Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
Upcoming SlideShare
Trening asertivnosti: Manipulacija i asertivne tehnike za izbegavanje manipulacije
Next
Download to read offline and view in fullscreen.

2

Share

Download to read offline

Upoznajte svoja osećanja

Download to read offline

U prezentaciji ćete naći odgovor na pitanje kada osećamo određena osećanja. Saznaćete nešto više o emocionlanoj pismenosti i kako da koristite emocionalno pismene transakcije.

Related Books

Free with a 30 day trial from Scribd

See all

Upoznajte svoja osećanja

  1. 1. Suzana Vemić Psiholog, Transakcioni savetnik Vršac, februar 2012.
  2. 2. Tvorac termina emocionalna pismenost je klinički psiholog i transakcioni analitičar Klod Stajner. On se dugo godina bavi psihologijom emocija i razvio je Trening emocionalne pismenosti. Stajner kaže da emocionalna pismenost znači da možemo da učinimo da naše emocije rade za nas i naše bližnje, a ne protiv nas. Opismenjavajući se u emocionalnom pogledu, možemo da naučimo kako da izađemo na kraj sa emocionalno teškim situacijama, koje često dovode do svađa i povređivanja drugih ljudi.
  3. 3. PISMENOST NEPISMENOST
  4. 4. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA
  5. 5. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA Emocionalna otupelost
  6. 6. Emocionalna otupelost Fizičke senzacije PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA
  7. 7. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA Emocionalna otupelost Haotični doživljaj Fizičke senzacije
  8. 8. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA Emocionalna otupelost Haotični doživljaj Diferencijacija Fizičke senzacije
  9. 9. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA Emocionalna umrtvljenost Haotični doživljaj Diferencijacija Uzročnost Fizičke senzacije
  10. 10. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA Emocionalna umrtvljenost Haotični doživljaj Diferencijacija Uzročnost Empatija Fizičke senzacije
  11. 11. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA Emocionalna otupelost Haotični doživljaj Diferencijacija Uzročnost Empatija Interaktivnost Fizičke senzacije
  12. 12. PISMENOST NEPISMENOST JEZIČKA LINIJA Emocionalna otupelost Haotični doživljaj Diferencijacija Uzročnost Empatija Interaktivnost Fizičke senzacije ???
  13. 13. Emocije su reakcije neke osobe na događaj- stimulus koji je procenio kao važan, a koje telesno, motivaciono i mentalno pripremaju osobu za adaptivnu aktivnost. Funkcija emocija je dakle adaptivna- one nam pomažu da se svoje koncepte o sebi, drugima i svetu uspešnije prilagodimo stvarnosti.
  14. 14.  - ne, osećanja osećamo samo povremeno  - tačno je da stalno nešto osećamo- to su senzacije, oseti, a ne osećanja  - oseti nastaju nadraživanjem receptora u unutrašnjosti i na površini našeg tela
  15. 15. Emocije osećamo samo onda kada procenjujemo da je neka situacija važna za nas. Osećanje= Važno je! Ja osećam= Meni je važno! Drugi oseća= Drugome je važno!
  16. 16.  Mi nikada ne reagujemo neposredno na spoljašnje stimuluse. Da bismo reagovali, potrebno je da neki događaj opazimo, da protumačimo njegovo značenje za nas, a zatim da odredimo njegovu važnost.  Koji god događaj da je u pitanju( situacija ili objekat u spoljašnjoj okolini, promena u organizmu ili neka mentalna predstava) on ne može direktno da izazove emociju.
  17. 17. Da bi nastala emocija, potrebno je da događaju pripišemo neko značenje i ocenimo ga kao važan za nas. Dakle, mišljenje je vrlo važna karika u lancu nastanka emocija i od toga kako razmišljamo o nekoj situaciji zavisi kako ćemo se osećati i ponašati. Činjenica je da različite osobe u istim situacijama reaguju različito, Dakle nije situacija ta koja u nama direktno izaziva emocije, iako često izgleda kao da je tako.
  18. 18. Često smo skloni da mešamo osećanje i mišljenje, tako da na primer kažemo: ,,Osećala sam se kao da sam glupa,,-što je primer izražavanja mišljenja o sebi ili svom ponašanju u nekoj situaciji.
  19. 19.  Neprijatna osećanja = SIGNAL da nismo adaptirani  Prijatna osećanja=reakcija na unapređenje adaptacije  Neprijatna osećanja nas pokreću (emocija = lat., e - movere) na adaptivne aktivnosti
  20. 20. VAŽNO !!! VREDNOST UGROŽENA VREDNOST POTVRĐENA NEPRIJATNA OSEĆANJA PRIJATNA OSEĆANJA
  21. 21.  Kada procenjujemo da je neka naša vrednost ugrožena  Što je vrednost koja je ugrožena nama važnija to je intenzivnije neprijatno osećanje  Što je veće ugrožavanje, to je neprijatno osećanje intenzivnije  Najintenzivnije neprijatno = najviše ugrožena najviša vrednost
  22. 22. VAŽNO !!! VREDNOST UGROŽENA JA JAČI TO JAČE
  23. 23. VAŽNO !!! VREDNOST UGROŽENA JA JAČI TO JAČE LJUTNJA AGRESIVNOST
  24. 24.  LJUTNJA  DA SE SVET PRILAGODI MOM KONCEPTU (ŽELJI)  AGRESIVNOST- tipično ponašanje  Ostale emocije koje Spadaju u ovu grupu su: Mržnja i prezir.
  25. 25. VAŽNO !!! VREDNOST UGROŽENA JA JAČI TO JAČE LJUTNJA AGRESIVNOST IZBEŽNO NEIZBEŽNO
  26. 26. VAŽNO !!! VREDNOST UGROŽENA JA JAČI TO JAČE LJUTNJA AGRESIVNOST STRAH IZBEGAVANJE IZBEŽNO NEIZBEŽNO
  27. 27.  STRAH  DA IZ ONOG DELA SVETA KOJI NIJE U SKLADU S MOJIM KONCEPTOM ODEM U ONAJ DEO SVETA KOJI JE U SKLADU  POVLAČENJE, BEŽANJE- ponašanje  Readaptaciju prati osećanje olakšanja.
  28. 28. VAŽNO !!! VREDNOST UGROŽENA JA JAČI TO JAČE LJUTNJA AGRESIVNOST STRAH IZBEGAVANJ TUGA PASIVNOST IZBEŽNO NEIZBEŽNO
  29. 29.  TUGA, ŽALOST  DA PRILAGODIM SVOJ KONCEPT SVETA PROMENI U SVETU  PASIVNOST  AUTOADAPTACIJA  Pored tuge u ovu grupu emocija spadaju razočaranost i očaj.
  30. 30. VAŽNO !!! VREDNOST POTVRĐENA PRIJATNO OSEĆANJE PRILAŽENJE
  31. 31.  Kada ocenimo da je neka naša vrednost potvrđena, unapređena ili afirmisana  Što je viša vrednost, to je prijatnost intenzivnija  Što je više potvrđivanje, to je prijatnost intenzivnija  Najprijatnije = najviše potvrđivanje najviše vrednosti
  32. 32. VAŽNO !!! VREDNOST UGROŽENA VREDNOST POTVRĐENA JA JAČI- mogu da promenim TO JAČE- ne mogu da promenim LJUTNJA AGRESIVNOST STRAH IZBEGAVANJE TUGA PASIVNOST PRIJATNO OSEĆANJE PRILAŽENJE IZBEŽNO NEIZBEŽNO
  33. 33.  Ako ljudi tačno shvataju značenje stimulusa i ako ga ispravno vrednuju, emocionalna reakcija će biti adekvatna  Ako postoji greška u prethodnoj obradi i emocionalna reakcija će biti pogrešna
  34. 34.  Pogrešno pripisivanje smisla (GREŠKA APERCEPCIJE)  Pogrešno piripisivanje važnosti (GREŠKA VALORIZACIJE)  Neprepoznavanje osećanja (DISATRIBUCIJA)  Neadekvatno izražavanje emocija (NEUČINKOVITO I SOCIJALNO NEPRIHVATILJIVO)
  35. 35. Njemu se dešava nešto važno!
  36. 36. A. Njemu se dešava nešto važno! B. Neka njegova vrednost je ugrožena!
  37. 37. A. Njemu se dešava nešto važno! B. Neka njegova vrednost je ugrožena! C. On je tužan = nešto važno je izgubio!
  38. 38. UTEHA ŽAO MI JE ŠTO SI PAO NA ISPITU!
  39. 39. Njemu se dešava nešto važno!
  40. 40. A. Njemu se dešava nešto važno! B. Neka njegova vrednost je potvrđena!
  41. 41. DRAGO MI JE ŠTO SI POLOŽIO ISPIT! Zajednička radost
  42. 42.  Prijateljski Simpatijski (saosećanje, sažaljenje, zajedničko radovanje) Vama je teško kada je drugima teško Vi se veselite zato što se drugi veseli  Neprijateljski Antipatijski Vi se veselite kada je drugima teško Vama je teško jer se drugi vesele  Apatijski- ravnodušnost
  43. 43.  Ljudi pokazuju šta im je važno!  Ljudi pokazuju kako su nešto shvatili!  Emocionalna pismenost omogućuje da bolje “čitamo” odnosno razumemo i druge i sebe
  44. 44.  U SOCIJALNOM KRUGU BLISKIH LJUDI OSEĆANJA SE POKAZUJU SPONTANO  U SOCIJALNOM KRUGU LJUDI SA KOJIMA NISMO BLISKI – JAVNOST -- NOSI SE MASKA. NEKA OSEĆANJA SE KRIJU, DRUGA POKAZUJU A NEKA SE SIMULIRAJU
  45. 45.  - na ovaj način upozoravamo sagovornika da će uslediti ,,teška,, komunikacija i omogućavamo mu da se pripremi za tu situaciju  - pružamo drugome mogućnost da odluči da li u tom trenutku želi da se bavi takvim temama
  46. 46.  Želela bih da razgovaram sa tobom o tome kako sam se osećala pre neko veče kada smo razgovarale, da li i ti želiš?  U poslednje vreme se osećam prilično uznemireno, mogu li da ti objasnim o čemu se radi?  Između nas se dešava nešto što mi se ne dopada, da li bi želela da pričamo o tome?
  47. 47.  Poklanjanje istinitih i iskrenih izraza naklonosti  Iskrenost, zato što je potrebno da ljudi veruju jedni drugima.  Istinitost, zato što laž zbunjuje i kontraproduktivna je.
  48. 48. Verbalni izrazi naklnosti „Jako mi se sviđa tvoja frizura!“ „Mislim da si veoma sposobna“ „Veoma si napredovala u poslu, svaka čast“ „Mislim da si pametna“ ,,Hvala ti za ovu uslugu, mnogo si mi pomogao,,
  49. 49. Akcioni izrazi naklonosti  Danas imam jedno iznaneđenje za tebe...  Zanima me da čujem šta ti se desilo, reci...
  50. 50.  Tražimo ono što želimo uz prihvatanje rizika da ćemo biti odbijeni  Ne prihvatamo rizik i ne dobijamo ono što nam je potrebno
  51. 51.  Danas kada sam se pogledala u ogledalo, pomislila sam da sam jako ostarila. Možeš li mi reći šta se tebi dopada kod mene?  Hoćeš li da popijemo piće zajedno?  Da li me voliš? Molim te reci mi zašto me voliš, želim to da znam.
  52. 52.  To je blesavo pitanje“  „Nikad nećeš dobiti odgovor“  „Zvučiš patetično“  „Ne budi detinjast,,
  53. 53. TOLERIŠITE NEPRIJATNOST I TRAŽITE ONO ŠTO VAM JE POTREBNO!  Dozvolite drugima da ne znaju vaše potrebe i želje- nisu vidoviti.  Preuzmite odgovornost za sebe, svoje potrebe i želje!
  54. 54.  Nije dobro da svoj emocionalni rezervoar ostavimo praznim jer:  Tada je mnogo veća mogućnost da prihvatimo tuđe komentare i izjave koje je trebalo da odbijemo.
  55. 55. ,,Hvala“ ili Hvala, i ja sam zadovoljna. “Veoma mi znači to što si mi rekla, hvala”. “Drago mi je što tako misliš, hvala.” „Hvala ti što primećuješ moj trud.“ „Drago mi je što ste zadovoljni.“
  56. 56.  Negativne izjave, naročito ako dolaze od tzv. ,,značajnih drugih,, mogu nas ograničavati ili dovesti do pojave negativnih emocija. Zato je važno da znamo da ih odbijemo na adekvatan način, tako da ne povredimo drugog.
  57. 57.  ,, Moraš da mu odgovoriš, ne smeš da dopustiš...,,  Adekvatan odgovor:,, Izvini, ali želim to da uradim na svoj način, pa makar pogrešila,,.
  58. 58.  Pozitivno komentarisanje ličnih uspeha  Samoohrabrivanje
  59. 59.  Ja poruka je poruka kojom iskazujemo svoja osećanja a da pri tom drugoga ne optužujemo, ne osuđujemo, niti iznosimo teorije o njegovom ponašanju!  Primer: Kada ti uradiš... Ili Kada si uradila ... osećala sam se.....
  60. 60.  Mešanje postupka i osećanja- Kada si me onako grubo prekinuo... Kada si me ponizio svojim kašnjenjem... Kada si me potcenio svojim grubim prekidanjem... ( ovo su pogrešni iskazi zato što im se dodaje značenje koje ne mora biti tačno).  Zato je bolje reći: Kada si spustio slušalicu... Kada si zakasnio... Kada si me prekinuo...Dakle, bolje je zadržati se samo na postpuku, ne dodajući mu značenje niti tumačenje.
  61. 61.  Ovo znači da smo svesni da naše ponašanje može emotivno uticati na druge ljude  „Mislila sam da si završila sa pričom, zato sam prekinula razgovor“;  „ Ja nepristojna? Ti si bio nepristojan, stalno si pričao o svojim problemima“;  „Ljut? Baš si bezobrazan. Ja bih trebala da budem ljuta, što sam izgubila vreme“;  Tužan? Ne budi patetičan, saberi se. Ispada da sam najgora osoba na svetu“. „Shvatam“, „Razumem da si bio tužan a posle i ljut, kada sam naglo završila razgovor sa tobom“.
  62. 62.  Intuicija ima centralnu ulogu u učenju emocionalne pismenosti;  Intuiciju možemo koristiti kod početnog nagađanja;  Naše pretpostavke mogu biti u velikoj meri racionalne, ali mogu se zasnivati i na našim iracionalnim uverenjima i zato ih treba proveriti
  63. 63. Pretpostavke zasnovane na intuiciji su retko kada potpuno tačne ili potpuno netačne. Zato ih moramo proveravati, poredeći ih sa realnošću. Primer: ,,Čini mi se da si u poslednje vreme zabrinut zbog naše finansijske situacije, da li sam u pravu?,,
  64. 64. Emocionalna pismenost podrazumeva poštovanje intuicije druge osobe, a ne otpisivanje, što znači da treba da razmislimo o intuiciji drugoga i iskreno se preispitamo kako bismo proverili da li u njihovom opažanju ima makar i zrna istine.
  65. 65. Emocionalno pismen način izvinjavanja za postupak koji je drugoga duboko povredio. Emocionalne greške raznih vrsta javljaju se svakodnevno. Zato ih treba stalno čistiti. Međutim ponekad pravimo greške koje mogu da uzrokuju dugotrajnu štetu. Kada se to desi važno je drugome pružiti veliko izvinjenje i ako je potrebno tražiti oproštaj od osobe koju smo povredili.
  66. 66. Kada čujemo izvinjenje i ispitamo sebe možemo učiniti sledeće:  Dati oproštaj  Odložiti oproštaj dok se ne ispune određeni uslovi  Odbiti izvinjenje
  67. 67. Greške kod prihvatanja izvinjenja:  Prihvatiti izvinjenje suviše lako - ako je prihvaćeno bez razmišljanja izvinjenje neće proizvesti emocionalno zaceljenje. Ako vam neko uputi površno izvinjenje, a vi odgovorite ,,Nema problema,, velika je verovatnoća da ćete se i dalje osećati loše. Potrebno je zastati i razmisliti o svemu, pa odlučiti šta želite da uradite.  Vratiti istom merom- umesto toga možete koristiti Ja poruke Mogućnost:  Prihvatanje izvinjenja uz uslove
  68. 68. Ponekad se izvinjenjem ne može popraviti naneta šteta. Možda je drugoj osobi potrebno i objašnjenje ili neka druga vrsta nadoknade. Greška je prihvatiti izvinjenje zbog kojeg se zaista ne osećate bolje. Osobi koja se izvinjava treba da objasnite zašto vas izvinjenje nije zadovoljilo, ako možete. Tada ona ima mogućnost da pokuša da se izvini na način koji odražava pravu prirodu greške.
  69. 69. ?????
  70. 70. Hvala na pažnji!
  71. 71. Naredno predavanje i radionica održaće se 07.03.2012. godine u 18h Tema:Čekajući pravu ljubav Cena učešća- 300 dinara Broj mesta je ograničen
  72. 72. Suzana Vemić Individualne konsultacije sa psihologom 064 23 56 169
  • SanjaMihajlovi2

    Dec. 12, 2019
  • tanjaarbutinamihajlovic

    Oct. 9, 2019

U prezentaciji ćete naći odgovor na pitanje kada osećamo određena osećanja. Saznaćete nešto više o emocionlanoj pismenosti i kako da koristite emocionalno pismene transakcije.

Views

Total views

1,656

On Slideshare

0

From embeds

0

Number of embeds

12

Actions

Downloads

59

Shares

0

Comments

0

Likes

2

×