Prezentacija tehnika i vežbi primenjene pozitivne psihologije uz terijska objašnjenja - Presentation covering several techniques from positive psychology in Serbian and theoretical explanations

1. TEHNIKE PRIMENJENE
POZITIVNE PSIHOLOGIJE
Aleksandar Pejčić, lajf kouč i
praktičar kursa ’’Science of
happiness’’

2. • pozitivna psihologija je grana naučne
psihologije
• od 2006. se proučava na Harvardu
• rezultati njenih istraživanja su srž life
coachinga

3. • Positive emotion
• Engagement
• Positive Relationship
• Meaning
• Accomplishment

4. • etimologija
• klasična filozofija
• Ciceron: Srećan čovek biti srećan i na spravi za
mučenje

5. Kako biti dugoročno srećan?
- Racionalni optimizam (Seligman)
- Dobri međuljudski odnosi i poverenje
- Saosećajnost i altruizam
- Zahvalnost
- Sposobnost opraštanja
- Flow (Čiksentmihalji)
- Sreća je uvek „sada i ovde“ (mindfulness) (Kabat-Zin)
- Prihvatanje sebe, drugih i sveta
- Unutrašnji mir

6. • Martin Seligman – naučena bespomoćnost
(depresivnost) i naučeni optimizam
• pesimistični smo kada verujemo da će se loši
događaji stalno događati, da će se širiti na ceo
naš život (preterane generalizacije) i da su
izvan naše kontrole

7. • optimisti veruju da su uzroci loših događaja
privremeni, da su specifični i da možemo da
uradimo nešto povodom njih

8. Kako radimo na sreći?
• stav PP: rad i zasluge
• viđenje sreće: konzumerizam, društvene
mreže, pritisak...

9. Tehnike PPP
• baziraju se na dva osnova:
1)neuroplastičnosti i
2)lekovitoj funkciji pisanja

10. Neuroplastičnost
• promenljiva priroda mozga koja je konstantna,
nastavljajuća
• ključna je kontrolisana upotreba pažnje
Možemo koristiti um da promenimo mozak
da promenimo um nabolje.

11. • Tri dobre stvari

12. Tipovi vezanosti
• Sigurna afektivna vezanost
• Tri tipa nesigurne vezanosti
1.Izbegavajuća
2.Anksiozna
3.Dezorganizovana (ovaj tip je poslednji uveden
i o njemu ima najmanje istraživanja)

13. Sigurna vezanost
• majka je umela da odgovori na dečje potrebe.
Topla i empatična, potpomagala je kod deteta
stišavanje burnih emocija, razumevanje
emocija, omogućavanje mirenja oprečnih
emocija i stvaranje psihičke stabilnosti

14. Uz ovakvu majku, dete:
• veruje u ljude
• vole da se povezuje
• ima dobre međuljudske odnose i brakove
• nije sklono idealizaciji i obezvređivanju, već
racionalnom optimizmu, zasnovanom na
poverenju i na nezavisnosti od drugih
• najviše profitira od socijalne podrške

15. Nesigurna vezanost
• majka nije bila dovoljno saosećajna ili
dovoljno prisutna (u psihološkom ili fizičkom
smislu), nije uspela da pomogne detetu da
obradi svoje rane strahove i da osmisli svoja
osećanja. Nije bila pouzdana i dete nije moglo
da se osloni na nju.

16. Anksiozna privrženost
• teže preteranom stapanju
• često se kače za druge i naporni su im
• želeli bi veću bliskost nego njihovi partneri
• misle da su oni loši, a drugi dobri

17. Izbegavajuća privrženost
• teže slobodi i nepovezivanju
• drugi bi uglavnom želeli veću bliskost nego oni
• teško se otvaraju i nepoverljivi su
• misli da su drugi loši, a za sebe reaktivno
veruju da su dobri

18. Dezorganizovana privrežnost
• imaju oscilacije u emocijama
• osećaju se isprazno i traže bilo kakav način da
nađu predvidivost u svetu
• najteži oblik nesigurne vezanosti – česta
zloupotreba droga, kocke i drugih vidova
samoreguacije
• misle da su sami loši, kao i drugi i svet

19. Vežba za građenje
društvenih odnosa
• Aktivno slušanje i parafraziranje.

20. Vežbanje empatije
• svako neka napiše na svom papiru ‘’ Problem koji
pokušavam da rešim je…’’, i da završi rečenicu.
• ne treba potpisivati kartice.
• mešanje kartica
• svako čita dobijeno – kao da je to lični problem
• kaže kako se oseća povodom problema. Objašnjava
grupi načine na koje problem može da se reši. Ostali
ističu da li imaju iskustva u rešavanju takvih
problema i daju svoje predloge.

21. Opraštanje
• osobe koje preterano lako i brzo opraštaju
(anksiozna majka i potčinjena deca)
• osobe nesposobne da oproste (odvajanje od
majke nastupilo kada dete za to nije bilo
spremno, osećaj odbačenosti – agresivna,
ljuta deca)
• narušene mogućnosti vere da će ubuduće
moći da stvara dobre odnose i mogućnost
tugovanja

22. Vežba „Korektivno
emocionalno iskustvo“
• Neka epizoda na koju se vraćate – vezana za
ožalošćenost, bes, povređenost, tugu,
ljubomoru... s idejama („da sam samo uradila
ili rekla to i to, znala više...“)
• Napismeno opišite događaj u formi kratke
priče – U SADAŠNJEM VREMENU I IZ VAŠEG
UGLA.
• Sada ponovo opišite istu priču onako kako
biste voleli da se dogodila.

23. • Suprotstavite se svom progonitelju ili se
osvetite svom mučitelju, ili volite osobu koju
ste zapostavili – kako god želite.
• Stvorite novi dijalog.
• Pribeležite svoja osećanja.
• Izmislite svoje razrešenje i kraj.

24. Vežba „ Pismo oproštaja“
• Pismo pišite kada možete imati potpuni mir,
bez smetnji sa strane. Najefektnije bi bilo da
ga napišete iz jednog puta.
• služi da procesuirate svoja osećanja, stoga
nemojte sebe osuđivati, pravdati, uzdržavati
se ili preterano obraćati pažnju na stil.

25. Pozitivna psihologija –
prevencija
• zašto ljudi nisu zahvalni?
• fokus na razloge zahvalnosti blokira misli koje
nisu u skladu sa zahvalnošću
• trampa emocijama
• kod fokusiranih na pozitivnu nadgradnju,
negativno sećanje postaje manje napadno i
stvara znatno manje emotivne nestabilnosti –
lakše zatvaraju loša životna poglavlja

26. Pismo zahvalnosti
• Prisetite se nekoga ko je učinio nešto za vas na
čemu ste mu veoma zahvalni, ali mu to nikada
niste pokazali.
• Pišite obraćajući se direktno toj osobi.
• Precizno opišite šta je osoba uradila, zbog
čega ste joj zahvalni i kako je ta uticalo na vas.
• Ukoliko je moguće organizujte susret sa
osobom na kojem ćete joj pročitati pismo ili
joj ga dati da ga pročita pred vama.

27. Kraj