Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Vuk izlozba

119 views

Published on

180 godina od Vukove pobede

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Vuk izlozba

  1. 1. Дело Вука Караџића у темељима нове српске културе Сви смо чули за победоносну 1847. годину. И сви смо учили да је највећи значај Вуковог дела је у језичкој реформи,стварању књижевног језика на основама народног говора и откривању богатства које је садржано у народним умотворинама. Сви знамо: Вук је створио азбуку, правопис, граматику, речник. Постоје, међутим, занимљиве чињенице у вези са Вуковим делом које можда не знамо.
  2. 2. Шта можемо научити о Вуку? или Шта можемо научити одВука? (Поводом 170 година одВукове победе 1847. године)
  3. 3. Вук и мода Вуков начин одевања слика је развоја српске културе тога времена: од у свему заостале турске првинције до модерне ослобођене Србије. Вук ће, иако грађански одевен, са фесом на глави као делом традиционалне одеће, бити анахрона старина. Тако ће сачувати делић старог, патријархалног начина живота.
  4. 4. Вук и историја српског језика Пре Вука књижевни и народни језик се разликују. Од Вука, књижевни језикје народни језик: „Треба писати српским језиком као што народ говори.“
  5. 5. Савршенство је у једноставности Азбуку је Вук 1818. гoдине, ослањајући се на рад Саве Мркаља, довео на ниво једног од најсавршенијих писама на свету: за сваки глас нашег језика нормирао је само по један знак.
  6. 6. Вук и демократија Чувено је Вуково Писмо Кнезу Милошу о самовољи кнежевој: „С владањем Ваше Светлости нико тамо није задовољан, ама баш нико осим Ваша два сина, а и они да су мало старији може бити да би били незадовољни...“ Вук је критиковао самовољу Милоша Обреновића, сматрао да он треба да постане просвећени кнез који ће унапређивати образовање и културу као и да ради на законима: „...да се сваком човеку осигура живот, имање и чест, да свак свој посао који никоме није на штету може радити по својој вољи, и по својој вољи живети, да сваки човек зна шта му ваља чинити, да се не боји нити вас нити и кога другога...“
  7. 7. Пастир и чобанин Ако Светог Саву именујемо српским пастиром, Вука истичемо као српско чобанче. Први је духовни утемељитељ српске нације, други је обновитељ српске духовности. Наш Вук је називан често чобанином. Вук се описменио чобанујући и пресрећући намернике трговце и калуђере, питајући их како се шта чита.
  8. 8. Хроми Вук Срби верују у обележене људе. И верују да су они неким великим разлогом због нечега обележени, да им је тиме нешто предодређено. „Да нисам имао штулу, можда бих погинуо од Турака... а штула ме је натјерала да тражим мира, да мирно читам књиге и записујем на хартији оно што сам чуо и видио.“
  9. 9. Један али вредан Вук је свој посао обављао педесет година. Урадио је посао за који је другим народима стотинама људи требало стотине година. Да ли смо дорасли Вуку? Нама је требало пола века, од 1964. до 2014, да објавимо његова сабрана дела.
  10. 10. Ко смо? „Он нам казује ко смо од првог плача до тужбалице око гроба. И сви можемо говорити: ово је мој народ, препознајући се.“ (М. Витезовић) Вукова заслуга је што је од заборава сачувано усмено стваралаштво које нама данас открива „битије српско и име“, има функцију корена, у њему је наше памћење. Довољно је узети само Српски рјечник: „ Чесница је описана као што треба, па није само чесница него и бадњаци, Божић, свадба... Богојављење, задушнице, Васкрсеније, Ђурђевдан, Ивањдан... завјетине, крстоноше, крсно име, побратим... “, писао је Вук.
  11. 11. „Вук нас је спасао за себе. И за друге. Вука ћемо најбоље славити спознајом себе. Међу другима.“ М. Витезовић
  12. 12. Живи вредности! Два су Прва српска устанка, две велике буне једног народа: она Карађорђева, оружана и ослободилачка, и Вукова, културна у којој се бори главом, памећу и мишљењем... Србији је пробудио понос и самопоштовање, свест о властитој културној традицији. Улио је веру у књигу и знање, просвећеност и уљуђеност. Улио је жељу за другачијом властитом судбином.
  13. 13. Шта можемо научити до Вука? Бити разборит кад ваља говорит и творит, правдољубив и смео кад треба бранити, пркосан кад се мора бити и опстати, трпељив кад ваља истрајати, енергичан, са жилавом упорношћу и непоколебљивом решеношћу да се упркос свим препрекама оствари свој наум: „Не да се, али ће се дати!“
  14. 14. Бити родољубив: „Мене је истинска ревност к роду моме ободрила и принудила да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на другу страну сав подеран и крвав изашао.“
  15. 15. Бити одговоран: „Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти.“
  16. 16. Вук и историјa Грађом за српску историју нашега времена, као и другим списима, Вук оставља потомцима спомен на своје значајно доба и задужује их да наставе.
  17. 17. Вук и научна признања Вук је био почасни доктор наука у Јени, члан научних друштава и академија у Петрограду, Гетингену, Бечу и другде. Сарађује и пријатељује са најученијим људима свога времена: Копитаром, Ј. Гримом, Гетеом. О народној поезији и њему држе се предавања на Колумбија универзитету у Њујорку, као и на Сорбони.
  18. 18. Похвала писму У свом Буквару, који није први буквар код нас (писао га је Доситеј), Вук је записао чувене речи похвале писму: „Што су гођ људи на овом свијету измислили, ништа се не може испоредити са писмом... читати шта су други писали прије двије иљаде година, и написати да би да други могу послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум људски готово превазилази,и могло би се рећи да је онај који је први њу измислио, био више Бог него човек.“
  19. 19. Вукови додири са математиком Захваљујући Вуку за основни математички појам добили смо реч број, а одбацили друге речи, число, ракам и друго. У Буквару, поред слова, објашњава се и рачун, знаци бројева, арапских, латинских (редних), децимални систем...
  20. 20. Вук и географија Вук је допунио раније, углавном аустријске војне, географске описе Србије, назначујући прецизно њене границе, површину, планине, равнице, воде, градове, села, путеве, поделу земље, управу, становништво, веру и школе.
  21. 21. Вукова брига о школи и школству Вук је настојао да описмени Милоша Обреновића и, што је важније, покушавао је да увери кнеза Милоша у неопходност организовања више школе која би земљи давала писмене и образоване људе. По његовом концепту опште школе и његовим старањем настала је Крагујевачка гимназија и Лицеј. Тако се, за Вуковог времена, просвета развила од основних школа међу неписменим народом, где једва учитељи знају читати, до гимназије.
  22. 22. Вук и страни језици Вук је Милошу Обреновићу препоручивао да школује своје синове, а посебно да уче стране језике. И данас знамо: „Колико језика знаш, толико људи вредиш“.
  23. 23. Вукови додири са спортом Хроми Вук је написао у Серпским новинама први спортски извештај о песничењу.
  24. 24. Вук и хирургија Поред записа о болестима и народним лековима и лечењу, што улази у историју медицине, у једном писму каже да је 1812. године наговорио познатог темишварског хирурга да дође у Србију и отвори школу за хирурге. Али с тим су намерама „збијали тамо спрдњу они који су имали у власти то учинити“. Овај текст би могао носити и наслов Вук и паланачки дух.
  25. 25. Ethnos Подробно описујући обичаје, веровања, живот српски, Вук је поставио основе етнологије, иако етнологија као наука у Европи није још била омеђена.
  26. 26. Ethos Усмено стваралаштво, чије је богатство Вук сачувао, ризница је народне етике: открива вредности, примере човечности, самилости, верности до смрти, части која се брани животом, храбрости и пожртвованости за добро других, заузимања за друге, немирења са ропством, спремности да се реч одржи.
  27. 27. Одужити дуг Помоћника и сабораца имао је Вук највише међу младима (Б. Радичевић. Ђ. Даничић). На Митровдан 1863. дође Вуку на честитање педесетогодишњице књижевног рада српска омладина у Бечу. Вук је са сузама у очима слушао поздрав омладине, која му говораше: „Не треба да ти ми оплетемо вијенац – ти си га давно већ оплео. Видјели смо га изблиза, па смо се дивно увјерили да су му листићи од ловора. Ми смо само дужни да ти њиме украсимо остарјело чело.“ То бејаше свечан дан у животу Вукову, последњи његов рођендан.
  28. 28. Вукова деца Вук је имао тринаесторо деце. Дао им је имена Милутин, Милица, Сава, Ружа, Василије, Божидар, Љубица, Наталија, Александрина, Анка, Мина, Димитрије. Смрт му је уграбила једанаесторо. Надживели су га само син Димитрије и кћи Мина, која је сређивала и чувала очеву заоставштину. „Али Вукова родбина бејаше и остаде васцело Српство...“, и ти и ја.
  29. 29. Љубав према завичају Пропутовао је Вук не само Србију, него и великим делом Европу. Видео је многе велелепне градове и грађевине, али је увек остао дирљиво привржен свом родном крају. Причаће он често о Тршићу, у породичном кругу и својим пријатељима, помињаће га готово у свакој својој књизи, а касније, у старости, водиће своје најближе и пријатеље да виде његов Тршић.

×