biljaka
25. polno i vegetativno razmnozavanje biljaka
 
23. Razmnozavanje
23. Razmnozavanje23. Razmnozavanje
23. Razmnozavanje
 
15. izlucivanje
15. izlucivanje 15. izlucivanje
15. izlucivanje
 
13. disanje
13. disanje13. disanje
13. disanje
 
10. hrana izvor energije i gradivnih supstanci
10. hrana izvor energije i gradivnih supstanci10. hrana izvor energije i gradivnih supstanci
10. hrana izvor energije i gradivnih supstanci
 
6. grupisanje zivih bica
6. grupisanje zivih bica6. grupisanje zivih bica
6. grupisanje zivih bica
 
4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celija4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celija
 
3 osobine zivih bica
3 osobine zivih bica3 osobine zivih bica
3 osobine zivih bica
 
2 istrazivanje prirode
2  istrazivanje prirode2  istrazivanje prirode
2 istrazivanje prirode
 
1 ziva bica, neziva priroda i biologija
1 ziva  bica, neziva priroda i biologija1 ziva  bica, neziva priroda i biologija
1 ziva bica, neziva priroda i biologija
 
8. Zivotna sredina
8. Zivotna sredina8. Zivotna sredina
8. Zivotna sredina
 
7. Predmet istrazivanja ekologije
7. Predmet istrazivanja ekologije7. Predmet istrazivanja ekologije
7. Predmet istrazivanja ekologije
 
6. Grupisanje zivih bica
6. Grupisanje zivih bica6. Grupisanje zivih bica
6. Grupisanje zivih bica
 

Recently uploaded

Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022pauknatasa
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуИвана Ћуковић
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfpauknatasa
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceSiniša Ćulafić
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfpauknatasa
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfpauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfpauknatasa
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024pauknatasa
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfpauknatasa
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docpauknatasa
 

Recently uploaded (15)

Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у Београду
 
OIR-V10.pptx
OIR-V10.pptxOIR-V10.pptx
OIR-V10.pptx
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
 
OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
 

32. Zivot na kopnu - uslovi zivota i adaptacije

  • 1. 32. Живот на копну – услови живота, адаптације копнених врста- копнене животиње и биљке лекција је на страни 141-145. уџбеника
  • 2. -жива бића су населила многа подручја – од поларних предела на југу и северу до тропских подручја, настанила су највеће дубине мора и океана, а могу се наћи и под земљом и у пећинама, живота има и на великим висинама -сав насељени део Земље назива се ЖИВОТНА СРЕДИНА (обухвата живу и неживу природу) и она може бити КОПНЕНА tj сувоземна (четинарске шуме, листопадне шуме, ливаде и пашњаци, пустиње)- чини 22% Земљине површине и ВОДЕНА (копнене воде, океани и мора)- чини 78% Земљине површине -организми су морали да се прилагоде условима животне средине тј условима у којима живе -у копненој животној средини живе копнени организми прилагођени копненим условима живота -није свака копнена животна средина иста; свака од њих пружа другачије услове за живот тј. није исто ако живо биће живи у пустињи или на ливади полупустиња (лево) и цветна ливада (десно); на једној и на другој нећемо наћи исте услове за живот, али ни исте врсте живих бића
  • 3. -без обзира у каквим условима живела, жива бића су развила одговарајуће особине које им омогућавају да у тим условима преживе и те особине називају се ПРИЛАГОЂЕНОСТИ ИЛИ АДАПТАЦИЈЕ (обухватају: изглед, грађу, понашање, начин исхране, животне процесе) -неки УСЛОВИ ЖИВОТА су заједнички за све сувоземне пределе: *ваздух је значајно ређи од воде, па је кретање у тој средини лакше; *утицај Земљине теже је приметнији него у води, па је теже кретање оним организмима који имају већу телесну масу; *вода није увек доступна, па су жива бића морала да стекну адаптације да је сачувају; *сунчево зрачење и промене температуре већи су него у води; *веома значајни утицаји имају падавине и ветрови
  • 4. -ПРИЛАГОЂЕНОСТИ (АДАПТАЦИЈЕ) копнених организама на копнене услове живота : 1. копнене животиње удишу кисеоник из ваздуха, многе врсте имају ПЛУЋА, инсекти имају ЦЕВЧИЦЕ 2. за чврстину при кретању, многе копнене животиње имају ЧВРСТ СКЕЛЕТ који може бити УНУТРАШЊИ ( код људи) или СПОЉАШЊИ (код инсеката) *код животиња са унутрашњим скелетом, кожа је сачињена од више слојева ћелија и служи да чува воду, неке од тих животиња имају и рожне творевине, задебљале продукте коже који могу бити топлотни изолатори и заштита од сунца и механичких удара (длака, перје...)
  • 5. 3. животиње се на копну крећу на различите начине: ходају, трче, скачу (имају удове) или лете (птице имају крила, тело им је прекривено перјем (за летење летна пера), скелет птица чине шупље кости, па су птице лакше) 4. ваздух омогућава много већу прегледност у односу на воду, зато се многе копнене животиње одликују ДОБРИМ ВИДОМ, али многе од њих и ДОБРО ЧУЈУ 6. неке животиње преласком у топлију или хладнију сезону (лето /зима) мењају телесни покривач (длаку, перје) што се код сисара назива ЛИЊАЊЕ, а код птица МИТАРЕЊЕ 5. птице селице (роде, чапље, ласте, славуји, кукавице) пред зимску сезону селе се – мигрирају у топије крајеве где ће у током зиме имати храну
  • 6. 7. стабло копнених биљака грађено је тако да ЧУВА ВОДУ, дрвенасте биљке имају посебно масивно стабло, па морају да имају и масиван разгранат корен, под земљом, корен се тако грана да би досегао воду (корен спречава ерозију земљишта- одношење површинских слојева земље) 8. ВИСОКО СТАБЛО омогућава бољу позицију под Сунцем, а и висока крошња је теже доступна биљоједима 9. биљке губе воду и у процесу ТРАНСПИРАЦИЈЕ (излазак водене паре кроз ситне отворе стоме), како би смањиле транспирацију неке биљке имају воштане превлаке, а неке биљке немају лишће, већ трње, а оно је и добра заштита од биљоједа 10. биљке нашег поднебља у неповољном (сушном) периоду када је зима (вода је тада смрзнута и не могу је користити) ОДБАЦУЈУ СВОЈЕ ЛИШЋЕ и улазе у ПЕРИОД МИРОВАЊА (листопадне биљке)
  • 7. ПРИМЕРИ КОПНЕНИХ ЖИВОТИЊА И ЊИХОВИХ ПРИЛАГОЂЕНОСТИ НА КОПНЕНЕ УСЛОВЕ ЖИВОТА
  • 8. ☺САЖЕТАК ЛЕКЦИЈЕ: *насељени део земље је животна средина (обухвата живу и неживу природу) и она може бити копнена tj сувоземна (четинарске шуме, листопадне шуме, ливаде и пашњаци, пустиње)- чини 22% земљине површине и водена (копнене воде,океани и мора)- чини 78% земљине површине *неки УСЛОВИ ЖИВОТА су заједнички за све сувоземне пределе: ваздух је значајно ређи од воде те је кретање у тој средини лакше; утицај Земљине теже је приметнији него у води, па је теже кретање организмима који имају већу телесну масу; вода није увек доступна, па су жива бића морала да стекну адаптације да је сачувају; Сунчево зрачење и промене температуре већи су него у води; веома значајни утицаји имају падавине и ветрови *жива бића су развила особине које им омогућавају да у условима животне средине преживе и те особине називају се ПРИЛАГОЂЕНОСТИ ИЛИ АДАПТАЦИЈЕ, оне обухватају: изглед, грађу, понашање, начин исхране, животне процесе *ПРИЛАГОЂЕНОСТИ (АДАПТАЦИЈЕ) организама на копнене услове живота су: 1. копнене животиње удишу кисеоник из ваздуха плућима (човек) или цевчицама (инсекти) 2. за чврстину при кретању, многе копнене животиње имају чврст скелет који може бити унутрашњи (човек) или спољашњи (инсеката), животиње са унутрашњим скелетом кожа је сачињена од више слојева те чува воду, неке животиња имају и рожне творевине, које су топлотни изолатори и заштита од сунца и механичких удара (длака, перје...) 3. животиње се на копну крећу: ходањем, трчањем, скакањем (имају удове) или летењем (птице имају крила, тело им је прекривено перјем, чине шупље кости, па су лакше) 4. многе копнене животиње добро виде, али многе од њих и добро чују 5. птице селице (роде, чапље, ласте,славуји, кукавице) пред зимску сезону селе се – мигрирају у топије крајеве где ће у током зиме имати храну 6. неке животиње преласком у топлију или хладнију сезону (лето /зима) мењају телесни покривач (длаку, перје) што се код сисара назива лињање, а код птица митарење 7. стабло копнених биљака грађено је тако да чува воду, дрвенасте биљке имају посебно масивно стабло, па морају да имају и масиван корен, под земљом, корен се тако грана да би досегао воду 8. високо стабло омогућава бољу позицију под Сунцем, а и висока крошња је теже доступна биљоједима 9. биљке губе воду и у процесу транспирације (излазак водене паре кроз ситне отворе стоме), како би смањиле транспирацију неке биљке имају воштане превлаке, а неке биљке немају лишће, већ трње, а оно је и добра заштита од биљоједа 10. биљке нашег поднебља у неповољном (сушном) периоду- када је зима (вода је тада смрзнута и не могу је користити) одбацују своје лишће и улазе у период мировања (листопадне биљке )
  • 9. *ТВ лекцију можете погледати на линку https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1841167/606/os5-biologija-32-cas-zivot-na-kopnu- uslovi-zivota-i-adaptacije-kopnenix-vrsta-obrada *КОРИСНИН ЛИНКОВИ: ИГРИЦА: https://wordwall.net/sr/resource/9337057 https://www.youtube.com/watch?v=6v2L2UGZJAM&ab_channel=RobertRevol https://www.youtube.com/watch?v=c8aFcHFu8QM&feature=emb_logo&ab_channel=BBCEarth *ДОМАЋИ ЗАДАТАК: -преписати сажетак лекције са слајда број 8. -прочитај лекцију из уџбеника -у уџбенику уради задатке: ☺страна 144. (практичне вештине) ☺страна 145. (провери своје знање) -ПРИЛИКОМ ДОЛАСКА У ШКОЛУ ДОНЕТИ СВЕСКУ И УЏБЕНИК НА УВИД * УРАДИТИ ПРВИ ДЕО ЗА ПРОЈЕКАТ (АДАПТАЦИЈЕ КОПНЕНИХ ОРГАНИЗАМА)
  • 11. -после обрађене лекције за сваку животну средину (има их 3: живот на копну, живот под земљом и живот у води) одабрати један организам из те животне средине (биљку или животињу) и на већем папиру нпр. листови из средине велике свеске или лист из блока број 5, ко је вешт може и на рачунару на 1 слајду (или више слајдова) презентације (па да одштампа и исече), нацртати слику организма и написати опис прилагођености датог организма на услове живота дате животне средине (по узору на пример срне са слајда број 3.) -САДРЖАЈ РАДА: *на почетку рада треба да буде наслов рада ПРИЛАГОЂЕНОСТИ (АДАПТАЦИЈЕ ) ОРГАНИЗАМА НА УСЛОВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ *затим три рада (за сваку животну средину): име одабраног организма, текст и слика организма (са интернета или сами фотографишете или нацртајте тај организам) *у доњем десном углу написати име аутора рада - овај текст ће вам помоћи да урадите рад -после сваке од ове три лекције урадити рад (не радити пре него што завршимо лекцију у школи), затим сва три рада залепити на хамер - ако не можете да се снађете другачије у свесци написати састав на ову тему и нацртати или залепити слику одабраног организма (то треба после сваке од ове 3 лекције) -РАДОВЕ ПРЕДАТИ 09.02.2022.
  • 13. ПРИЛАГОЂЕНОСТИ (АДАПТАЦИЈЕ ) ОРГАНИЗАМА НА УСЛОВЕ ЖИВОТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ АДАПТАЦИЈЕ КОПНЕНИХ ОРГАНИЗАМА АДАПТАЦИЈЕ ОРГАНИЗАМА КОЈИ ЖИВЕ ПОД ВОДОМ АДАПТАЦИЈЕ ВОДЕНИХ ОРГАНИЗАМА Аутор: