1. ВИДРА
JАНА МАРКОВИЋ
Видра, обична видра, речна
видра, европска или евроазијска видра (лат. Lutra
lutra) је врста из породице куна изузетно
прилагођена животу у слаткој води. Познате су као
3. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ
Живе претежно у Уједињеном Краљевству, нарочито
у Шетланду, у Италији, Норвешкој, северу Русије,
у Сибиру и на северу Африке.
Најчешће граде станиште уз реке и канале код којих
има густих шума, грмља и шипрага, како би се лакше у
њима сакриле.
4. ФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ
Видре имају гипко и врло покретно тело. Грађа
тела им је изузетно оспособљена за роњење. У
води могу издржати изузетно дуго, а за хватање
плена се служе оштрим и снажним зубима.
Младунци науче да пливају у старосној доби од
око 80 дана, када им крзно довољно порасте и
постане водоотпорно. Прe тога они су јако
невешти у води због меког крзна и практично се
боје воде, тако да их у периоду када треба да
почну пливати мајка најчешће на силу гура у воду
док се не науче.
5. ПОНАШАЊЕ
Видре су врло страшљиве, суздржљиве животиње које живе
самачким животом. У лов иду претежно ноћу, а дан углавном
проводе у својим јазбинама.
Видре обележавају своју територију изметом, и често је
контролишу. Мужјак обично поседује велику територију, дужине
од једног до четрдесет километара, а у просеку око осамнаест
километара, а женка са младунцима поседује нешто мањи
простор у склопу територије мужјака.
Јазбине копају између корења дрвећа у близини реке. Понекад
користе и јазбине кунића и јазаваца ако нису далеко од воде, а
често имају и по неколико својих јазбина које користе у
зависности од тога где се затекну. Понекад користе и шупља
дебла за јазбине, а понекад су јазбине тек рупе у земљи.
6. ИСХРАНА
Видре се првенствено хране рибом. У лову нису
избирљиве, и по правилу лове плен који се може
најлакше ухватити у датом тренутку. Омиљена храна
су јој јегуље. Често сатерају плен и нападају га одозго
својим снажним и оштрим зубима.
Такође, видре се хране на рибњацима зато што им је
риба ту лако доступна
Поред риба, хране се и раковима,
воденим инсектима, жабама, птицама, а понекад и
младим кунићима и зечевима. Видре које живе у
близини мора хране се раковима и разним морским
рибама.
7. РАЗМНОЖАВАЊЕ
Видре немају одређени период парења. У подручју
једног мужјака живи неколико женки, и мужјак их
посјећује када су спремне за парење. Мужјаци постају
полно зрели са око 18 месеци старости, а женке са
око 2 године.
Женке се коте отприлике 63 дана након парења, и
доносе 1 до 4 младунаца. Првих четрдесетак дана
младунци су потпуно беспомоћни и мајка их доји.
Мужјаци не учествују у подизању младих. Након 8-9
месеци младе видре се први пут привремено одвајају
од мајке, а постају потпуно независне од мајке са око
12 месеци.
8. УГРОЖЕНОСТ
Видре су некад ловљене због свог крзна, које се сматрало
скупоценим, али су их убијали и рибари да им не би чиниле
конкуренцију. Упркос томе, њихов број се није смањивао током
година. Међутим, крајем 1950-их година је дошло до великог
смањења њиховог броја због загађивања вода пестицидима. Тај
отров је загађивао њихово природно окружење, а и накупљао се
у рибама које видре једу, тако да је велики број видри на тај
начин угинуо.
Видре данас често страдају и у саобраћају. При обиласку своје
територије често испадају на улице где им прети брза вожња
аутомобила и камиона.
Видра је данас заштићена законом у већини држава у којим
живе, а у Европи су од 1979. године уведени и закони који
забрањују употребу одређених пестицида, али њихов број се још
увек није значајно повећао. У Енглеској се, међутим, број
њихових станишта повећао за око 55% између 1994 и 2002.
године.
9. ЗАНИМЉИВОСТИ
За петнаест дана видра ће обићи цело своје ловно подручје које у
опсегу има осамдесетак километара.
Крик разбеснеле видре може се на води чути и два километара
далеко.
Видре су животиње које управо уживају у игри. У води се лудом
брзином зајуре једна према другој, а кад већ мислиш да ће се
сударити, само једни трзајем репа мењају правац, те се муњевито
мимоилазе у последњем тренутку.
Кад киша пада, оне се потрбушке, са шапама забаченим страга,
клижу низа стрме и клизаве обронке да би се стрмоглавице бациле
у реку.
Зими се ваљају по снегу и спуштају низ залеђене стазе.
Видрина је јама право ремек-дело домишљатости. Састоји од
простране коморе ископане у дубини и обележене меким слојем
сена, од ње воде два тунела, један укосо наниже, те избија у води
на дубини од метар и по, а други постепено пење да би избио на
какво подаље и добро скривено место на сувом. Из те јаме видра
може неопажено спуштати у воду и враћати на суво. Ако се водостај
реке дигне, она ће потражити спас оним другим ходником.
