Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

of

Žene koje unose promenu Slide 1 Žene koje unose promenu Slide 2 Žene koje unose promenu Slide 3 Žene koje unose promenu Slide 4 Žene koje unose promenu Slide 5 Žene koje unose promenu Slide 6 Žene koje unose promenu Slide 7 Žene koje unose promenu Slide 8 Žene koje unose promenu Slide 9 Žene koje unose promenu Slide 10 Žene koje unose promenu Slide 11 Žene koje unose promenu Slide 12 Žene koje unose promenu Slide 13 Žene koje unose promenu Slide 14
Upcoming SlideShare
What to Upload to SlideShare
Next

0 Likes

Share

Žene koje unose promenu

Svako pravo mora počivati na moralu i svesti o dobrobiti za sve ljude.

Related Audiobooks

Free with a 30 day trial from Scribd

See all
  • Be the first to like this

Žene koje unose promenu

  1. 1. Жене које доносе промену Наранџаста недеља у Медицинској школи 2021.
  2. 2. „Хлеба, ружа и слободе!” била је крилатица првог значајнијег покрета за права жена, који је донео резултате борбе. Отуда ове 2021. цвет, симбол 8. марта, Дана жена, постаје симбол женствене снаге, лајтмотив којим повезујемо све значајне представнице феминизма, све до себе, промишљајући смисао њихове борбе и сопственог доприноса. Проф. Сања Перовановић
  3. 3. ФЕМИНИЗАМ • Да није било феминисткиња, жене не би оствариле своја грађанска права. • Феминизам је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ дефинисање, успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и социјалних права жена. • Залаже се за ослобођење жена од насиља, сексизма и традиционалних женских улога (домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта) и за прихватање жене као целокупне личности. • Идеја покрета је уједињење жена како би се превазишла дискриминација. • Данас покрету припадају и мушкарци и жене који схватају важност људских права, превазилажења дискриминације, равноправности полова уз уважавање разлика. • Иако су вековима биле грађани другог реда, жене значајније активности предузимају тек у другој половини 19. века.
  4. 4. Рану борбу за права жена највише је обележила Мери Вулстонкрафт, британска књижевница и филозофкиња која је дала изузетан допринос у идеолошком формирању феминистичког покрета. Написала је роман „Одбрана права жена”. Сматра да је образовање кључ за формирање карактера жена и остваривање права.
  5. 5. Средином 19. века, у време европског Буђења народа, са друге стране Атлантика Елизабет Кеди Стентон организовала је прву Конвенцију за права жена у Сенека Фолсу у америчкој држави Њујорк. Са циљем промоције женских права, написала је Декларацију осећања, као пандан Декларацији о независности, у којој се јавно залагала за равноправан третман жена у друштву. „Жена је принуђена да се покорава законима у чијем писању и доношењу није ни учествовала”.
  6. 6. Сузан Б. Ентони одиграла је кључну улогу у покрету сифражеткиња оснивајући националну Асоцијацију за право гласа жена. Заједно са Елизабет Кеди Стентон, са којом је до краја живота остала пријатељица и сарадница, 1878. године предложила је Конгресу амандман којим се женама признаје право да гласају, а он је усвојен 1920. године. Издавала је недељник Револуција, у којем је заговарала не само једнак третман жена већ и црначког становништва.
  7. 7. Крајем 19. века у Великој Британији развија се покрет сифражеткиња, а најпознатија представница била је Емелин Панхерст. Била је позната по до тада неконвенционалном субверзивном активизму, због чега је осам пута била у затвору. Са мужем је 1903. године основала Лигу за право гласа жена. Иако се читавог живота за то борила, није доживела тренутак да гласа, јер је убијена 1919. године, три недеље пре него што је женама старијим од 21 године дато право гласа.
  8. 8. Клара Цеткин и Роза Луксембург Ове пријатељице, феминисткиње и социјалисткиње биле су боркиње за женска права с почетка 20. века. „Хлеба, ружа и слободе!”, њихова је крилатица женског покрета. Прве су организовале прославву 8. марта 1911. као Међународног дана жена. И Клара Цеткин и Роза Луксембург су у свом поимању борбе за права жена уносиле и класну разлику, између жена радника и жена припадница буржоаске класе, гледајући на њих као на паразите и називајући их „конзумерима у друштву”, с обзиром на то да су трошиле оно што су њихови мужеви капиталисти отимали од радника.
  9. 9. Најсветлији пример феминисткиње у Србији у првој половини 20. века је Ксенија Атанасијевић, која је дипломирала чисту филозофију на Београдском универзитету, а са 28 година и докторирала на тези Бруново учење о најмањем. Иако је била професор универзитета и преводилац многих филозофских дела, била је жртва сплетки чаршије и колега. Упркос томе што у свету увршћују њене радове као релевантну научну литературу, тортуру у Београду окончава сама тражећи од Универзитета да је превремено пензионише. „На својој страни, осим истине и закона, нисам имала ништа више”, рекла је тада.
  10. 10. По многима најутицајнија феминисткиња 20. века, француска књижевница и филозофкиња Симон де Бовоар идејна је зачетница другог таласа феминизма. Док се први талас фокусирао на политичку и правну једнакост, други талас био је посвећен економској и друштвеној равноправности. Де Бовоар се у свом епохалном делу Други пол (1949) бавила се, између осталог, темама о којима се у то време није јавно говорило – одрастању, менструацији, девичанству, женској сексуалности и полним односима, о положају жене у браку. Расправља и о односу религије према женама, абортусу и одгајању деце. На крају, француска филозофкиња наводи да се радује будућности у којој ће мушкарци и жене бити равноправни.
  11. 11. Незадовољна положајем жена у годинама после Другог светског рата, Бети Фридан се често приписује да је својим делом Женска мистика (1963) покренула други талас феминизма. Иако се трудила да укаже на неједнак положај жена у друштвеном животу, била је велики противник екстремних феминистичких праваца који су се касније појавили. Један је од оснивача америчке Националне организације жена и била је њена прва председница. Активно се борила за основне феминистичке принципе све до смрти 2006. године.
  12. 12. Беназир Буто била је пакистанска премијерка у два наврата и прва жена која је предводила парламентарну већину у постколонијалној муслиманској земљи. Била је једна од најодговорнијих за модернизацију земље и спроведене социјалне реформе и веома поштована политичарка широм свет
  13. 13. Марија Арбатова је руски романописац, писац кратке приче, драмски писац, песник, новинар, политичар и једна од најпознатијих руских феминисткиња деведесетих. Почевши од 1991. године, заједно са њеним књижевним и медијским активностима, предводила је активности Хармониjа , феминистичког клуба за психолошку рехабилитацију жена. Увек је одбацивала донације за своје активности, одбацивши новчане добити за свој "мисионарски" посао. По њеном мишљењу, бити феминисткиња не значи мрзети супротни пол.
  14. 14. Ученицама, младим девојкама, које ће постати жене, које су будућност нашег света Свако право мора почивати на моралу и свести о добробити за све људе. Право је удружено са дужношћу и без обавезе не постоји – онда је анархија. Дужне смо да чувамо и очувамо највредније тековине борбе за права жена, да негујемо позитиван однос жена према свету и према себи, да остварујемо све потенцијале кроз образовање, да доприносимо општем напретку, да разумемо разлике међу половима да бисмо били равноправни, да подигнемо глас против насиља над женама, неједнаког поступања и поштовања закона, да будемо солидарне када су права угрожена, да се боримо против објектвизације жене на друштвеним мрежама, да подстичемо и афирмишемо знање и ставаралаштво жена... Листа је дуга, наставите је. Пре свега својим примером! Проф. Сања

Svako pravo mora počivati na moralu i svesti o dobrobiti za sve ljude.

Views

Total views

283

On Slideshare

0

From embeds

0

Number of embeds

214

Actions

Downloads

0

Shares

0

Comments

0

Likes

0

×