1. 27. РАСТ И РАЗВОЈ,
ДУЖИНА ЖИВОТА БИЉАКА
-лекција је на старни 86-92.уџбеника
-страна 91. не треба, то ћемо
радити на следећам часу
2. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ:
РАСТ je увећање броја ћелија и повећање целокупног организма, РАЗВОЈ обухвата промене кроз
које организам пролази, такође обухвата преобликавање и промена особина ћелија, раст и развој
одвијају се истовремено и захтевју енергију, одвијају се док организам не достигне изглед и
величину одралих јединки своје врсте
раст и развој пре рођеља се назива ЕМБРИОНАЛНИ развој
код неких животиња младунци у већој или мањој мери се разликују од родитеља и то су
ЛАРВЕ, које пролазе кроз ПРЕОБРАЖАЈ, тј. МЕТАМОРФОЗУ и постају слични родитељима
(нпр ларве жабе-пуноглавци, ларве лептира-гусенице...), ПОТПУН ПРЕОБРАЖАЈ-јаје, ларва,
лутка, одрасли; НЕПОТПУН ПРЕОБРАЖАЈ-јаје, ларва, лутка
ЖИВОТНИ ЦИКЛУС је развојни пут сваког живог бића од рађања до смрти
РЕГЕНЕРАЦИЈИ је надокнађивање изгубљеног или оштећеног дела тела (гуштер, морска звезда,
људи...)
дужина живота организама је различита, старост биљака -годови на стаблу, старост риба -
прстенови на крљуштима
на крају животног циклуса следи смрт
биљке могу бити: једногодишње (живе једну годину или краче, то су: пшеница, кукуруз,
лубеница…) , двогодишње (прве године развијају вегетативне органе, презиме и друге године
развијају органе за размножавање и доносе плод нпр празилук, шаргарепа…) и вишегодишње
(живе дуже од две године, то су све дрвенасте биљке инеке зељасте биљке, нпр висибаба)
3. *једна од разлика између једноћелијских и вишећелијских организама је и
та што деобом ћелија се једноћелијски организми размножавају, а
вишећелијски расту
*када вишећелијски организам расте, број његових ћелија се увећава
*под РАСТОМ подразумевамо увећање броја ћелија и повећање целокупног
организма
*РАЗВОЈ се односи на промене кроз које организам пролази, развој
подразумева преобликовање и промену особина ћелија
*раст и развој одвијају се истовремено и захтевју енергију
*жива бића расту и развијају се док не достигну изглед и величину одралих
јединки своје врсте
4. *животиње расту и развијају се и пре него
што се роде или излегу из јаја, то развиће
се назива ЕМБРИОНАЛНИМ, јер је тада
организам у стадијуму ембриона
ембрион делфина
у телу мајке
*некада се младунци када се роде у већој
или мањој мери разликују од родитеља и
њих називамо ЛАРВАМА
*да би ларва постала налик одраслој
јединки, пролази кроз ПРЕОБРАЖАЈ, тј.
МЕТАМОРФОЗУ
*ларва жабе је пуноглавац, он се разликује од жабе и изгледом
(нема ноге и има реп), унутрашњом грађом (дише шкргама, а не
плућима), као и начином живота (биљојед је, док жаба лови
инсекте и друге ситне животиње)
5. *код инсеката такође постоји стадијум
ларве, код лептира, та ларва се зове
ГУСЕНИЦА, она у једном тренутку направи
чауру и то зовемо стадијум лутке, изгледа
као да лутка мирује, али у њој се одвија
метаморфоза и из ње ће изаћи лептир,
инсекти који се на овај начин развијају
имају потпуно развиће
*и многи други инсекти имају слично
развиће, међутим, поједини немају лутку,
већ ларва постепено постаје одрасли
инсект, такви инсекти имају непотпуно
развиће
потпуно развиће
непотпуно развиће
*ЖИВОТНИ ЦИКЛУС је развојни пут сваког
живог бића од рађања до смрти
6. *у току живота животиња може да се
деси да им се неки део тела оштети
или да га изгубе, многе врсте тај део
могу да надокнаде и тада је реч о
РЕГЕНЕРАЦИЈИ
*људи могу да регенеришу делове
коже, костију, мишића, крви и то
видимо по зарастању повреда које смо
задобили
*друге врсте животиња могу да
регенеришу и више од тога нпр неке
врсте гуштера могу да регенеришу свој
реп
*морска звезда може да
регенерише изгубљени крак,
али и тај један крак одвојен
од тела може да регенерише
целу нову морску звезду
7. *дужина живота различитих врста животиња и других организама се
разликује, код дрвенастих биљака по броју годова можемо одредити
старост биљке, а код риба по броју прстанова на крљуштима
*на крају животног циклуса је смрт јединке, после смрти жива бића постају
део неживе природе (неорганска материја) захваљући разлагачима, а
фототосинтезом омогућава се кружење материје у природи
*биљке могу бити једногодишње, двогодишње и вишегодишње
*код моногих биљака у животном циклусу разликујемо: клијанац,
младу биљку, старију биљку и плод са семеном
годови на стаблу прстенови на крљушти риба
8. *једногодишње биљке никад не живе дуже од једне
године (могу живети краће), од гајених биљака
овој групи припадају: пшеница, кукуруз и лубеница
*двогодишње биљке развијају своје вегетативне
органе током прве године, преко зиме биљка
мирује, друге године развија цветове, односно
органе за размножавање, а потом и доноси
плодове, нпр празилук, шаргарепа...
*вишегодишње биљке живе дуже од две године, све
дрвенасте биљке су такве, као и зељасте које живе у
условима са топлом, благом климом, на нашем
поднебљу вишегодишње зељасте биљке опстају тако што у
земљишту стварају луковицу, током зиме надземни делови
биљке увену, али луковица остаје заштићена под земљом, на
пролеће из луковице ће израсти нова биљка, нпр висибаба
9. *ТВ лекцију можете погледати на линку
https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1801694/606/os5-biologija
-27-cas-rast-i-razvoj-duzina-zivota-biljaka-obrada
*ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
-преписати кључне појмове са слајда број 2.
-урадити задатке на страни 93. уџбеника (провери своје знање)
-приликом доласка у школу донети свеску и уџбеник на увид
