1. Плави кит
Плави кит (лат. Balaenoptera musculus) је морскикопитар који припада парвореду китова плочана
(Mysticeti). То је највећа животиња која је икад живела на Земљи - дугачка је до 33 метра и тежи
до 150 и више тона.
Плавих китова је билоу великомбројуускоро свим океанимаширом света до почетка двадесетог
века. Четрдесет година прошлог века људи су их ловили скоро до истребљења. 2002. године је
процењено да је било од 5.000 до 12.000 плавих китова у свету. Пре почетка ловљења, највећа
популацијаових китоваод 239.000 јединкије живелаоко Антарктика, али данас живи много мања
концентрација од тек 2.000 у североисточном Пацифику, Антарктичком и Индијском океану.
Постоје још две групе у северном Атлантику и још најмање две на Јужној Хемисфери.
Еволуција и таксономија
Плави китови припадају породици Balaenopteridae, породици у коју још спадају грбави кит,
перајасти кит и сардински кит. Верује се да се ова породица разишла од осталих породица
подреда Mysticeti давно, још на половини олигоцена. Плави кит је сврстан као једна од седам
врста китова рода Balaenoptera; међутим, анализа ДНК је указала да су плави китови у ближем
сродству са грбавим и сивим китовима него са осталим китовима овог рода.
Посебан назив musculus је латинског порекла и може значити „мишићавост“, али такође може
значити и „мали миш“.Лине, који је дао име овој врсти 1758. године, знајући ово, желео је да на
смешан начин да иронично „дупло“ значење (ово „дупло“ се односи на величину).
Научници класификују ове китове у три подврсте: B. m. musculus која се састоји од северно-
атлантских и јужно-пацифичких популација, B. m. intermedia коју сачињава популација из јужног
океана и B. m. brevicauda (познат као и пигмејски плави кит) који живе у Индијском океану и
јужном Пацифику.
Изглед
Плави кит има дуго, заоштрено тело. Просечна дужина тела им је око 26 метара, мада су
примерци са стаништем на јужној половини Земље обично мало већи од оних на северној. Често
достижу дужинуи од 30 метара,а највећизабележенипримерак измерен је 1922. године и био је
дугачак 33,58 метара.Женке суу просеку веће за 6% од мужјака, а после сезоне храњења могу да
теже и до 200 тона. Срце ове огромне животиње може тежити од 600 до 1000 килограма, док је
пречник аорте 20 центиметара. Глава је равна и у облику слова U на којој се налази упадљива
дебелаивица којасе креће одотвора за дисање до врхагорње усне.Предњи део усана је дебео и
прекривен усима, налик на мекане зубе, којих има око 300 (свака дуга 1 метар) и који висе од
2. горње вилице до унутрашњости уста. Леђно пераје је мало, видљиво само приликом зарањања
кита у воду. Свака јединка има различит облик леђног пераја. Налази се отприлике на ¾ дужине
тела. Када дише, кит испушта спектакуларан усправан стуб воде висине до 12, обично 9 m.
Величина
Верује се да је плави кит највећа животиња која је икада живела на планети. Највећи познати
диносаурусје биоаргентиносаурускојије живеоу мезозоичкомпериодуи тежио је 90 тона а био
је дуг до 38 метара, Суперсаурус уз Бревипаропус и Сауропосејдон Протелес су били такође
огромни, Сеизмосаурус је био дуг до 42 метра али највећи диносаур икада који је био биљојед
имена Амфоцелис Фрагилис је био дуг до 60 метара а тежине од око 200 тона и он је истински
кандидат за највећу животињу икада. По тежини је кандидат број 1. а по дужини, ако узмемо
доказе о гигантскимоктоподимаи лигњама од 80 метараонда и није.У енциклопедијиБританика
коју је за простор бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1986. штампала
књижараВук СтефановићКараџић уз помоћ Младинске књиге из Љубљане, у тому књиге назива :
"Природа" налазимо податак да је највећи ухваћени Велики Плави Кит, Гранд Роквал био дуг чак
34,2 метра. Ипак ту требамо бити опрезни јер у истој књизи се за распон крила највећег типа
Птеродактилуса икада пронађеног латинског имена : "Квецалкоатлус" наглашава да је био око 16
или 17 метара а данас се већина палаентолога слаже да тај распон није могао бити већи од 11
метара. Ипак та дужина од 34,2 метра је нека чињеница о којој се може расправљати. Најдужи
китови икада измерени су биле две женке од по 33.6 и 33.3 метара. Међутим, најдужи кит
измерен од стране научника из америчке Националне лабораторије за морске сисаре је био дуг
29.9 метара - отприлике исте дужине као авион Боинг 737. Језик плавог кита је величине слона и
50-ак људи може да стане у његовауста.Али,димензије гркљанаплавог китасу толикомале да не
може да прогутаобјекатшириод лопте заплажу. Срце је величине омањег аутомобила и највеће
је од свих осталих животиња.Људска бебаби могла да се увуче у аорту плавог кита која има 23 cm
у пречнику. Током првих седам месеци живота, младунче плавог кита попије око 400 литара
млека сваког дана. На свака 24 часа, младунчад се угоје око 90 килограма. На самом рођењу теже
и до 2700 kg, колика је тежина одраслог нилског коња. Животиње дуге до 27 метара су тешке
између 150 до 170 тона. Најтежи кит је била женка која је тежила 177 тона.
Животни циклус
Парење почиње касноујесени траје до касно узиму. Мало је познато о парењу и размножавању.
Женке рађајуна почеткузиме на сваке две до три године после трудноће која траје 10-12 месеци.
Младунче тежи око 2.5 тоне и дуго је 7 метара. Док младо сиса, мајка није у могућности да се
храни. Када престане да сиса, после шест месеци, младунче удвостручује своју дужину. Полна
зрелостмужјакадостиже се са 8-10 година, када су они већ дугачкиоко 20 метара.Женке суполно
зреле већ са пет година, када су дугачке 21 метар.Научници процењују да плави китови могу да
поживе најмање 80 година. Међутим, најдуговечнија јединка која је била праћена (1998. година)
је доживела 30-40 година. Живела је североисточном Пацифику. Једини природни непријатељ
3. плавих китоваје кит убица. Истраживања показују да чак 25% популације одраслих плавих китова
имају ожиљке од напада китова убица. Стопа смртности од таквих напада је непозната.
Веомасу ретки случајеви насукавања плавих китова. Међутим, ако до насукавања ипак дође, оно
постане врло брзо јавни догађај. 1920. године, пронађен је плави кит насукан код острва Левис у
Шкотској. Био је погођен у главу од стране китоловаца, али харпун није успео да експлодира.
Популација и данашња распрострањеност
Откако је лов на китове забрањен, није установљено да ли је светска популација плавих китова
стабилна или је у порасту. На Антарктику, процењује се да се за 7,3 % повећава бројност
популације сваке године. Претпоставља да су исландске и калифорнијске популације такође у
порасту. Бројност целокупне светске популације плавих китова се процењује на између 5000 и
12.000 јединки (2002. године), међутим постоји велика неизвесност у проценама у многим
областима. Према IUCN црвеној листи, плави кит је угрожена врста, и то је био откада је та листа
први пут састављена.
Највећа позната популација се налази у североисточном Пацифику (од Аљаске до Коста Рике) и
броји око 2.000 плавих китова. Најчешће су виђени лети око Калифорније. Понекад се ова
популација протеже преко северозападног Пацифика; забележени су ретки сусрети на простору
између Камчатке и крајњих северних делова Јапана.
Укупна популација северноатлантских плавих китова је између 600 и 1500.
Извор:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D1%82
